Cena života u opoziciji

0
712

Ukupan dug države prema Šapcu popeo se na pet miliona evra. To je, kažu u gradskoj administraciji, samo deo cene koju Šabac plaća zato što je jedini opozicioni grad u Srbiji.

„Pucanjem Zorke urušen je sistem koji je izdržavao otprilike ceo grad. U fabrici u kojoj je radilo 12.500 radnika, pa pre pucanja, sišli smo na 6.000-7.000 u 25 preduzeća – ako se prostom matematikom tih 7.000 pomnoži sa troje-četvoro u kući, pa to je taman jedna varošica“, počinje svoju priču Jovica Maksimović koji je u šabačkoj „Zorki“, kaže, ostavio zdravlje i dočekao invalidsku penziju. Gde danas rade ti ljudi, pitamo. „Rade tamo gde se nisu nadali da će ikada raditi. Rade ispred tržnice i mole da imaju posla za 10-15 evra. Boli, ali je tako.“

Od nekadašnjeg industrijskog giganta ostalo je svega pet preduzeća koja uspešno posluju, a u budžetu Grada Šapca rupa od oko 240 miliona dinara koje su isplatili radnicima, a sada bezuspešno pokušavaju da naplate od države, odnosno Agencije za privatizaciju.

Na dug za „Zorku“, dopisuju i dugovanje od 130 miliona za izgradnju bazena, za šta je prema ugovoru polovinu novca trebalo da obezbedi Republika kao podsticaj građevinarstvu. „Oni nam ne isplate novac, mi uzmemo kredit, oni kažu super što ste to uradili. Onda mi kažemo: dobro, sad nam vratite onaj deo koji ste dužni da platite, a oni odgovaraju – tog novca više nema, uostalom vi ste izgradili, pa vam te pare i ne trebaju. Ali nema veze šta oni kažu, mi imamo ugovor i tužićemo državu za novac koji nam pripada“, priča za DW gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Jovica Maksimović: Pucanjem „Zorke“ urušen je sistem koji je izdržavao otprilike ceo grad

Bez prava na pomoć

Kad se podvuče crta, ukupan dug države prema Gradu Šapcu stigao je do pet miliona evra. To je, kažu, samo deo cene koju Šabac plaća kao jedini opozicioni grad u Srbiji. Vladajuću većinu tamo čini koalicija predvođena strankom „Zajedno za Srbiju“ Dušana Petrovića, a Srpska napredna stranka je u opoziciji. Zato, kažu gradski čelnici, ne samo da ne mogu da naplate stara potraživanja, već o nekoj novoj pomoći države mogu samo da sanjaju.

„Novca nikad nije bilo manje. Država potpuno selektivno i bez ikakvih kriterijuma deli novac lokalnim samoupravama za koje ona proceni da im je potrebno. Poslednja tranša od četiri milijarde dinara podeljena je lokalnim samoupravama prema nekom principu za koji niko ne zna šta je. Nema konkursa, nema merila da li imate najmanji broj zaposlenih, da li ste povećali prihode, da li ste bili dobri u naplati, da li ste utegli poslovanje, da li ste prvi u izdavanju građevinskih dozvola. Ne, dobijete novac zato što je neko odlučio da vam nešto pokloni“, žali se Zelenović.

Osim toga, država im, kaže, izmenama zakonskih propisa i oduzimanjem prava na izvorne prihode, svake godine uzme oko 200 miliona dinara. „Uz to, primera radi, Grad Šabac od povraćaja transfera godišnje dobija 300 miliona. To je porez koji se skupi na teritoriji grada i uplati u budžet Republike, pa se jedan deo vrati gradu. Loznica, koja je samo pedeset kilometara odavde i duplo manja, dobija 500 miliona. Samo zato što se gradonačelnik učlanio u SNS. Kako je to moguće? To je šibicarenje“, ogorčen je Zelenović.

Sa svima imamo zdravu i dinamičnu komunikaciju, pa i sa Gradskom upravom u Šapcu, odgovara ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić na pitanje DW-a. Ističe da je rukovodstvo Grada čak bilo na prijemu u ministarstvu i nije iskazalo „nikakve rezerve prema ministarstvu“. „Kada govorimo o nekoj drugoj pomoći, bilo da se radi o finansijskoj ili tehničkoj podršci određenim jedinicama lokalne samouprave, uveren sam da politička intencija Vlade Republike Srbije niti je bila, niti jeste, niti će biti da ih opredeljuje partijska struktura lokalne vladajuće koalicije kako bi se neke stvari rešavale“, izričit je Ružić.

Ni za grad, ni za građane

Ogorčena je uprava, ali ogorčeni su i građani. Sukob na relaciji Grad-Republika porodica Maksimović oseća i na svojoj koži. „Porodiljsko koje Republika isplaćuje kasni već mesecima, samo zato što živim u Šapcu i zato što Vučić neće da Šapčani žive kao sav normalan svet – dostojanstveno, pre svega“, tvrdi Jovičin sin Milan Maksimović.

Iz Grada tvrde da oni svoje obaveze redovno izmiruju i da budžet, uprkos svemu, iz godine u godinu raste. Jedan od razloga je to što se, prema rečima gradonačelnika, u međuvremenu zaposlilo još 3.000 ljudi, pa se u budžet sliva više prihoda od poreza na zarade. „To su uglavnom domaće firme koje su proširile svoje biznise i nekoliko stranih firmi koje su došle iz svog poslovnog interesa. Imamo najveću industrijsku zonu u Srbiji, ali niti jednog investitora ovde nije dovela republička vlast“, priča Zelenović. Od njih, kaže, samo saplitanja. Kao primer navodi slučaj japanske firme „Jazaki“. „Ta investicija se desila zato što smo se mi prvo sa Japancima dogovorili, pa je tek onda država uključena u podsticaje, jer da su se oni pitali, ta investicija nikad ne bi došla u Šabac, nego u Kruševac. Njihova skupština se čak izjasnila da će uzeti kredit da njima izgrade fabriku. To je suludo, mi ne služimo da zidamo fabrike za privatni biznis, već da obezbedimo povoljne uslove za poslovanje“ kaže Zelenović.

S druge strane, budžet pune i povećanim naplatom poreza na imovinu. Nakon što su doneli odluku da sav novac koji se naplati od tog poreza u jednoj mesnoj zajednici, ostaje na raspolaganju toj mesnoj zajednici, naplata se trostruko povećala. „Ove godine će prvi put biti organizovani i referendumi na kojima će građani na najneposredniji mogući način odlučiti šta je za njih najvažnije. O tome na šta će se potrošiti novac, imaju pravo da odlučuju svi, ali da predlažu ideje mogu samo oni koji su platili porez“, priča Zelenović. „Verujem da ćemo uspeti onda kad se naši meštani budu svađali oko toga kako da potroše njihove pare u njihovom naselju, umesto toga ko vodi Rusiju, a ko Ameriku.“

Naprednjaci van domašaja

Važi li to i za Mesnu zajednicu Majur – opozicionu mesnu zajednicu u opozicionom gradu? Gradonačelnik tvrdi da razlike nema i da mesne zajednice moraju da budu oslobođene političkih relacija, a lokalni naprednjaci ćute. Ni posle nekoliko dana insistiranja, čelnici Mesne zajednice, kao ni čelnici lokalnog stranačkog odbora SNS-a nisu odgovorili na pitanja DW-a. U medijima ih nema ni inače, pa čak ni kada su pre nekoliko dana izgorele prostorije Mesne zajednice Majur.

„Ovo je ogroman grad, ogromna teritorija, treba neko ipak da javi, ne može sve da se čuje, sve da se vidi, treba neki poziv, iz Mesne zajednice, iz vatrogasne službe. Nije da se neće, evo juče smo ispratili neki požar u porodičnoj kući“, odgovara urednica RTV Šabac Svetlana Ljubić.

Na pitanje ima li na toj televizija prostora za kritiku gradske vlasti, kaže da ima, ali da se „malo i ne stiže“, a za slabu zastupljenost republičke vlasti, tvrdi da su krivi i oni sami. „Imali smo situaciju da je dolazio ministar prosvete u dve šabačke škole i da mi nismo imali poziv. Ako jedan ministar dolazi u grad, on dolazi u grad Šabac i ako dolazi u škole koje obeležavaju velike jubileje, onda mislim da je tu mesto i gradskim predstavnicima, a i našoj televiziji. Naša redakcija, međutim, nije bila pozvana“, priča Ljubić.

Pozivi zato stižu sa drugih strana. Po takvim gostovanjima opozicionih lidera, ali i po prenosima njihovih događaja i konvencija, glas o televiziji Šabac proneo se širom Srbije. „Mislim da je to normalno s obzirom na to da je Šabac jedan od retkih gradova u Srbiji koji je mimo republičke vlasti. Građani su rekli svoje na izborima i to mora da se poštuje do sledećih izbora, pa kom opanci – kom obojci.“ Je li onda i televizija opoziciona televizija? „Mislim da to neminovno vuče jedno drugo“, odgovara urednica RTV Šabac.

Čekajući izbore

Novi krug lokalnih izbora opozicija, međutim, ne čeka mirno. Jedan od pokušaj da se smeni vlast u Šapcu bila je čak i odbrana Šapca za vreme poplava 2014. godine, tvrdi Zelenović. Završila se samo smenom gradonačelnika. „Čitavo to zamešateljstvo vezano za odbranu od Save i ono ludilo koje nam se dešavalo nekoliko dana je izazvano političkim spinom. Grad je dva meseca bio pod okupacijom vojske, žandarmerije, policije, protivno svim propisima, i za ta dva meseca napravljeno je oko 60 miliona dinara troškova koje posle toga niko nije hteo da potpiše i plati“, kaže sadašnji gradonačelnik. U međuvremenu, Grad je uredio 19 kritičnih tačaka u selima gde su se desili bujični izlivi, ali nasip na Savi koji je u nadležnosti države još nije izgrađen.

U nekim drugim pokušajima preuzimanja odbornika, opozicija je bila uspešnija, a jedan od odbornika ZZS tvrdi da je cena odbornika u Šapcu stigla i do nekoliko desetina hiljada evra. Šapčani s podozrenjem gledaju i jedne i druge. „Vlast je vrlo vešto targetirala gde su ljudi najosetljiviji i tabaju na tome. Ono što sprovode adekvatno je ograničenim mogućnostima grada, jer su zbog te anateme koja je nad nama, napravili od nas majmunsko ostrvo“, kaže Milan Maksimović. „Ali oni će sto godina moći da opstanu na vlasti kad su im šabački naprednjaci opozicija. U Šapcu se teško prodaje rog za sveću. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.“

Sanja Kljajić (Šabac)

dw.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime