Imali li Srbija novinara ili samo ljudi koji pišu po želji oglašivača. Naravno svakako da je najveći oglašivač u svim medijima država. Gde su danas srpski novinari i za koga oni rade? Zašto im se ugled toliko srozao? Da li je ekonomska nezavisnost dovela do tako lošeg položaja novinara? U Srbiji danas možemo da vidimo najveću cenzuru ikada! Ovakva cenzura nije bila ni u Miloševićevo vreme, kada je Vučić prvi put bio taj koji je neposlušne novinare hapsio, a danas to opet radi, neke čak i bez posla ostavlja na ulici! Mada, mnogi su mišljenja da je autocenzura veći problem od cenzure, ali takvu vrstu cenzure je gotovo nemoguće kontrolisati, niti je iko odgovoran za takvu pojavu, osim samih novinara.
Većina naših ljudi ne čita novine i samim tim uskraćeni su za prave informacije, mišljenja, analize, kritike. Na TV-u se puštaju kratke, delimične informacije, koje hvale vlast i gde možemo po 55 puta čuti reč premijer. A sve je više ukinutih emisije? I kako onda nema cenzure? Novinari kao da nemaju volju da se bore da narod izveštavaju što realnije. Uprkos normativnoj zaštiti, međutim, mediji i novinari su u svakodnevnom radu često izloženi ozbiljnim ograničenjima sloboda i prava.
A da li su se novinari možda zapitali da li ih plaćaju onoliko koliko vrede? Zašto je novinarska plata u Srbiji 25.000-30.000 dinara i ko normalan sa tom platom može da preživi. Socijalni uslovi u kojima rade srpski novinari dakle nisu ni malo ružičasti. Zato nije ni čudo što novinari neće da se suprotstave urednicima i vlasnicima medija i pišu samo ono što im se kaže. Svi se boje za svoja radna mesta, pa i novinari. Dovedeni su u situaciju da budu pitani umesto da postavljaju pitanja; odnosno, da se boje da pitaju, jer ne znaju koga će naljutiti svojim pitanjem.
Gde se izgubilo istraživačko novinarstvo, da li uopšte neko još sme da se bavi istim. Novinari su postali kao nojevi, samo guraju glavu u pesak, pitam se samo dokle. Pojedinci smatraju da su novinari nepotrebni, pogotovo u elektronskim medijima gde dominira prezenter-starleta, spikeri (glasnogovornici) političkih opcija. Ova kategorija je dobro plaćena, a novinari su plaćeni tek da ne pocrkaju od gladi, a i da se kaže da i Srbija ima novinare. Mislim da novinarska profesija lagano tone, silom ili ne novinari su postali samo puki prenosioci već napisanih tekstova i saopštenja. Nema novinarstva više; strahovi, ucene i mito su u novinarima „isključili“ sve vidove profesionalnosti.
Poslušnost u svakom slučaju štiti od nezaposlenosti i gladi. Plaćeni novinari u Srbiji su samo oni poslušni novinari. Nagrađivani novinari su samo oni poslušni. Biti profesionalan novinar u Srbiji je preskupo, jer se plaća glađu i siromaštvom. Mislim da je sada došao red na novinare da podignu revoluciju, budu neposlušni cenzuri, otvore tajne štamparije, a narod će biti uz vas. Probudite se molim vas. Ne čuvajte svoja radna mesta nego svoju čast.
Za Korene
Ivana Jovanović
