Cenzura u Srbiji: Neprofesionalnost i zloupotreba bloga Danijela Servera

0
793

danijel server1Da li u Srbiji ima ili nema cenzure? O samocenzuri nema potrebe da govorimo, jer nje (negde manje a negde više) ima u svakom društvu, bez obzira koliko ono bilo civilizovano, to jeste, demokratizovano. Stoga, hajdemo da se koncentrišemo na pitanje direktnog sprečavanja javnosti da sazna istinu o radu državnih organa i institucija.

– Ako neko dođe na konferenciju za štampu sa unapred definisanim pitanjima na koja je spreman da odgovori, da li je to cenzura?

– Ili, ako ministar finansija Dušan Vujović, na primer, traži da mu novinari unapred dostave pitanja, koja se ne tiču konkretne teme koju je tog trena prezentovao, da li se to može smatrati cenzurom?

– Ili, kada obezbeđenje ministra Sertića, zaduženog za resor privrede, grubo, primenom fizičke sile, prekine novinara u njegovoj nameri da postavi pitanje, da li je to nešto što je možda teže i opasnije od one „sofisticirane“ cenzure, za koju  „branioci“ srpske demokratije tvrde da „nema dokaza“?

– Da li jedan predstavnik vlade (najvišeg organa državne izvršne vlasti) ima pravo da pre konferencije za štampu obavesti novinare da neće odgovarati na pitanja? Čemu onda javno izlaganje? Onda treba komunikaciju s javnošću svesti na cirkularna pisma, jednostavnije i daleko jeftinije, zar ne?

– Da li je to cenzura kada predsednik srpske vlade neće da odgovori na konkretno pitanje: ko finansira propagandno-političku školu Tonija Blera i ko je platio Blerovo jednosatno „edukativno“ obraćanje srpskim ministrima?

2015-03-01_080012U stvari, koliko je cenzura u srpskim medijima postala stvar svakodnevnice, moglo bi se objasniti na jednom svežem primeru. Naime, „Večernje Novosti“ su pre tri dana (28. februara 2015. godine) objavili jednu klasičnu dezinformaciju preuzetu u iskrivljenoj formi sa sajta Danijela Servera, koja indirektno potvrđuje da cenzure ne samo da ima, nego je ona postala krajnje brutalna, bahata i osiona. Aktere takvog gušenja javne reči više ne interesuje ni očigledna istina – ona koju svako može lako proveriti jednim klikom na pretraživaču interneta. Takvo ponašanje najviših srpskih političara, državnika i urednika najvećih srpskih medija pokazuje da oni veruju da upravljaju društvom budala, kretena i idiota, prema kojima mogu da se ponašaju u stilu kafanskih mangupa – s krajnjim nepoštovanjem i prezirom.

Da Vas podsetimo:  Za lučanskog pukovnika u penziji propisi ne važe?

A pomenuta dezinformacija vezana je za navodnu izjavu Danijela Servera, službenika CIA i eksperta za Balkan, Bliski Istok (i ostatak sveta!), „da je više cenzure u srpskim medijima bilo u vreme Borisa Tadića, nego danas, u eri Aleksandra Vučića“. Kao prvo, tako nešto nije izjavio Danijel Server, već je to pismo koje mu je poslao neko (ne kaže ko, niti odakle), a koje je on odlučio da objavi na svom sajtu www.peacefare.net/?p=22542.

Na samom početku Server objašnjava da je „pitao jednog svog upućenog (dobro informisanog) prijatelja da mu nešto više kaže o slobodi medija u Srbiji“. Taj „prijatelj“ (po Serveru, dobar poznavalac prilika u Srbiji), poslao mu je dugačak odgovor, koji je Server odlučio da objavi na svom sajtu. On jasno kaže: „Njegov opširan odgovor nalazi se ispod!“ Dakle, jasno – njegov (tekst tog neimenovanog prijatelja), a ne moj (Serverov). Da tu dalje nije moglo biti nikakve nenamerne zabune nedvosmisleno nam pokazuje i sledeća rečenica, u kojoj Server poziva i druge da mu pišu na istu temu, a on je spreman da svaki dobro obrazložen tekst objavi na svom sajtu (I’ll of course be prepared to publish other well-reasoned perspectives on this issue).

2015-03-01_075517Nemoguće je da renomirane dnevne novine kakve su Novosti nisu u stanju da nađu nekoga ko dovoljno razume engleski jezik, jer takav tekst razumeo bi svaki bolji srednjoškolac u Srbiji. Još manje je verovatno da isti list ne čini ništa da takvu „grešku“ ispravi, iako je u međuvremenu sam Server objavio novi tekst (nakon što ga je neko obavestio da u Srbiji mediji tuđe reči predstavljaju kao njegove) pod naslovom „Neprofesionalan odnos i navođenje na pogrešno mišljenje“. Zapravo, teško je pretpostaviti da Novosti (ali ne samo one, već i drugi srpski vodeći listovi) nisu još videli demanti samog Servera. Ne smeta im ni to što se čak i Server (inače ekspert za manipulaciju javnim mnjenjem) nije uspeo da suzdrži i zgrozi pred takvom medijskom manipulacijom. Verovatno zato što je tu njegovo ime u pitanju.

Da Vas podsetimo:  Velika stvar za ceo jug Srbije! Počinje sa radom Banka hrane jug!!!

Sam Server u novom članku, koji je pre dva dana napisao, konstatuje da „srpski mediji sugerišu da je on rekao da „Mediji u Srbiji nisu u službi premijera Vučića“, što je potpuna neistina. Server kaže da je i tražio mišljenje prijatelja, jer ne poznaje dovoljno srpsku medijsku scenu da bi o njoj mogao da donese bilo kakav, a pogotovo ne neki meritoran sud. Možda da za kraj ostavimo zaključak jednog Danijelovog saradnika (novinara) koji mu je rekao, da „o stanju srpskih medija najbolje govori način na koji je tekst sa jednog bloga (Serverovog) zloupotrebljen“. Dakle, ne ostaje nam drugo nego da zaključimo da su vodeći srpski mediji svesno iskrivili istinu da bi podržali premijera Vučića, to jeste, svesno su lagali javno mnjenje, što je neoprostivo u iole normalno uređenom društvu. Jedini način da se ovakva ogavna medijska manipulacija barem donekle ublaži, čini se, jeste da novine, koje su napisale da je Server rekao nešto što nije rekao, sada napišu veliki demanti na naslovnoj strani; a da glavni i odgovorni urednik Novosti i urednici drugih novina koje su se ponele na sličan način, podnesu neopozive ostavke ili da budu smenjeni. Ne toliko zbog same „greške“, koliko zbog činjenice da već sedam dana ignorišu istinu, a „Večernje Novosti“ o tome pišu tek 28. februara 2015, to jeste, istog dana kada se pojavio Serverov „demanti“ na istom Serverovom blogu Peacefare i kojeg su oni, reklo bi se, namerno „preskočili“.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime