Autor emisije „390 stepeni“ i poznati pisac govori o svom pokušaju upražnjavanja slobode govora, o tome kako mu je bezbednjak objasnio zašto je suspendovan u vreme izbora i kako je naglo i pre isteka ugovora emisija prestala da se emituje. Kao i o tome ko je sve i zašto odbio da u emisiji gostuje
Ideja za televizijsku emisiju „390 stepeni Marka Vidojkovića“ nastala je posle mog gostovanja u emisiji „1 na 1“, na banjalučkoj ATV, u proleće 2015. Naime, Dragan Blagojević, Aleksandar Zahorodni (obojica reditelji na ATV) i ja želeli smo da snimamo nešto zajedno. Nije mi drugo trebalo da smislim format emisije, koji je trebalo da bude satirična mešavina prelistavanja dnevne štampe, u čemu sam se do tog trenutka izveštio, doduše kao gost, i „Utiska nedelje“, jedne od najvećih medijskih žrtava režima.
Snimili smo pilot-epizodu sa Sergejem Trifunovićem, koja je trebalo najpre da služi samo za internu upotrebu na ATV, ali je zatim bila emitovana i na YouTubeu, da bi se istestirao internet potencijal emisije, s obzirom na to da je online rejting bio moj prevashodni cilj.
Bilo je uzbudljivo snimati emisiju za banjalučku televiziju, dovoditi „zabranjene“ goste, pričati o „zabranjenim“ temama, i to sve prelistavajući elitne medijske odrede režima, to jest tabloide, pa se preko YouTubea pojaviti, ne samo u Srbiji, odakle je sloboda govora proterana, već se urezati i u digitalnu večnost.
Usred leta, snimanje je uveliko bilo nastavljeno, javio mi se, neizazvan, čovek „iz beogradskih bezbednosnih krugova“, koji me je obavestio kako je moja suspenzija bila rezultat pritisaka koji su „iz Beograda“ vršeni na ATV, te da se ne nadam mnogo kada je reč o eventualnom produženju ugovora na jesen
Emisija je počela da se emituje sredinom septembra 2015, a da bih dolazio do publike na internetu, koristio sam svoj Fejsbuk profil i svoj pejdž. ATV je emisiju snimao, emitovao, aploudovao na svoj YT kanal, uredno su izmirivali svoje finansijske obaveze, ali se PR-om na netu nisu bavili skoro uopšte. Nazivom „390 stepeni“ direktorka programa Dragana Banjac želela je da aludira na opseg tema kojima sam u stanju da se bavim, a ja sam ovo doživeo i kao potencijalni opseg svojih gostiju. Želeo sam da se čuju međusobno potpuno različiti glasovi, koje je spajao najmanji zajednički sadržalac – smeće koje se prodaje na našim kioscima. Na kraju, u emisiji je bilo levičara, desničara, liberala, evroskeptika, evropejaca, novinara, glumaca, muzičara, muškaraca i žena, ma svega.
Sve je išlo okej do sredine marta, kada su mi u Banjaluci saopštili da će emisija biti suspendovana tokom aprila – zbog izbora u Srbiji. Bilo je to, navodno, jer je ATV želeo da ostane neutralan tokom izborne kampanje. Pošto smo nekako uspeli da skrpimo zajedničko saopštenje o ovome (nije mi, naime, do obaveštenja o suspenziji ni padalo na pamet da prekinem snimanje, štaviše, predizbornim epizodama sam se posebno radovao), nedelju dana po početku suspenzije obavešten sam da će „iz tehničkih razloga“ emitovanje biti nastavljeno tek 11. juna.
Usred leta, snimanje je uveliko bilo nastavljeno, ničim izazvan, javio mi se čovek „iz beogradskih bezbednosnih krugova“, koji me je obavestio kako je moja suspenzija bila rezultat pritisaka koji su „iz Beograda“ vršeni na ATV, te da se ne nadam mnogo kada je reč o eventualnom produženju ugovora na jesen.
S obzirom na to da su se moji kontakti sa ATV posle suspenzije svodili samo na formalnosti oko toga koga ćemo, kada i gde snimati, imao sam razloga da poverujem ovom izvoru.
Snimanje je preko leta bilo pravi pakao, pre svega jer je to prirodna televizijska pauza, gledaocima je teških tema preko glave, treba im odmor od Vučićeve histerije, a bilo je i jako teško krajem jula i početkom avgusta pronaći goste koji nisu na odmoru, pa sam odlučio, pretpostavivši da emisije više neće biti od septembra, da dam sebi malo oduška. Tako su nastale epizode sa članovima Prti Bee Gee, Kojotom i vođama pokreta „Ne davimo Beograd“, na koje sam posebno ponosan.
Žao mi je ako je iko u Banjaluci zbog mog upražnjavanja slobode govora imao problema, žao mi je i ako je bilo ko od mojih gostiju imao problema zbog učestvovanja u mojoj emisiji. Tabloidi nastavljaju da dominiraju kioscima, ali mislim da je i pre „390 stepeni“ bilo jasno da su novine na kiosku poslednje mesto gde u Srbiji danas treba tražiti objektivno i nezavisno informisanje
S poslednjim danom avgusta istekao mi je aneks ugovora, a prema prethodnom dogovoru, ostalo mi je da snimim još dve epizode. Oni su te dve epizode avansno isplatili, a ja sam svakako bio rešen da ih snimim.
Tako je došlo do „incidenta s Kokanom“. Epizoda je snimljena, a trebalo je da bude emitovana u subotu, 3. septembra. Kako su uvek na ATV malo kasnili sa aploudovanjem epizode, isprva nisam mnogo mario za to što epizode nema. Međutim, panični mejlovi koje sam te subotnje večeri počeo da dobijam od gledalaca jasno su mi ukazivali na to da je ovog puta reč o nečem drugom. Nikad ne treba potcenjivati gledalačku intuiciju.
Posle nekoliko telefonskih poziva i dva mejla u kojima sam se raspitivao zašto epizoda s Kokanom nije emitovana (čak sam se i s njim dopisivao, ne bismo li utvrdili da li je u emisiji bilo nečeg posebno provokativnog – ništa nam nije palo na pamet), te da li ćemo snimati već dogovorenu epizodu sa Gordanom Sušom, u ponedeljak sam dobio pisamce sa ATV u kome mi se zahvaljuju na saradnji i obaveštavaju me kako nemam više nikakvih obaveza prema njima. Kada sam upitao da li to znači da nećemo nastaviti saradnju, dobio sam potvrdan odgovor.
Posle četrdeset epizoda i preko milion pregleda u zbiru, mogu samo da budem ponosan na svoje goste, na ATV, pa i na sebe, što nam je to uopšte pošlo za rukom u situaciji gde na vlasti imamo mini-Erdogana i gotovo nikog iz razvijenog sveta ko bi nas od njega i njegovih hijena zaštitio. Žao mi je ako je iko u Banjaluci zbog mog upražnjavanja slobode govora imao problema, žao mi je i ako je bilo ko od mojih gostiju imao problema zbog učestvovanja u mojoj emisiji. Tabloidi nastavljaju da dominiraju kioscima, ali mislim da je i pre „390 stepeni“ bilo jasno da su novine na kiosku poslednje mesto gde u Srbiji danas treba tražiti objektivno i nezavisno informisanje.
Za sam kraj, oni koje sam zvao u emisiju, a koji u njoj nisu učestvovali:
Aleksandar Vučić (nije odgovorio na pozive iz ATV produkcije),
Ivan Tasovac (hoću, evo samo što nisam, ali ću te, u stvari, više puta ispaliti),
Zoran Babić (sami su mi ga nudili, a kad sam pristao nikad se više nisu javili),
Biljana Srbljanović („Nisam ja kalibar za ovo“),
Srđan Dragojević („Druže, ne guraj me nazad u blato iz kog želim da se izvučem“),
Nenad Bujošević Rambo (Ministarstvo pravde nam nije dalo dozvolu za snimanje),
Miodrag Zec („Ja sam ti, Marko, depresivan“),
Zoran Kostić Cane („Druže, u velikoj sam gužvi oko koncerta na Tašu“),
Rambo Amadeus (nije odgovorio na SMS),
Džoni Racković („Neću da dodatno ugrozimo naše već pomalo načeto prijateljstvo“),
Mirjana Karanović (da je emisija potrajala još godinu dana, verovatno bismo se dogovorili o terminu),
Sandra Silađev Dinja („Hajde, molim te, da to radimo kad ti produže ugovor“),
Vedrana Rudan („Imam virozu“),
Boris Dežulović (posle više neuspelih dogovora, na kraju je prestao da mi odgovara na poruke),
Miljenko Jergović („Hoću, ali sad baš ne mogu“, i tako triput),
Ante Tomić („Nisam ti ja za te televizije“),
Mile Kekin (imao je puno obaveza oko benda),
Vuk Drašković (dogovorili smo se za snimanje na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, a onda me je zvao Aca iz SPO da mi se izvini u Vukovo ime…),
Boško Dveri, Borko Levica i Radule DJB (s ovom trojicom bila je dogovorena jedinstvena predizborna epizoda, koja nije snimljena zbog suspenzije) i
Gordana Suša (žrtva moje želje da ispoštujem zahtev ATV da nedelju dana pre snimanja znamo ko će biti novi gost).
Posebno hvala vernim gledaocima.
Marko Vidojković
Cenzolovka
