Čekajući nešto

9
1018

Institucije su prilično nemoćne kada na čelu vlasti nije „vlasnik reformi“. Kada postavite plagijatore za ministra finansija, za ministra policije, za guvernera NBS, kojih ste vi to reformi vlasnik? I šta onda ima veze to što ministar zdravlja svečano otvara pušionicu na aerodromu

Lako je bilo devedesetih. Znalo se ko smo „mi“, a ko su „oni“. Lako smo se raspoznavali – imali smo više od šest zuba u vilici, znali jezike, sami pisali doktorate…

Trideset godina kasnije, ministar zdravlja svečano otvara pušionicu na beogradskom aerodromu. A za istoriju prilaže tonski zapis: „Pušačka zona poput ove otvorene retko gde se može naći u Evropi, ispunjava sve standarde i opremljena je najsavremenijom ventilacijom“. I leči rak, pretpostavljam?

Ne poznajem ministra, niti ću ga, ako se ja pitam, upoznati, ali mi se nekako čini da nije svojom voljom svečano otvarao pušionicu. Verovatno je morao. Što je u redu, svako odmerava korist i troškove svojih postupaka. Ali, zar niko ozbiljan – osim Zorana Kesića u humorističkoj emisiji 24 minuta, nije u tome video ništa sporno?

Muka nastaje kad počnemo da tražimo „naše“, koji bi zamenili ovog ministra, kao i sve ostale. Ali, kako? „Naš“ je bio i Rasim Ljajić, i Velja Ilić, ako ćemo pravo. O Dinkiću da ne pričamo. Ili o Đilasu, koji je žario i palio u prethodnoj vlasti, tresli se u Politici kad objave nešto što mu nije po volji, a sada nam ga opozicija servira kao – rešenje?

„Naše“ su bile i međunarodne institucije – dok nam ne uzeše Kosovo. Još „našiji“ su bili MMF i Svetska banka, pa se ispostavilo da je istina i odatle pobegla. Ovogodišnji nobelovac, Pol Romer, dao je ostavku na mesto glavnog ekonomiste Svetske banke, rekavši da nikad u svojoj karijeri nije video eksperte koji su u stanju toliko da lažu o stvarima koje je lako proveriti. Nema ni tamo „naših“, znači. Šta nam onda preostaje?

Da Vas podsetimo:  Evropa na pragu samouništenja

Ostaje nam priča o institucijama – i o čvrstim pravilima. Uostalom, kaže Milton Fridman, nije rešenje u tome da na vlast dođu pravi ljudi, rešenje je da pogrešnim ljudima postane politički isplativo da čine prave stvari. I onda, naravno, dolazimo do vladavine prava, do institucija, do pravosuđa i medija, čega ovde, kao što znamo, ima u zanemarljivim tragovima. I onda je pitanje – kako njih oživeti?

Meni se dugo činilo da je za Srbiju najvažnije da prvo oživi pravosuđe, da će se tad ljudi ohrabriti da uzmu sudbinu u svoje ruke. Da ne moraju da se učlanjuju u DS, pa u DSS, pa onda u URS, pa u SNS, ne bi li sebi olakšali život. Ali, ne lezi vraže, u razgovorima sa bivšim reformatorima Poljske, Češke i Mađarske, saznadoh da je tamo najslabija karika – baš pravosuđe! Gde je onda rešenje?

Stvar je, rekoše mi, u ljudima na vrhu vlasti. Koji su – kakvi, pitam, znajući kroz koji smo špalir moralnih nakaza prošli. A odgovor je bio – stvar je u ljudima koji su vlasnici reformi. Ne razumem, rekoh ja. Nijedan lider se ovde nije ponašao kao da je – vlasnik reforme. Ali, nijedan. I onda shvatih – pa zato smo i propali…

I onda se setih događaja iz devedesetih, kada su u Londonu počeli paukom da odvlače pogrešno parkirane automobile. Među prvima je odvučen automobil, znate čiji? Princa Čarlsa! To je kao da u Srbiji inspekcija prvo sruši nelegalnu vikendicu, znate čiju? Tome Nikolića! Ili bar onu kafanu na vrhu Kopaonika.

Institucije su, jednostavno, prilično nemoćne kada na čelu vlasti nije „vlasnik reformi“. Kada postavite plagijatora za ministra finansija, drugog za ministra policije, a trećeg za guvernera Narodne banke, kojih ste vi to reformi vlasnik? I šta onda ima veze to što ministar zdravlja svečano otvara pušionicu?

Da Vas podsetimo:  Ćutolozi o trošku građana

Zaista, ne može bez institucija. Ali institucije, očito, imaju oči i uši i gledaju šta radi gazda na vrhu. Pa kad rektorka BU, poput svog prethodnika, sračuna koliko bi je koštalo da se poništi plagirani doktorat Siniše Malog, šta će da se desi? Pa ništa, neće ga poništiti. I ko će joj to zameriti? Zoran Kesić?

Zato ovde nikada neće biti javnih konkursa za izbor direktora javnih preduzeća. Zamislite da tu fotelju preuzme neki „vlasnik reformi“, daleko bilo, pa da rasturi sve korupcionaške šeme… Pa stvarno, kome bi to bilo u interesu?

Zato ja više ne čekam „naše“. Čekam – vlasnika reformi. Vidite li vi nekoga?

Danica Popović,
profesorka Ekonomskog fakulteta

Izvor: ozonpress.net

9 KOMENTARA

  1. Ево мало Гистава Ле Бона, за размишљање,
    „Манија великих реформи /је/ нешто најнесрећније за један народ, ма како изврсне те реформе могле теоријски изгледати. Оне не би биле корисне сем ако не би било могуће одједном изменити и душу народа, Једино пак време има такву моћ. …Установе и закони јесу испољавање наше душе, израз њених потреба. Происходећи из те душе,установе и закони не могу је изменити.“

    • Samo sto su kod nas ustanove i zakoni, prilagodjeni bizMismenima, tajkunima i klanovima. Prost, banalan primer, nikad nisam video da policajac pise kaznu skupocenom automobilu, ili da ga pauk odnese jer je dzip na sred bulevara, dok on ispija kaficu. U feudalizmu su imali titule, danas imaju dzipove.

  2. Komentar u vezi spominjanja Djilasa i opozicije. To sto je formirana na ovaj nacin i sa ovim licnostima samo ukazuje da je opozicija ,,vreca puna rogova,,. JEDINA slicnost medju njima je da su zeljni novca. Zavisno od kolicine novca prodali bi i majku i oca. Sta je za njih Srbija…….svi do jednog su pokazali na delu kako su zastitili i sta su sve upropastili a izrekli su gomilu lazi. Laz je sustizala laz.

  3. GospođoPopović,javljajte se što češće,jer su vaši tekstovi jedini način da se mnogima otvore oči,a drugo,da ne bude NISMO ZNALI.Da ne bude,da je nama uvek neko drugi kriv.ZA SLOBODU I OPSTANAK SE MORAJU SVI BORITI,NE SAMO POJEDINAC.

  4. Vrlo poštovana gospođo profesorka Popović, članak vam je solidan kao informacija, kao i mnogo predhodnih. Možda se s Vama ne slažem u pogledu „vlasnika reformi“, jer kod nas, pogotovu sada, ne postoje naši vlasnici reforme, već „poslušni“ reformatori, a oni su za jednokratnu upotrebu kao prezervativ, iskorišćen pa bačen. Tako i sada tzv „doktor nauka“ plagijator Siniša Mali, a veliki ekonomista, a nije ni bio i niti će biti, neka mi ne zamere ekonomisti, do juče je naučno povećavao penzije za 8,8 do 13,3% i kada je povećanje obznanjeno zaključno sa oktobrom meseca, penzioneri su izvisili, pa je za „bogate“ penzionere povećanje postalo imaginarno (nikakvo) i sada budžet laže penzionere da će penzije u 2019. godini porasti za 8,8 do 13,3% ili nije razumeo dobro vođu nedođija našu, ne njihovu. Nas su učili na poštenu akademsku i ljudsku reč, a šta sada uče ove plagijatore doktorande. Izgleda da sada laž ne stiže laž, već je prestiže. Nadam se da sam, profesorka, samo upotpunio eksperimentalno Vašeg članka. Pozdrav!

  5. Vladimir Gligorov je pre nekoliko godina napisao članak: „Neuspele države“.
    Preporučio bih svima koji misle svojom glavom u Srbiji da ovaj članak obavezno pročitaju, jer on će biti aktuelan još dugi niz godina na Zapadnom Balkanu.

    Mogućnost da se nešto promeni na bolje kroz nove izborne cikluse ne postoji.
    Srbija je odavno zarobljenik svoje lažne elite.
    Nakon 5. Oktobra 2000. godine imali smo kao nacija šansu da se izvučemo iz blata korupcije i nepotizma, ali naša elita tu šansu nije prepoznala. Nova šansa će se ukazati kada to budu želeli stranci, jer srpska elita nije u stanju da sama bez mentora donosi racionalne odluke koje su u interesu običnog građanina.

    Nama građanima Srbije jedina nada za bolji i dostojanstveniji život je saglasno teoriji verovatnoće pojava ničim izazvanog – samozvanog vlasnika „reformi“, koji će imati želju da zavede red u institucijama.

    Čekajući Godoa….

    • Mladene,nisu to bili nikakvi nacionalisti,već ortodoksni titovi komunisti koji su kako reče borisav jović,ČIM JE PADAO BERLINSKI ZID,MI SMO ODMAH SE SPREMILI DA PREDUHITRIMO PROMENE,A DA TO NE BUDE VIDNO.Pa smo odmah napravili naše opozicione stranke,ali smo naj veći problem imali,koga da postavimo da ih vodi,naravno postavili su za vođe svoju decu.Bez sumnje,odradili su odlično posao,sve je ostalo isto,a to su nazvali PROMENE.Iza te sumanute ideje,stajali su uglavnom sve komunistički monstrumi.Zar bi neko normalan mogaop nazvati nacionalistom sumanutog miloševića,ne niko normalan.Slažem se sa viđenjem Gligorova u teoriji o dešavanjima,ali su iza toga stajali naj gori komunistički monstrumi,to je komunističko-udbaška kasta,koja stoji iza svega.Oni su opljačkali državu,izneli pare preko,da bi te pare ponovo uneli i pokupovali celu državu za džaba,koju su prethodno,planski uništili.I Đinđić je ubijen jer je javno rekao da će tražiti poreklo para,svima koji se pojave,ali do toga nije došlo,ubili su ga pa su potom počeli kupovinu.Da bi to sve odradili kako su planirali,doveli su one prethodne na vlast i ove danas.Zar nije jasno,da se o 24 sporne privatizacije nije nikada raspravljalo,a EU,je to za prijem u članstvo postavila kao prvi uslov.Tačno kaže Gligorov,da nikada nije bilo veće nepravde,prema pojedincima,ali je to posledica kriminala,kao načina sprovođenja tih načina kojima su oni postali vlasnici,svega onoga što su nekada nazivali,VLASNIŠTVO RADNIH LJUDI.Ko to ne vidi,slep je.

  6. A šta ćemo mi, koji ne pripadamo ni „nasmejanoj Srbiji“, onoj sa blistavim zubima kao verovatno jedinim civilizacijskim dostignućem, ni onoj bezuboj koja podriguje na luk i nema ni dvesta reči u rečniku, jer su nam obe – ološke?! Šta s nama koji ne čekamo „vlasnika reformi“ (kakav izraz!) nego preobražaj, u molitvi, kao Hristos na gori? Gde ćemo mi, koji i ono bivše i ovo sadašnje vidimo kao lice i naličje istog primitivizma?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime