CIA i Srbija – Petreus kupuje od Vučića

1
2367

Srbiju i Balkan posle MPRI i Dajnkorp organizacije bivših generala i oficira SAD, koji daju usluge pri gradnji puteva, organizaciji oružanih snaga država Balkana i bivše Jugoslavije, sada “okupiraju” i kompanije koje su pod okriljem CIA ili su povezane sa njom. Veliku ulogu već na Balkanu i Srbiji ima ili će tek imati američki general i bivši šef CIA Dejvid Petreus, koji dobija poslovnu podršku od vlada zapadnog Balkana, računajući i vladu Srbije i premijera Vučića.

vucic-petreus-790x527Ko je zapravo general Petreus? Prema biografiji sa Vikipedije, Petreus je na osnovu generalskog čina od četiri zvezdice služio kao komandant američke Centralne komande (USCENTCOM) od 16. septembra 2008 do 30. juna 2010 i kao vrhovni komandant Multinacionalnih snaga u Iraku (MNF-I) od 26. januara 2007. do 16. septembra 2008. Kao komandant MNF-I, Petreus je nadzirao sve koalicione snage u Iraku. Od strane Senata je potvrđen 30. juna 2010, te je preuzeo dužnost od privremenog komandanta, britanskog general-pukovnika Nika Parkera.

Petreus ima naučni bakalarat sa Vojne akademije SAD, gde je 1974. diplomirao kao istaknuti pitomac (među prvih 5% svoje klase). Dobio je nagradu General Džordž C. Maršal, kao najbolji pitomac američkog vojnog komandnog i generalštabnog koledža za klasu 1983. Nakon toga je stekao diplome M.P.A. 1985. i Ph.D. za međunarodne odnose 1987, na Univerzitetu Prinston. Svi podaci govore o vojno-obaveštajnom i diplomatskom lideru sa velikim “apetitima” i interesima koji se iz vojne sfere sele u biznis uticaj, ali sa zadržavanjem na obaveštajnoj matrici moći.

Petreus u mreži skandala i korupcije

Bivši direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Dejvid Petreus, čiju je karijeru uništila vanbračna afera sa ženom koja je pisala njegovu biografiju, osuđen je aprila 2015. na uslovnu zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine i novčanu kaznu od 100.000 dolara zato što joj je davao poverljivi materijal dok je radila na toj knjizi. Petreus je podneo ostavku, pošto je priznao aferu sa autorkom njegove biografije Polom Brodvel. Javna ličnost iz Tampe, na Floridi, Džil Keli, koja je inicirala istragu u kojoj je otkrivena Petreusova afera, i njena sestra bliznakinja, dva puta su bile gosti jednog pomoćnika srednjeg ranga za trpezom Bele kuće. Brodvelova, koja je pisala knjigu o Petreusu i kasnije postala njegova ljubavnica, prisustvovala je sastancima o avganistansko-pakistanskoj strategiji u junu 2009. i junu 2011.

Da Vas podsetimo:  Čime Srbija privlači Folksvagen?

Činjenica da su Brodvelova i Keli posećivale Belu kuću pokazuje koliko su širok pristup imale obe žene zahvaljujući vezama sa Petreusom, generalom Džonom Alenom i ostalima u vojnoj zajednici. FBI je počeo istragu kada je Keli predala anonimne mejlove koji su poslati njoj i Alenu, najvišem američkom komandantu u Avganistanu. Keli je bila prijateljica Petreusa i Alena i postala je „društvena veza“ između civilne zajednice u Tampi i vojske u vazduhoplovnoj bazi Mekdi. Bivši direktor CIA slao je na hiljade mejlova svojoj ljubavnici Poli Brodvel pristiskajući je posle njihovog raskida koji se dogodio posle njegovog imenovanja za direktora. Ta neverovatna količina poruka, koju je Petreus slao i naočigled svoje supruge Holi, doveo je u pitanje njegovu sposobnost da racionalno prosuđuje. Sve to nateralo ga je da podnese ostavku.

Tokom 2010. godine glavnokomandujući američke vojske u Avganistanu general Dejvid Patreus izjavio je da je hvatanje ili ubijanje vođe Al Kaide, Osame bin Ladena, i dalje glavni prioritet američkih vojnih snaga. Za dobro obavljen posao likvidacije Bin Ladena, Petreus je kasnije postao šef CIA. General iza sebe ima značajno vojno i obaveštajno iskustvo u Iraku.

Petreus lobira kod Aleksandra Vučića

Treba podsetiti da je još aprila 2014. godine tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić imao zanimljiv razgovor s Dejvidom Petreusom, tada predsedavajućim Globalnog instituta američke investicione kompanije KKR. Na sastanku, kojem je prisustvovao i ambasador SAD Majkl Kirbi, Vučić je naglasio da je KKR dobrodošao u Srbiju i da će njihovo prisustvo predstavljati dobar primer za ostale investitore. Petreus je naglasio zainteresovanost ove kompanije da uveća svoje investicije i da u tom smislu Beograd pretvori u centar za digitalizaciju u regionu. Takođe je dodao da ova kompanija želi da bude partner Srbiji i pomogne u unapređenju priliva investicija i doprinese ekonomskom razvoju zemlje, navodilo se u saopštenju vlade Srbije.

Da Vas podsetimo:  Kosovsko pitanje u svetlu tajnih pregovora Vučića i Tačija

Strateške investicije pod kontrolom CIA

Bivši šef CIA sa problematičnim imidžom i sklon zakulisanim poslovima, ali i korupciji zainteresovan je za otkup dugova problematičnih kompanija u Srbiji. KKR je jedan od vodećih svetskih investicionih fondova vrednosti skoro 100 milijardi dolara, a Dejvid Petreus je na čelu KKR-a. Takođe je i predsednik KKR-ovog globalnog instituta.

Petreus je nedavno sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem pregovarao o restrukturiranju prezaduženih preduzeća i to preko preuzimanja njihovih dugova. Prevedeno u pare, u lošim kreditima zarobljeno je čak 3,6 milijardi evra. Na meti bivšeg šefa CIA su najverovatnije poslovna carstva propalih i pohapšenih tajkuna, Miroslava Bogićevića, koji je vlasnik „Farmakoma MB“, Gorana Perčevića, koji je vlasnik „Interkomerca“, i Željka Žunića, vlasnika „Beohemije“. Građani Srbije, odnosno poreski obveznici, od početka krize platili su milijardu evra za saniranje problematičnih kredita. Ako se postignu dogovori između vlade Srbije i KKR-a, moglo bi da se desi da Blagoje Spaskovski, Dušan Bajatović, Milorad Grčić, ali i direktori nekih drugih državnih firmi, čiji dugovi budu predmet otkupa, u nekom trenutku da bukvalno počnu da rade za Petreusa da bi podmirili obaveze prema njegovom fondu.

Bivši direktor CIA ima najvažniji resurs u svom posedu, a to su informacije, i on dobro zna šta je od privrednih resursa interesantno. Njega u pregovorima sa Srbijom oko otkupa duga interesuju kompanije u oblasti rudarstva i energetike, jer zna da država njima gazduje. Svi ovi poslovi vezani su za dominantni uticaj SAD i CIA u Srbiji i kontrolu ili neutralisanje ruskih i nekih drugih država i korporacija iz EU.

Moć CIA preko Petreusa u Srbiji i na Balkanu

Proteklih dve do tri godine tabloidi u Srbiji koji lobiraju za Aleksandra Vučića plasirali su razne informacije da Zapad i CIA žele da ruše Aleksandra Vučića. Ispostavilo se da je reč o propagandi i spinovanju i da je politički i biznis interes Petreusa i premijera Vućiča kompatibilan i da SAD i Zapad podržavaju Vučića da se održi što duže na vlasti. General je u Srbiji već vlasnik televizije N1, kablovskog operatera SBB, „Grand produkcije“, Total TV-a, Sport kluba, Sinemanije, i dečijeg kanala Ultra TV, a list „Informer“ je ranije javio da je KKR vlasnik i akcija „Blic onlajna“, odnosno internet sajta lista „Blic“. Nakon što, pre dve godine, nije uspeo da kupi „Dunav hrana grupu“, u okviru koje posluju „Imlek“, „Bambi–Banat“, „Knjaz Miloš“ i “Subotička mlekara”, američki fond namirisao je novu poslovnu priliku, da kupovinom problematičnih kredita praktično dođe do vlasničkog udela u prezaduženim srpskim kompanijama.

Da Vas podsetimo:  "Mi smo nacija inovacija": Novi spot Vlade Srbije...

Bivši šef CIA nije vlasnik investicionog fonda KKR. On je, prema podacima sa sajta fonda, direktor KKR instituta. Petreus je smenjen sa mesta direktora CIA jer je državne tajne odavao ljubavnici. Fond KKR u američkoj štampi nema dobru reputaciju. List „Njujork Tajms“ je nedavno pisao negativno o tom fondu.

Dejvid Petreus rekao je u Sarajevu da je u zemlje bivše Jugoslavije taj investicioni fond uložio milijarde, jer veruje da će te investicije uspeti. Petreus za regionalnu TV N1 kaže da nikada nisu sumnjali u svoju odluku i dodaje: „Odgovor je očigledan. Ne bismo uložili 1,2 milijarde dolara u zemlje bivše Jugoslavije da nismo verovali da će te investicije uspeti i da će rasti, te da će vratiti viš novca našim investitorima na kraju dana.”

Tomislav Kresović

Vidovdan

1 KOMENTAR

  1. Nadam se da građani neće dozvoliti Vučiću rasprodaju Srbije, i to još na diskont. Setiće se da pozovu na odgovornost one koji su odobravali podizanje kredita , trošili pare bez kontrole i nadzora. Tražiće da se proveri vrednost imovine kojom se garantuje povraćaj kredita ( opšte je poznato da je imovina EPSa obezvređena do krajnjih granica razumljivosti). Sigurna sam da ima onih koji su upućeni u celu problematiku a pri tome su patriote i pošteni građani ove države.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime