Deceniju i više, pravosuđe R Srpske podnosi materijalne dokaze o zločinima počinjenim nad Srbima (najviše civilima), ali se retko desi da se procesuiraju hrvatski i muslimanski „branitelji“, tako da se najčešće ne utvrđuju krivice, izigravaju se izjave svedoka i omalovažavaju materijalni dokazi zločina, podneti Sudu BiH od Tužilaštva R Srpske.
Sada odjednom, posle uspelog referenduma o danu R Srpske, ažurni sud zatraži od SIPA da se pritvore osumnjičeni za zločin nad Srbima, i to baš u Posavini!
U građanskom ratu devedesetih godina prošlog veka, Posavina je bila jabuka razdora, kao kamen spoticanja između islamskih ekstremista i velikohrvatskih otimača.
U Posavini žive i Srbi, koji su pritom nemilosrdno tamanjeni i od jednih i od drugih, u vreme opšte satanizacije „srpskih fašista“, koji ruše stabilni mir na brdovitom Balkanu.
Posavina je regija u kojoj su islamski fanatici te daleke 1992.godine pokazali pokvarenoj Evropi kako se lako čine zločini nad srpskim civilima.
Ne samo da se čine, već se „sveti ratnici“ sa trofejima i slikaju u slavu Alaha, šireći snimke preko tek prispelog interneta, kao očit dokaz svojim arapskim i kaubojskim finansijerima da oni ispunjavaju radni zadatak, čekajući zelene parice obećane za istrebljenje tih pravoslavnih nevernika.
Projektanti zla su ipak napravili račun bez krčmara, jer nema ponavljanja priče o „hrvatskom cvijeću“ u projektu „evropske muslimanske države“, kao baze na putu stvaranja ZETRA („zelena transverzala“) u težnji za reislamizacijom stare dame Evrope, trule i potrošene, upravo obuzete jačanjem prava LGBT, kao čekića koji će trajno razlupati katoličku dominaciju.
Srbi su bili fizička smetnja, i jednima i drugima, zato što su već stvorili svoju državu Republiku Srpsku, pritom ne težeći da istrebe dva druga naroda u BiH.
Od marta meseca 1992.godine, spore se muslimanski i hrvatski „branitelji“ o zločinima nad srpskim civilima, tokom višemesečne hrvatsko-muslimanske okupacije tog teritorija!
U leto te 1992. godine, tokom otvaranja koridora života, srpska vojska uspela je potisnuti i hrvatske i muslimanske ekstremiste u Posavini, iako su bili združeni pod palicom NATO planera.
VRS je tako stvorila osnov za pregovore o miru među zaraćenim stranama, što su srpski prvaci uporno isticali na razgovorima koje su nametala gospoda VENS i OWEN, koji su prethodno prećutno podržali brutalno odbacivanje plana KUTILLERA, koji je imao srpsku podršku, jer je omogućavao mirno rešavanje nastalih sporova!
Oružani sukob hrvatske paravojske HVO i armije BiH, koji se 1993.godine pretvorio u etničko čišćenje muslimanske populacije na području samoproglašene HRHB (Hrvatska republika Herceg -Bosna) ugrozio je planove NATO i angažovao „međunarodnu zajednicu“ u traženju prihvatljivog rešenja da se opet združe u rešavanju ključnog problema, proterivanju Srba preko Drine, počev od Jadrana, gde su u Karinskom moru imali i pograničnu jedinicu milicije Krajine, tada „zaštićene“ od trupa UNPROFOR u okviru plana VENSA!
Pod kaubojskom dirigentskom palicom, postignut je najpre Splitski sporazum kao osnov za vojnu saradnju i angažovanje američke firme MPRY, koja će obučiti i jedne i druge, te aktivno koordinisati izradu jedinstvenog vojnog plana za etničko čišćenje Srba iz RSK i Visoke Krajine, što će se maskirati kao ostvarenje pregovaračke osnove za Dejtonski sporazum!
Prethodno su uspeli da dogovore stvaranje MH federacije, kao muslimansko-hrvatske zajednice koja je uslovila svoj pristanak za mirovne pregovore, da dobije veći deo teritorije BiH!
Doduše, nisu uspeli vojnički slomiti R Srpsku te tako utanačiše da u buduću dogovornu BiH a ne nikakvu unitarnu, ipak ulaze dva entiteta – R SRPSKA i MH federacija!
Pod dirigentskom palicom SAD izmisli se Sud BiH, koji je odmah krenuo na institucije R Srpske uporno namećući svoju „istinu“ u svim pitanjima društvenog života, pa i pitanju pravnog sankcionisanja ratnih zločina.
Slučajno hapšenje (!) dan pred katolički blagdan Svih Svetih, kada veterani pohode grobove svojih drugova, nije ni malo slučajno, jer koordinisani hrvatski odgovor to jasno pokazuje.
Vrisak u Hrvatskoj, da je to učinjeno na zahtev tužilaštva u Banja Luci, i to baš posle okončane posete mladog reciklanta Plenkovića, koji je tokom posete Sarajevu i Mostaru naglasio da će se aktivno angažovati na izmeni izbornih zakona, kako se više ne bi događalo da muslimanski glasovi biraju hrvatskog člana predsedništva BiH, ali i na ukupnom poboljšanju statusa Hrvata kao konstitutivnog naroda u BiH, očekivana je reakcija.
Promptno obaveštavanje EU i NATO o tom „bezobrazluku“, kao da je smišljena režija koja zahteva da „međunarodna zajednica“ hitno razmotri potrebu za održavanjem Dejtona-2, kao jedino mogućeg mirnog rešenja!
Nekome se doista žuri da nametne već osmišljeno „rešenje“ makar i silom, kao nastavak politike drugim sredstvima.
Problemi odnosa dva naroda u MH federaciji, malobrojni Srbi su tu svedeni na status ikebane za pregovaračkim stolom a ne konstitutivnog naroda, uporno se potiskuju, jer bi objektivni razlozi za muslimansko-hrvatski dijalog ogolili sve pokvarene dosadašnje dogovore, na izrazito hrvatsku štetu.
Autohtoni hrvatski predstavnici iz BiH odavno su marginalizovani, još od početka priče o neophodnosti stvaranja MH-federacije pod kaubojskim brižnim okom!
Uporni pokušaji hrvatskih predstavnika da se otvori konstruktivan dijalog u MH federaciji, imali su otvorenu podršku SNSD i predsednika Dodika, od samog početka.
Dok je osnovni zadatak visokog predstavnika bio da gasi institucije R Srpske, prebacujući ih u nadležnost izmišljenih „bosanskih institucija“ zarad „funkcionalnije“ saradnje, EU je pasivno posmatrala sve te prljave radnje u MH federaciji!
Nije slučajnost da je upravo nastala afera sa hapšenjem ratnih zločinaca idealan povod za homogenizaciju „hrvatskih branitelja“, koji kao nekadašnja natoovska pešadija sada otvoreno traže i zaštitu i podršku od stvarnih koordinatora u građanskom ratu u BiH. Uostalom, zahtev za obavljanje informativnih razgovora sa nekadašnjim pripadnicima HVO u sklopu ove istrage, upućen je Zagrebu iz Sarajeva još pre dve godine, ali kupi prašinu u nekoj fioci činovničkog domoljuba, dok gospodari igre ne narede!
Na svu sreću, ništa više nije kao pre dve decenije, te će ovaj „spontani vrisak“ (nadati se) biti bura u čaši vode, koja će sigurno razvejati deo dugotrajne „demokratske koprene“ nad nerešenim muslimansko -hrvatskim odnosima, ali ne preko srpskih leđa, što je planerima očito i bila stvarna namera!
Vladimir Frolov
www.fsksrb.ru
