U Kinoteci u Beogradu u okviru “ XIX festivala nitratnog filma”, 13.6.2017. prikazani su filmovi koje su snimili Česi posle Prvog svetskog rata. Filmovi su bili dokumentarni i turistički. Snimili su dolazak delegacije Narodne skupštine Kraljevine SHS u Prag. Kao sveslovenska organizacija čehoslovački sokoli su priredili manifestacije tokom boravka delegacije u Čehoslovačkoj. Prikazana je i uzvratna poseta delegacije od 70 članova čehoslovačke skupštine Jugoslaviji od 2 do 12. oktobra 1926. Sokoli su svuda učestvovali u dočeku delegacije. Položeni su venci na spomenik Neznanom junaku na Avali. Delegacija je posetila J. Blankinija u Splitu. Članovi delegacije sa njim su se poznavali još od sudelovanja u Rajhstratu u Beču, pre Prvog svetskog rata. Prikazan je Sokolski slet u Beogradu 1930. Posetili su Beograd, Mladenovac, Skoplje … . Deo snimljenog materijala korišćen je u dokumentarnom filmu “Jugoslavija” iz 1926. Kasnije 1928. je prikazana “Sahrana posmrtnih ostataka srpskih vojnika u Olomucu. U ime vlade SHS prisustvovao je ministar Dragiša Cvetković.
U 1930. snimljen je film “Zaposleni u Bati idu u Jugoslaviju”. Bata je bio fabrika obuće. Prikazan je put batinih radnika na Primorje. Na filmu su tokom putovanja prikazane Batine prodavnice u gradovima Jugoslavije. Prikazan je Sokolski slet u Beogradu 1930. U 1931. je snimljeno letovanje češkoh turista u “Morska banja Kupari u čarobnom okruženju Dubrovnika”. Putovalo se ekspresnim vozom Prag-Split. Odakle se putovalo brodom i automobilima do Kupara. Prikazan je boravak gostiju u Kuparima. (1) Filmovi su dobijeni za festival nitratnog filma.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
___________
- “Program XIX festivala nitratnog filma”, Beograd 2017, str. 43;
U Prvom svetsksom ratu,u mestu Jindrihovce u Češkoj je bio najveći koncentracioni logor Austrougarske.
Tomaš G. Masarik je bio veliki prijatelj Srba i srpskog kralja Aleksandra, pa mu je poklonio deo prostora logora gde se nalazila kosturnica.
Kraljica Marija je organizovala ekshumaciju posmrtnih ostataka Srba u zapadnoj Češkoj kako bi svi stradali Srbi počivali na jednom mestu. Tako danas u Jindrihovcima Srbija ima parče zemlje sa kosturnicom od 7100 Srba stradalih u Prvom svetskom ratu.
Komunisti su zapustili tu grobnicu i tek je pre nekih šest, sedam godina, kada je jedan Čačanin koji živi u Karlovim Varima, berući gljive naišao ispod duboke trave na spomenik sa srpskim imenom i prezimenom, organizovali su se Srbi u Češkoj i pokrenuli obnovu spomen obeležja i kosturnice. Uspostavljen je kontakt i sa konzulom RS u Češkoj pa je i srpska vlada delimično učestvovala u akciji obnove kosturnice i spomen parka.