Cipras – borba protiv lihvarske Evrope

0
433

2015-01-30_064016Kao i kod pojedinca, faktor sreće igra značajnu ulogu u životu i sudbini jedne nacije. Mada, navodno, živimo u demokratskim sistemima, svedoci smo da moć koja se daje predsednicima vlade ili države, katkada može da se uporedi sa apsolutnom kontrolom društva. Takav slučaj je trenutno u Srbiji, ali, slično je i u mnogim drugim državama u Evropi. Naime, danas smo svedoci da ne postoji oblast života u kojoj se mogu doneti određene mere ili pokrenuti neki drugačiji društveni procesi i ekonomsko-finansijski planovi, ukoliko sve to ne aminuje predsednik srpske vlade. Naravno, ovde ćemo potpuno zanemariti činjenicu da se u „banana“ državicama „demokratskom procedurom“ nameće vazalna vlast, koja služi interesima krupnog svetskog kapitala. Jedina razlika u pogledu „narodnog vođe“ izabranog od strane „naroda“ i onog nametnutog, opet „izbornom voljom naroda“, jeste u tome što se ovom drugom daje u ruke veća faktička moć. Uz to, iza ovog drugog stoji Trilaterala (ili nazovimo taj globalni upravljački mehanizam kako hoćemo), koja od svog podanika zahteva striktno provođenje onih političkih i ekonomskih radnji, postupaka ili reformi, čime se data zemlja i njeni građani bukvalno pretvaraju u bezličnu masu obespravljenih i užasno poniženih modernih robova.

Aleksis Cipras, novi premijer Grčke, danas pruža nadu ne samo Grčkoj, da je došlo vreme da ovi pomenuti „moderni robovi“ ustanu i započnu ozbiljnu borbu protiv onih finansijskih moćnika kojima čovek ne predstavlja ništa više od onoga koliko takav nesrećnik može doprineti uvećanju njihovog osnovnog kapitala. Jednačina ovakvih multinacionalnih pijavica odavno je poznata: što jeftinija radna snaga to veći ostvareni profit. Dakle, najveća zarada može se ostvariti tamo gde su najveći troškovi, a najveći troškovi za jedan privredni koncern svakako je plaćanje radne snage i tekuće „servisiranje“ zaposlenih. Zapravo, svet je danas zasićen svakakvim robama, tako da je veoma teško da se ostane konkurentan na tržištu. Zbog toga se „poslovni subjekti“ trude da što je moguće više smanje one izdatke koji su vezani za cenu i održavanje ljudskog rada. U takvoj dehumanizaciji čoveka i rada velike koncerne prate i manje firme, a iza svih njih stoji jedna novčana/finansijska Godzila oličena u nemilosrdnom bankarskom sistemu.

Da Vas podsetimo:  Borba za žrtve i borba za očuvanje vlasti

Nikako se nije slučajno desilo da se, na primer, u Srbiji, ali i u većem delu balkanskih državica, najpre uništi domaći bankarski sistem. Takvim činom, zemlja se praktično zatvara u lihvarski kavez, iz kojeg je izlaz veoma teško naći. Iz malih država poput Srbije, uz pomoć tog zlosrećnog „svetskog“ bankarstva, svakodnevno se u visokorazvijene zemlje odliva ogroman kapital. Pomenute strane banke otimaju na svakom koraku, počev od jedne obične kartice čije održavanje ima enormnu cenu za klijenta, pa do kredita koji se daju uz neverovatno visoke (razbojničke) kamate – kako običnim građanima tako i radnim organizacijama, preduzećima, malim privatnim firmama. Čitav taj društveno-ekonomsko-robovski sistem je uređen tako da veća riba progoni i na kraju guta onu manju. Na kraju takvog „gutanja“, takvoj sirotoj državi ne ostaje ništa sem sveopšte propasti, pošto ni ona najveća riba na kraju neće imati čime da se hrani.

Dakle, onako kako se u zemlji robinji sav kapital sliva u ruke malog broja tajkuna, tako on odatle odlazi u najrazvijenije države – u Evropi to je na prvom mestu Nemačka. Pohlepa ne dozvoljava najrazvijenijima da shvate da za svoje napredovanje i razvoj treba da se zahvale nerazvijenima, to jeste, i njihov dalji razvoj zavisiće od toga da li će nerazvijeni uspeti da prežive. Prava istina je, ako bi se podvukla istinska crta ispod dugovanja i potraživanja, da nerazvijeni ništa ne duguju razvijenima, već da stvari stoje obrnuto.

Aleksis Cipras
Aleksis Cipras

Otuda, da se vratimo grčkom premijeru Ciprasu i onome što je on ranije najavljivao, a prvog dana po formiranju vlade i uradio. A kao prvo zatražio je da evropski i svetski lihvari otpišu najveći deo grčkih dugovanja. Naravno, odonud je dobio odgovor, otprilike, da niko nije terao Grke da se zadužuju, te da su oni prihvatili „pravila igre“, pa prema tome obavezni su da svoj dug do kraja otplate. Sa državama koje su dužnici, kakva je i Srbija, situacija je veoma slična onom primeru gde su se ljudi zadužili u švajcarskim francima, pa iako su godinama redovno otplaćivali svoj dug, još se nisu odmakli od početka i glavnica im je maltene ista i danas. Nedopustivo je da se jedne zemlje bogate zahvaljujući samo činjenici što su u poziciji da imaju višak novčanih sredstava koje plasiraju drugim državama pod kriminalnim i špekulativnim uslovima – a da te uslove sami propisuju. Takva džinovska finansijska hobotnica, koja svojim kracima steže i davi siromašne zemlje, mora biti uništena pre nego što ona podavi sve oko sebe.

Da Vas podsetimo:  Selfi kultura društvenih mreža

Grčka je, čini se, započela borbu za jedan pravedniji i pošteniji svet. A rezultat takve grčke (Ciprasove) borbe biće vidljiv ukoliko to podrže i druge zemlje koje se nalaze u sličnom ropskom položaju. A takvih zemalja u Evropi nije mali broj.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime