Čelik – niška bokserska legenda, boem, humanitarac i srećnik

1
416

Kapiten reprezentacije, višestruki prvak Jugoslavije, osvajač Zlatnog pojasa i Zlatne rukavice, ali i “pošteni mangup”, boem i čovek koga su putovanja i poker ispunjavali, bio je legendarni niški bokser Dragiša Stanković Čelik. Brojne anegdote iz njegovog života stalno se prepričavaju u porodici, poput one o tome da je njegova žena slučajno na pijaci saznala da je dobio dve glavne premije na Lotou, 15 godina od njihovih osvajanja, a on joj rekao “ma to prvi put kad sam dobio”.

Boksom je počeo da se bavi sa 17 godina, a svega godinu dana kasnije postao je kapiten Bokserskog kluba Radnički. Narednih 13 godina posvetio je “plemenitoj veštini” u kojoj je pobeđivao i osvajače evropskih prvenstava i olimpijada, ali nikada nije postao nosilac tako velike titule.

U amaterskim borbama imao je 520 mečeva, a izgubio ih samo 8, dok je kao profesionalac imao stopostotan učinak – 20 mečeva i 20 pobeda, a 19 završenih nokautom. Jedan od većih uspeha bio je naslov profesionalnog prvaka Pariza, za koji se pripremao sparingujući sa trostrukim olimpijskim prvakom Laslom Papom.

Sem profesionalnih uspeha, Čelik je bio veoma intrigantan kao ličnost. Brojne su priče o situacijama iz njegovog života koje se, pričaju njegovi unuci Petar i imenjak Dragiša, stalno prepričavaju u porodici.

Nikad nije isticao svoje profesionalne uspehe kao najveće i životne uspehe, iako je u najvišim nivoima svog sporta, plemenite veštine, bio i te kako poštovan. Uvek je insistirao na porodici i smatrao to svojim najvećim uspesima. Slava i pare dođu i prođu, a porodica je ta koja je uvek tu – pričaju Stankovići.

Prepričavaju se situacije kada je, kažu, nokautirao medveda ispred Galije nakon burne kafanske noći, te kada je po hali “Čair” usred revije jurio ljude koji su maltretirali publiku. Ipak, tuče van ringa nije voleo, a jeste pravednost, svedoče njegovi potomci, a primer njegove humanosti je donacija vojsci Jugoslavije. Tokom rata 1999. godine on je, prema pisanju štampe, poklonio penziju i 10.000 kg kafe vojsci.

Priča se i o njegovim neponovljivim druženjima sa legendarnim glumcima Ljubišom Samardžićem i Mijom Aleksićem na snimanju filma Bokseri idu u raj, zatim Velimirom Batom Živojinovićem, Tomom Zdravkovicem, Ljubom Magašom Zemuncem, te gradonačelnikom Beograda Brankom Pešićem i još mnogim poznatim ličnostima svog doba.

“Meč godine” pred 5.000 ljudi na Letnjoj pozornici

U okviru meča Prve savezne lige između Radničkog i Pule, godinu dana nakon penzionisanja, Čelik je imao legendarni meč sa evropskim i olimpijskim šampionom Mate Parlovom. Kako bi bili u istoj kategoriji, on je za dve nedelje skinuo 11 kg i tako priuštio nezaboravnu borbu svojim sugrađanima.

Kada se Parlov popeo u ring dočekan je burnim aplauzom. Onda je sa rukama podignutim visoko iznad glave istrčao Čelik – i vulkan na Letnjoj pozornici proradio je punom snagom – pisalo se u tadašnjoj štampi.

Hrvat je petnaestak dana pre tog meča postao šampion Evrope, pa su mu u Nišu ukazane brojne počasti, ali u ringu to Čeliku nije predstavljalo problem. Bio je Stanković i na korak do pobede u borbi pred bučnih 5.000 Nišlija.

U jednom trenutku, Parlov je spustio levu pesnicu niže nego obično. Čelik je to primetio i lansirao strahovit kroše. Parlov se u magnovanju zaštiti. Čelikova rukavica okrznula je njegovu i delimično ublažen udarac spustio se na lice… Šampion je seo na konopac, a Čelik je načinio neoprostivu grešku – piše u izveštaju.

Tada se povukao očekujući da će sudija brojati, što je i uradio, ali sa malim zakašnjenjem. Hrvat se povratio i počeo da vraća “milo za drago”. Na kraju je i slavio, a Čelik je bio svestan svoje greške.

Poneo sam se kao početnik. Umesto da priskočim i završim što sam započeo, povukao sam se korak nazad očekujući da će sudija brojati – ispričao je Čelik nakon meča.

Nišlija je mnogo puta nakon toga isticao da je nepravedno izgubio, ali, pričaju njegovi unuci, nikada nije žalio za pobedom. Istog shvatanja bio je i Parlov, koji je mnogo puta naglašavao i da mu je Stanković bio jedan od tri najteža protivnika u dugoj i uspešnoj karijeri.

I dan danas, posle toliko godina, vrlo često priča se po gradu o tom meču – pričaju Čelikovi unuci.

Čelikova žena posle 15 godina saznala za “sedmicu” na Lotou

Voleo je Čelik igre na sreću, kazino i poker, mnogo je ulagao, ali mu se isplatilo. Prema nekim istraživanjima, veća je mogućnost da nekoga udari grom nego da dobije glavnu premiju na Lotou, a to se niškom bokseru dogodilo – i to dva puta.

Prvog puta dobio je “peticu”, jer je takav sistem igre bio, a drugog puta “sedmicu”, a ni za jednu od tih premija nije rekao porodici.

U porodici se najčešće prepričava anegdota kada je njegova supruga na pijaci posle 15 godina saznala da je njen muž dobio glavnu premiju u igri Loto i pozlilo joj je. Kada je došla kući da presliša muža on joj je rekao “ma to prvi put kad sam dobio…” . Ispostavilo se da je dobio 2 puta i prećutao porodici – pričaju Čelikovi unuci.

Sem Lotoa, novac je dobijao i na sportskoj prognozi i to 14 puta, od čega 6 puta zaredom. Bio je zaluđenik za klađenje, a unuci ga opisuju i kao čoveka koji je “veći deo života proveo igrajući poker na četiri kontinenta”.

Čelik ne samo da je bio srećan, već je mnogo igrao. Dan pred uplatu po 3 studenta su dolazila kod nas kući i za dnevnicu ceo dan sastavljala listiće i kombinacije, niste tad imali kompjutere. Mnogo je uplaćivao, ali mu se isplatilo – kažu Stankovići.

Putovanja i poker su ga ispunjavali, a u porodici Stanković često se može čuti i anegdota o spoju ove dve strasti. Naime, Sjedinjene Američke Države Čelik je obilazio 4 puta, a sve kod prijatelja Živadina Krstića, nekada jugoslovenske bokserske nade, glumca i cvećara.

Pri poslednjem boravku u Americi kasnih osamdesetih Žika je njemu i još jednom prijatelju dao platnu karticu, ako im zafale pare na proputovanju kroz Ameriku, koje im je organizovao. Znate već ko je odleteo u Vegas i potrošio sve do zadnjeg dolara – rekli su Petar i Dragiša.

Čelik je rođen u Vlasotincu 1939. godine, ali se kao dete doselio u Niš. Preminuo je u ovom gradu pre 4 godine.

Milica Jovanović
Izvor: juznevesti.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime