Centralizacija informisanja pogubna po lokalne medije, koji gube svrhu postojanja

0
573
Foto: pixabay.com

Put do informacija novinarima lokalnih medija onemogućava se od dana kada se prvi zaraženi koronavirusom pojavio u Subotici. Slično je i u Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Bečeju… Novinari se autocenzurišu da ne bi prošli kao Ana Lalić, dok se među građanima umesto tačnih vesti šire glasine, dezinformacije i – strah

U Srbiji nema cenzure, svakom je zagarantovano pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, kao i pravo na obaveštenost.

Ove odredbe iz Ustava Srbije očigledno su samo mrtvo slovo na papiru. Bojazan medijskih radnika, stručnjaka i evropskih predstavnika da će prošlonedeljni Zaključak Vlade biti oružje u obračunu sa medijima – vrlo brzo se pokazao kao tačan jer je samo dan nakon stupanja te odluke na snagu, Ana Lalić, novinarka portala Nova.rs, privedena zbog teksta o uslovima rada u Kliničkom centru Vojvodine.

Ana Lalić je posle burnih reakcija javnosti puštena, ali se projekat kontrole i centralizacije informacija i pre i posle toga uspešno sprovodi širom Srbije. Lokalni novinari i novinarke teško dolaze do podataka, koji su tokom vanrednog stanja i trenutne zdravstvene krize još dragoceniji. Uskraćivanje tih informacije širom Srbije samo budi strah i nepoverenje prema institucijama.

Leskovac: Strah veći bez informacija

Mediji u Leskovcu su nakon donošenja zaključka obavešteni da više neće moći da dobijaju informacije od Gradskog štaba, već da treba da se za sve podatke obrate Vladi Srbije.

Nedostatak zvaničnih informacija počeo je da se oseća i u ovom i u okolnim gradovima, što dovodi do širenja spekulacija, kaže za Cenzolovku Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica portala Jugpress.

„Strah je još veći kada nemate informacije. Meni stižu poruke građana koji su uplašeni i traže da im potvrdimo informacije, a mi to ne možemo uvek“, svedoči naša sagovornica i dodaje da među novinarima takođe postoji bojazan od sankcija.

Kragujevac: Klinički centar pravi selekciju medija

Kragujevački portal Pressek je nakon zaključka Vlade ostao uskraćen za relevantne informacije iz Instituta za javno zdravlje Kragujevac, institucije koja im je bila jedini izvor podataka, jer im je rečeno da više neće moći od njih da dobijaju statistiku.

Ipak, čim je odluka povučena, nakon burne reakcije javnosti, prema rečima Marije Obrenović, novinarke Presseka, iz te institucije je ponovo počeo da im stiže detaljan izveštaj o broju testiranih i zaraženih pacijenata.

Pressek do sada nije mogao da iz Kliničkog centra dobije informacije, a u petak, 3. aprila, ta zdravstvena ustanova je prvi put od početka epidemije objavila broj hospitalizovanih pacijenata i osoba na respiratoru, njihov pol i teritoriju sa koje dolaze.

Kako svedoči naša sagovornica, od početka vanrednog stanja, gradonačelnik Radomir Nikolić je održao samo jednu konferenciju za medije, na kojoj se nije pojavio direktor Kliničkog centra Kragujevac.

Obraćanje medijima usledilo je nakon što su se brojne lokalne medijske kuće, ali i dopisnici nacionalnih medija iz Kragujevca, obratili i gradonačelniku i drugim institucijama otvorenim pismom protestujući zbog toga što ne uspevaju da ostvare kontakt sa nadležnima u Kliničkom centru. Zatražili su redovnu dnevnu komunikaciju gradske vlasti i novinara. To im je obećano, ali obećanje nije poštovano.

„Klinički centar je selektovao medije, pa je Radio-televizija Kragujevac dobijala podatke. Mislim da zatvorenost institucija i centralizacija informacija nisu nikakvo rešenje, nego baš obrnuto – potpuna otvorenost ustanova za medije i građane. Ljudi su u ovoj situaciji gladni lokalnih informacija i to im treba omogućiti“, navodi Marija Obrenović.

Da Vas podsetimo:  Napadnuta ekipa "Južnih vesti" na biračkom mestu u Nišu

NIŠ: LJUDI VERUJU DA SE MNOGE STVARI PRIKRIVAJU

Zbog neinformisanja javnosti, raste strah i nepoverenje građana i građanki i na jugu Srbije. Gordana Bjeletić, urednica Južnih vesti, upozorava da se ne može objavljivati samo broj umrlih i zaraženih, jer ljudi nisu statistika.

„Zamislite da je objavljeno da na jugu trenutno nema testova, ali da vlast radi na tome i da će ih biti u narednom periodu. Istinu bi građani prihvatili, a ćutanje je dovelo do panike. Ljudi zato sada veruju da se i mnoge druge stvari prikrivaju. Sve više njih ne veruje vlastima, a u ovoj situaciji, kada od njih zavisimo još više nego inače, zaista verujem da bi trebalo da se presaberu i tretiraju nas kao građane sposobne da razumno formiraju stavove na osnovu istinitih informacija koje ćemo dobijati“, smatra naša sagovornica.

Ona ocenjuje da je zaključkom Vlade pokušano da se ukine pravo lekarima, gradonačelnicima i mnogim drugima čija je to obaveza da odgovaraju građanima, i ističe da vlast ne može da građanima ukine pravo da pitaju.

„Naš dopisnik iz Beograda svakoga dana dobija mnogo pitanja. To nisu samo pitanja građana sa juga Srbije, sa teritorije sa koje mi izveštavamo, što pokazuje kolika je glad za informacijama i koliko toga ljudi ne znaju, a važno im je. Naravno da ne uspeva da dobije odgovore, jer je nemoguće očekivati da članovi Kriznog štaba budu upućeni u sve što se dešava u drugim gradovima. Dobijamo desetine poruka zabrinutih građana. Kažu da je na Infektivnoj klinici sa simptomima koronavirusa čelnik jednog velikog kolektiva, čiji svi zaposleni i dalje rade. Sumnjam da su oni u Štabu u Beogradu ikada čuli o ovom i drugim sličnim primerima, da su uopšte upoznati s tim kako se mere koje donose primenjuju u praksi. Morao bi da postoji neko u Nišu ko će danas građanima da kaže šta se dešava, što je najvažnije – koje su mere preduzete“, ističe urednica Južnih vesti.

Gordana Bjeletić smatra da vlast nema osećaj za pravo javnosti da zna i da bi istiniti i pravovremeni podaci morali da budu dostupni svima. Ona zaključuje da će se redakcija Južnih vesti kao i do sada truditi da građanima obezbedi pouzdane informacije, ali smatra da u ovoj situaciji one neće uvek biti pravovremene, jer duge provere iz nezvaničnih izvora traju.


Bečej: Novinari ne mogu da dođu ni do osnovnih podataka

Ana Aćimov, novinarka portala Moj Bečej, ističe za Cenzolovku da novinari nisu mogli da dođu do osnovnih informacija – da li zaposleni u zdravstvenim ustanovama imaju dovoljno maski i rukavica, u kojoj se meri građani javljaju lekarima ako posumnjaju da su inficirani koronavirusom, kao i da li ima zaraženih u njihovoj opštini.

Ona dodaje da su nadležne zdravstvene ustanove na lokalu i u okrugu, od kojih su tražili odgovore, prvo prebacivale nadležnost jedna na drugu, da bi im na kraju saopštili da za konkretne informacije pitaju predstavnike vlasti na redovnoj konferenciji za novinare u Beogradu.

„Nezvanično nam je i potvrđeno da je ustanovama još na početku zabranjeno da odgovaraju na pitanja novinara. Isključivo se šalju saopštenja, očigledno prethodno odobrena od nadležnih u Vladi. Svakodnevno pratimo zvanične podatke sa sajta covid19.rs, a na konkretna pitanja nam i dalje ne odgovara ni portparol policije, kao ni Ministarstvo zdravlja. Zabrinjava nas što je sajtu covid19.rs prestalo objavljivanje preseka stanja zaraženih po gradovima i opštinama, gde smo pratili da li ima zaraženih u našoj opštini“, kaže naša sagovornica.

Da Vas podsetimo:  Odloženo saslušanje novinara u Zrenjaninu, policija odbija da vrati kameru i telefon

Lokalni mediji, ističe Ana Aćimov, potpuno gube svrhu svog postojanja, a građani ostaju uskraćeni za važne informacije, što je nedopustivo u demokratskom društvu.

Pančevo: Poseban tretman režimskih medija

U Pančevu zdravstvene ustanove takođe ne sarađuju sa medijima, već ih upućuju na adresu Instituta za javno zdravlje Batut u Beogradu, odakle na pozive ne odgovaraju. Ni u drugim državnim službama nisu voljni da odgovore na pitanja lokalnih novinara.

„Poslao sam više mejlova Ministarstvu zdravlja sa pitanjima vezanim za Pančevo, ali odgovor nikada nisam dobio. Informacije o broju zaraženih na području Pančeva uzimamo sa sajta covid19 i na sajtu Kancelarije za IT i e-upravu, ali se one informacije o broju zaraženih više ne ažuriraju. Takođe, koristili smo i izjave zvaničnika. Mislim da bi na mejlove morao neko da odgovara, i da podaci budu ažurni i dostupni. Građani u lokalu žele informacije“, ističe Aleksandar Stojković, urednik informativnog sadržaja pančevačkog portala 013 info.

Ipak, kao i u nekim drugim gradovima, i u Pančevu pojedini mediji imaju poseban tretman. Tako prorežimski portal epancevo, koji je prošle godine vodio nezapamćenu kampanju protiv novinara Nenada Živkovića i zbog toga zaradio čak devet opomena Saveta za štampu, ima ažurirane podatke o broju zaraženih ljudi u Pančevu i broju onih koji su pod nadzorom.

U tekstovima se, međutim, ne navodi izvor informacija, pa se samo može nagađati od koga ih dobijaju.

Subotica: Vlast govori kad hoće, a ne kada novinari pitaju

Zaključak Vlade Srbije Natalija Jakovljević, novinarka subotičkog portala Magločistač, shvatila je kao  dodatnu meru za uvođenje potpune cenzure na lokalnom nivou. Ona kaže da su informacije u Subotici o koronavirusu već centralizovane i da dvosmerna komunikacija ne postoji.

„Ovakva cenzura je u mnogim lokalnim sredinama već odavno uspešno sprovedena. Sada su sve vesti centralizovane, što znači da će lokalnim medijima, koji profesionalno obavljaju svoj posao, jedino ostati da preuzimaju vesti sa državnog nivoa. Pitanje je da li mi na lokalu uopšte možemo očekivati bilo kakve odgovore na naša pitanja“, kaže Natalija Jakovljević za Cenzolovku.

Predstavnici vlasti se, prema njenoj oceni, obraćaju medijima „kada oni to hoće, a ne onda kada mi imamo nešto da ih pitamo“, a ekskluzive su podeljene medijima koji su bliski lokalnoj vlasti. Ipak, ona ističe da će kao i do sada profesionalno obavljati posao, oslanjajući se isključivo na proverene i tačne informacije, pouzdane kontakte, stručne i profesionalne sagovornike na lokalnom i širem nivou.

„To znači da će moj posao biti mnogo teži nego ranije, ali svaki novinar mora da iznađe rešenje i da svojoj publici u svakoj situaciji ponudi odgovore i bitne informacije od javnog značaja“, zaključuje novinarka Magločistača.

Obradović: Hapšenjem Ane Lalić poslata poruka

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, koje je i pozvalo Vladu Srbije da povuče zaključak o informisanju u vreme pandemije Covid-19, kaže za Cenzolovku da su posebno ugroženi lokalni mediji, koji neće moći da dobijaju informacije u svom gradu.

Da Vas podsetimo:  Država neogranizovana da građane obavesti da su u izolaciji

„Ako Vlada misli da lokalne institucije nisu dovoljno obučene da odgovaraju na pitanja novinara, onda neka obezbede obučene ljude. Ovo što je urađeno nije dobro i čini se da je nesprovodivo, a ako bude tako, to će povećati broj glasina i neproverenih informacija. To nije hir novinara, već je u pitanju nasušna potreba građana da imaju informacije u ovoj krizi“, ocenjuje Radomirović.

S njim se slaže novinar Vukašin Obradović, koji smatra da ovakva vrsta „puzajuće cenzure“ vlasti ostavlja mogućnost kažnjavanja novinara, što se već i dogodilo. Ističe da nije očekivao ovako drastičan odgovor vlasti i privođenje novinarke, ali da smatra da neće biti više ovakvih obračuna sa predstavnicima medija.

„Bez obzira na to što je odluka ukinuta, mislim da je efekat u dobroj meri postignut. Ovim hapšenjem koleginice Ane Lalić vlast je želela da se pošalje poruku novinarima šta može da im se desi ako ne pišu u skladu sa opštim smerom koji vlada u provladinim medijima. To će, u svakom slučaju, povećati nivo autocenzure i strah kod novinara“, ocenjuje Obradović.

Izjavu Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije, da će se vlast još više boriti sa lažnim vestima, naš sagovornik vidi kao najavu za iznalaženje novih načina da što više drže pod kontrolom informacije.

„Svakako da nisam pobornik lažnih vesti, ali mislim da premijerka i ja ne mislimo isto kada je borba protiv dezinformacija u pitanju. Jer, protiv lažnih vesti se može boriti samo pravovremenim i objektivnim informisanjem, a plašim se da Ana Brnabić ne misli tako“, smatra Obradović.

On upozorava da povlačenje odluke Vlade, u praksi neće promeniti ništa, te da će nastaviti da se primenjuju rešenja koja su u njoj predviđena, s obzirom na to da sadašnji sistem počiva na „visoko centralizovanoj tehnologiji kontrolisanih informacija, koja će biti sve čvršća“.


PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA MOŽE SE OGRANIČITI SAMO ZAKONOM

Organizacija Transparentnost Srbija ukazala je na to da su, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, „informisanje stanovništva i zdravstvenih radnika“ obavezni da vrše „zavodi, odnosno instituti za javno zdravlje“ i da se ta obaveza ne može ukinuti zaključkom Vlade.

Kako se pojašnjava u saopštenju, za vreme vanrednog stanja Vlada može da donosi uredbe, kojima uređuje pitanja iz zakonske materije, pa čak i da ograniči pojedina ustavna prava (npr. slobodu kretanja), međutim – ni tada nije ovlašćena da kroz zaključke uređuje pravne odnose drugačije nego što su oni uređeni propisima.

U organizaciji smatraju da je Vlada verovatno želela zaključkom da spreči organe lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova da pružaju informacije medijima, a te mere bi ugrozile i sprovođenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

„Pravo na pristup informacijama može se ograničiti jedino zakonom. Kada bi se građanin obratio sa zahtevom za pristup informacijama npr. Kliničkom centru u Nišu ili gradonačelniku Valjeva, oni ne bi mogli da pravno valjano uskrate informaciju pozivajući se na zaključak Vlade“, napominju u Transparentnosti Srbija.



Ivana Predić
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime