Život nema cenu, tako da pitanje u naslovu teksta deluje naizgled besmisleno. Svi mi imamo samo jedan zemaljski život. Vernici se nadaju da će posle smrti na zemlji ostvariti večni život na nebu, ali to ovde nije tema. Zato svako ljudsko biće pokušava da svoj kratak boravak na zemlji učini sebi lepšim, prijatnijim, svrsishodnijim. Naravno, onoliko koliko može, ume, koliko je sposoban, ali zavisno i od toga gde se rodio, gde živi, kakvo mu je okruženje, ko su mu roditelji i mnogo toga pride.
Jer nije isto ako ste rođeni u Švajcarskoj ili, recimo, u Ugandi za vladavine Idi Amina Dade! U Švajcarskoj tek rođeno dete ima sve preduslove za pristojan i human život. Bez obzira u kojoj je porodici ugledalo svetlost dana. Ono iz Ugande je moglo čak da bude pojedeno kao poslastica na ručku pomenutog diktatora! Takođe nije svejedno da li je dete rođeno kao trinaesto po redu u porodici ubogih zemljoradnika iz Bangladeša ili kao prvorođeno u porodici nekog arapskog šeika. Jednostavno pomenuta deca neće imati iste šanse u životu. Dete iz Bangladeša možda ne dočeka ni prvi rođendan, dok će šeikov naslednik svoj život protraćiti uz obilje lepotica, ergelu najskupljih četvorotočkaša, po belosvetskim kockarnicama i najluksuznijim hotelima.
Ipak, ako ne možemo birati kada i gde ćemo se roditi, ko će nam biti roditelji, pravo na život imamo svi. Život je garantovan čak i zakonom, ne samo moralnim i običajnim normama. Tako je bar u Srbiji, dok za druge ne mogu da tvrdim, ali se nadam da niko u svetu ne može nekažnjeno nekome oduzeti život. Član 24 Ustava Republike Srbije kaže da je ljudski život neprikosnoven. Dakle, u Srbiji vam ne mogu nekažnjeno oduzeti život. Država nikako na to nema pravo. Naime, u Srbiji nema smrtne kazne čak i za najsurovije zločince. U Srbiji, naravno kao i u svakoj drugoj državi, ima ubistava. Onih hotimičnih, namernih, ali ima i ubistava iz nehata. Za prva krivični zakon predviđa strože kazne. Postoje i kvalifikovana ubistva, gde su propisane najstrože kazne u vremenskom trajanju; ubistvo više lica, ubistvo iz koristoljublja, ubistvo na posebno svirep i podmukao način i druga. Ubistvo iz nehata, kada nije bilo namere, po pravilu u Srbiji ne kažnjava se ni približno onako strogo kao što kažnjavaju sudovi u demokratskoj Americi. No, mi smo poznati po humanosti, tako da će neko ko je ucmekao greškom kolegu u lovu proći relativno bezbolno. Pre će mu “skakavci pojesti mesece nego godine!”
Srpski sudovi su naročito bolećivi prema onima koji u saobraćaju usmrte jedno ili više lica. Može biti da se rukovode mišlju da oni koji su izgubili život u saobraćaju, neće ga povratiti čak i da vinovnik nesreće skonča u zatvoru? A ovaj što je nekome oduzeo život zbog prebrze, nasilničke vožnje, zbog preterane količine alkohola ili droge u krvi, ili jednostavno zbog nepažnje, taj već ima porodicu koja će da pati zbog njegovog boravka u prdekani. Još ako je u pitanju neki mlađi dečko, pred kojim je život i karijera, koji će se ubuduće potruditi da društvu podari maksimum svojih neprocenjivih sposobnosti, onda mu zbilja ne treba uzeti za zlo ako je nekoga i poslao na nebo!
Zato i pozdravljam odluku suda u Beogradu koji je osudio mlađanog naslednika medijske imperije na jedanaest meseci kućnog pritvora i godinu dana zabrane upravljanja motornim vozilom. Nakon kućnog pritvora još mesec dana potom neće moći da jurca besnom aždajom na četiri točka. Dečko je, istina, pregazio devojku na pešačkom prelazu. Vozio je samo 81 km u centru grada. Ubeđen sam da njegov auto može da razvije i 200 km, ali je, ponavljam, vozio samo 81 km. Devojka je odletela 29 metara. Jedino krivim mladog vozača što je pobegao s mesta nesreće. Posle se prijavio policiji u društvu oca, jednog vrlog i humanog čoveka, međutim, nije trebalo da beži. Opet, mladost-ludost, a možda dete ne podnosi krv? Nije lako gledati raskomadano i krvavo telo!
Pešaci bi isto tako morali da vode računa o svom ponašanju. Šta traže u gradu dok vozači besomučno jure svojim moćnim mašinama? Sedi kući i gledaj televiziju. Možeš da pratiš predsednikova izlaganja o neverovatnim dostignućima i uspesima. Ako ti nije stalo do novih fabrika, auto-puteva, metroa, onda gledaj Zvezde Granda! Tu maker ima šta da se vidi, ako već nema šta da se čuje. Kao ni u prethodnom primeru. A da se vratimo pitanju kolika je cena života u Srbiji. Život u Srbiji nema cenu. Doslovno ne vredi ništa!
Miodrag Tasić
