I dalje se srpski političari nekom pravdaju zbog predstojeće posete Vladimira Vladimirovića Putina, predsednika Rusije Beogradu. I dalje ostaje nejasno zašto. I kome se to pravdamo.
Poslednje tako nešto čulo se upravo danas. Odnosilo se na stranke kojima je narod, pre četrnaest godina doneo vlast na „tanjiru“. Istina, pod uslovima koji su i dalje ostali obavijeni sumnjom. Ona se odnosi na pitanje : da li su demonstranti zapalili Skupštini iz obesti, ili što su se tamo nalazili izborni listići. Ako je reč o ovom drugom, onda će ostati večita tajna o stvarnom izbornom rezultatu. Nestankom listića nestala je i mogućnost ponovnog prebrojavanja. Onemogućeno je da se razbije svaka sumnja ko je odista pobedio – Koštunica ili Milošević na predsedničkim izborima.
Ono što je nesporno, to je broj ljudi koji je izišao na ulice. I koji bi i bez izbora oborio režim Slobodana Miloševića. Nesporno je, takodje, da su stranke, koje su tada došle na vlast, izneverile volju naroda. I stvorile režim koji je do nogu, sada isključivo na izborima, potučen pre dve godine. I za poraženih, ostao je umrtvljen snažan potencijal snage naroda, koji je bio usmeren ka menjanju Srbije.
Sadašnja Vlada upravo pokušava da probudi tu volju naroda, da menjajući sebe menja i Srbiju. Upravo zbog toga, smeta sve izraženija potreba nekih srpskih političara da se pravdaju stranim ili domaćim političkim centrima moći, koji bi da Srbiji ograniči slobodu u vođenju spoljne i unutrašnje politike. Mamac je ulaznica u EU.
Smeta kada bilo ko danas objašnjava bilo kom stranom ambasadoru, pa i šefu države, zašto nekog zovemo na proslavu pobede nad fašizmom. U konkretnom slučaju, predsednika zemlje čija je armija učestvovala u oslobađanju Beograda.
Srbija je u prošlosti uvek stajala uz svojih saveznika. U oba velika rata u novijoj istoriji, iako je procentualno podnela veće žrtve od njih i u ljudskim životima, i u materijalnoj šteti. I, za razliku od nekih drugih, nikada nije bila „preletač“. Srbija je, onda u sastavu SFRJ, i Staljinovom Sovjetskom savezu rekla NE, iako joj je pretilo da strada od gladi ili tenkova, koji su sa upaljenim motorima stajali na našim granicama.
Valja reći da smeta i kada bilo ko neprekidno ponavlja da njemu ne mogu postavljati uslove, a Kosovo smo već prihvatili kao partnera a ne autonomnu oblast.
Najmanje koristi imamo od toga koliko je ko popustio Briselu i ko mu se danas više ulaguje. Biti na evropskom putu, ne znači biti i zatočenik tuđe volje, a ne sopstvenog nacionalnog interesa.
I to je kamen međaš u odnosima sa svima.
Mirko Stamenković
Naravno da se pravdaju kad su ih oni i postvili na položaje.