Prolazeći kroz terene tenis kluba Partizan, zastadoh kod terena broj 7 gde je poznati beogradski trener Goran Bubanj radio sa državnim prvakom Điletom Muškatirovićem. Zovnem ga dok su u predahu skupljali lopte pa ću mu reći:
“Vidi Gorane gde sam, a jel’ se sećaš mog početka”? – aludiram na prijemni ispit, kad smo kao kandidati za Višu trenersku školu morali da pokažemo svoje umeće igrajući sa njim, proverenim stručnjakom i bivšim igračem Crvene Zvezde. Želja ogromna, ali neiskustva i stegnutosti koliko hoćeš kod nas pojedinaca. Karakterističan širok osmeh sina poznatog jugoslovenskog generala i dalekovid odgovor:
–Da, i ko zna gde će se to zaustaviti, podseća on na lansirnu rampu zvanu tenis. Trambulinu koja se zove Teniski klub Partizan. Ostavio sam tu mogućnost da pričeka, jer sam za sad bio više nego zadovoljan mestom direktora teniske škole najvećeg kluba u SFRJ. Natočim vodu i vraćajući se ka školskim terenima čujem trenera Matu Jašovića kako savetuje reprezentativca Toleta, Acu Bolića1 i Bodu2 na “trojci” sa našim prvotimcima Vukom i Pešom i mislim se:
-Samo dok napunim flašicu, koliko toga korisnog mogu da‘pokupim’ usput i obogatim svoje školsko početničko znanje, Kakav fenomen je ovaj klub!
“Opa”! – podvikuje rekreativac Bane Bugarin na “petici”. Prepoznatljivim ‘forhend slajzom’ dobija meč, a sa njim opkladu od 50 DEM. Da su brze noge i te kako važne podseća me bivši desni bek Partizan Miša Radaković na suprotnom terenu rezervisanom za našu bučnu rekreaciju. Sa njim se svakodnevno rvemo za terene i termine, ali nas on redovno uveseljava svojim (ne)zgodama. Privatni čas sa Zokijem Biomelemom uskoro treba da počne, ali meni se sad misli zadržavaju na jučerašnjoj važnoj pobedi klubskog turnira u dublu. U boksersko-teniskom tandemu sa aktuelnim novinarom Večernjih novosti Dankom Vasovićem protiv legendarnog glumca Petra Kralja i odličnog lokalnog igrača Doje mlađeg Bolića. Na ivici poraza smečom sa sredine terena baš na razigranog Doju, spasio sam meč loptu. Tu sam na licu mesta posavetovan od bosonogog Danka naučio da lagani i kratki drugi servis može da bude efikasan, ako se izvede kad protivnik ne očekuje, umesto silovitog prvog. Shvatio sam da ako se dobro stisne može poteći koja kap iz suve drenovine da zalije moj prvi teniski pehar.
Nenad Simić – Tajka
