Draga Ceco,
Pišem ti ovo pismo jer ne znam kome bih drugo. Ne bih ti pisala, da ne mislim da si ti jedina koja u ovom trenutku može da mi pomogne, i ne samo meni, nego i celoj vojvođanskoj državi.
Čuj mene „državi“?!? Listala neke autonomaške sajtove malopre, pa sam se sludela.
Njihov ti je politički život danas mrtvo more. Talasiće mogu da naprave jedino ako počnu da viču: „Drž’te lopova!“Ne bih ti se nikad ovim putem obratila da nisam onomad na Varadinskom mostu videla transparent na kome je pisalo – Nećemo Cecu, hoćemo radna mesta! – jer od tada ne znam da se oporavim. Evo i zašto.
Znam da dobro znaš da i bogati plaču, jer baš je o tome reč. U Novom Sadu si ti ovih dana najomraženija osoba zato što plaču oni koji su se lopovlukom obogatili. E, vidiš, oni sad više nemaju odakle da lapaju, a bome nemaju ni šta, jer su sve već uništili i prodali u bescenje, pa im se zbog te činjenice pred očima manta, manta.
Njihov ti je politički život danas mrtvo more. Talasiće mogu da naprave jedino ako počnu da viču: „Drž’te lopova!“ Hiljadu bacila sa dve hiljade krila na tebe je već sletelo, a da ti bude jasno, toliko u vr’ glave ima i bukača koji su protiv tvog koncerta, iako im se pridaje tolika medijska pažnja, kao da ih je dvesta hiljada, minimum. Mislim da nije tvoja krivica što na tviteru dnevno dobiješ više pratilaca, nego što će oni ikad imati glasača, ali dobro, teško je to objasniti onima koji nikako da shvate da je njihovo vreme prošlo.
Kada bi ih slušala, ti bi pomislila da Novosađani slušaju samo tamburaše s Petrovaradina, da u njemu žive samo Čvarkovi, te da su Bogom dani samo za prefinjena dešavanja poput drogiranja i orgijanja na Egzitu. Kad već pomenuh voljeni im Egzit, nešto ne čujem da su glasni da razjasne di završavaju novci namenjeni tom festivalu, iako i ti novci izlaze iz džepova građana o čijem muzičkom ukusu navodno toliko brinu. Ali dobro, doslednost im i nije nikad bila jača strana.
Da se razumemo, ja dobijem 39 sa 2 čim čujem muziku koja zvuči kao radio Teheran, ali to ne znači da bih zabranila onima koji je vole, da plešu trbušni ples uz nju, ako im je gušt. Doduše, iako si odavno postala personifikacija za šund, ipak si ti daleko od tog zvuka. S druge strane, o ukusima je bespredmetno raspravljati, pa me prosto čudi kako to multi-kulti gomila kojoj su puna usta poziva na poštovanje različitosti, ne može da ukapira. Najsmešnije od svega je što je ono što ti pevaš trenutno još i najbolje od sve te folk muzike koje se bukači gade, ali nikako da shvate da to što nam je cela država, a ne samo muzička scena, postala jedan teški kičeraj, sigurno nije tvoja krivica. Ili makar nije samo tvoja.
Da znaš, ne gade se oni baš svih narodnjaka. Ima i onih pevačica od čijeg se glasa svakome ko čuje diže kosa na glavi, koje pevaju debilne pesme o likovima iz 1001 noći, čiji su momci bili osvedočeni krimosi – samo što njih, za čudo, niko od bukača ne proziva da su dno-dna i „šabanija“. Ne prozivaju ih zato što, kao što sigurno pretpostavljaš, zajedno duvaju u istu tikvu. Takve bi mogle da pevaju u centru Novog Sada, a da se niko od dušebrižnika ne pobuni, ali je malecni problem, tebi je to sigurno jasno, što njih niko ne bi došao da sluša.
I zato, sad kad sam ti sve ovo napisala, i kada ti je malo jasnije zašto je za tebe Novi Sad postao zabranjeni grad, na posletku mogu da ti kažem šta bih da te zamolim u ime onih građana Vojvodine koji stvarno cene različitost i koji stvarno poštuju drugačije mišljenje – Da ti, blago nama, na Trgu sutra otpevaš sve one tvoje hitove najbolje što umeš, naročito one s trubačima koji se i meni dopadaju, i da ne obraćaš uopšte pažnju na galamdžije koje ti drže lekcije iz morala, a sami su kvarni k’o šupalj zub.
Dok ti budeš pevala, mi ćemo bar na kratko zaboraviti: da nemamo posla, a ni para, da grcamo u kreditima, da nam decu vaspitavaju fejsbuk i ulica, da nas ovi iz Brisela drndaju u mozak, da nema slobode govora, da nas mediji lažu na fatove, da ebola hara, i sve drugo što hoćemo da zaboravimo – i bićemo ti zahvalni na tome.
P.S. Javi Marini, molim te, da bacili nemaju krila, da je slučajno ne tuže oni što se bore za prava bakterija.
Dragana Miljanić
Dobra je Ceca,dobra. Volim njene pesme ali mi se u faci mnogo izmenila. Nabacila neku zlu i opaku facu – kao, ja sam bre to i to, a to me nervira i nema potrebe da to radi. Dobro, na zalost, nije jedina koja pliva na srpskoj sceni na taj fazon a znamo i kako a vidimo i zasto. Zao mi da onaj njen mali polako, kako se meni cini, ulazi u svet kriminala. To nije dobro i nije dobar primer mladima. Nemoj da se ljutis Ceco, ja tebe volem kao pevaljku i to je to. Za mene, za moju porodicu i krug prijatelja, nisi bila nikad nista drugo. Zao mi je sto su te onomad zefrkavali sa nekim istragama ali sama se guzis znas, pa je nekome zasmetalo. Mislim dakle da i to nije u redu. Mada…ako su tacne price kako si se ponasala u svom fudbal klubu,kako prema igracima tako i prema parama, onda se zamislim. Ma dobro, u celini celosti, dobra je nasa Ceca, doooobra. Eto, samo nemoj da se toliko trudis da dokazujes ovo sto ti rekoh i bice dobro sve. Mislim, kroz pesmu.
Pa ni Miljacka nije tako velika reka pa svi znaju za nju. Kroz pesmu. Ma pesma nas je odrzala, njojzi hvala.