U medijskoj sferi Postoktobarska Srbija, a naročito period vlasti SNS i Aleksandra Vučića odlikuje izrazita blokada medija. Zbog esencije vladajućih režima koji po svim bitnim pitanjima (ekonomija, državna pitanja, socijalna, kultura i dr.) rade pod patronatom Srbima najnenaklonjenijih sila (SAD, Britanije i delom Nemačke), dakle vlasti najblaže rečeno zapostavlјaju nacionalne interese, sistem medija ne može i ne sme da se na profesionalan i adekvatan način bavi najvažnijim pitanjima države i društva. U tom pravcu postoji proces debilizacije medija, skretanja pažnje i regresije sa najvažnijih pitanja na efemerne i nekad patološke teme, dok sa druge strane u važnim političkim i društvenim temama, koje se povremeno zastupaju predstavnici vlasti i deo kompradorske društvene elite imaju monopol u medijskim nastupima. Sučelјavanja i alternativna mišlјenja su gotovo isklјučena.
Sa druge strane postoji par emisija kao „ventili“ gde se na neozbilјan i čak neprofesionalan načn tretiraju inače najvažnija politička i društvena pitanja poput Ćirilice. U nedostatku drugih emisija u kojima učestvuju i neistomišlјenici iz domena društvene elite, kao i politička opozicija, ova emisija postaje hit i vrlo gledana poslednjih godina. Planski od kompradora i stranaca koji vladaju zemlјom, gotovo potpuno isklјučeni iz medijske sfere dobar deo predstavnika društvene nekompradorske elite i političke opozicije prihvata učešće u Đirilici, iako se u poluzabavnom smislu na ivici rijalitija i u sastavu učesnika emisija koji meša ambasadore i profesore univerziteta sa blogerkama i disk džokejima začinjeno Marićevim soft upadicama i vođenjem emisije – ova emisija zadržava epitet kako tako slobodne gde svako od gledalaca može naći nešto za sebe (ukoliko naravno ima živaca da je odgleda čitavu), od humora do ozbilјnih analiza i čak političkog sučelјavanja predstavnika pozicije i opozicije, što je nemoguće videti u zvaničnim medijima „demokratske“ postoktobarske Srbije. Tokom 2016 godine je kao nastavak razvoja medijskog mraka u Srbiji operacionalizovano zakonsko rešenje da se i preostali regionalni i lokalni mediji koji su u vlasništvu lokalne samouprave države, prodaju, što je dovelo do toga da oko sedamdeset preostalih regionalnih i lokalnih televizija se na sumnjiv način prodaju, mahom tajkunima bliskih vlasti (poput Bate Gašića koji je pokupovao mnoge televizije) ili čak stranom faktoru sa nejasnom široj javnosti pravom vlasničkom struktruom. To je dovelo do toga da režim Aleksandra Vučića zavodi medijski mrak i čak („meku“ ?) diktaturu do sada ne viđenu na našim prostorima u zadnjih četvrt veka.
U tom pravcu dobrim delom se slažem sa viđenjem Branka Dragaša(http://www.dragas.biz/bes/) da je možda jedno od rešenja uopšte ne ići u rijaliti programe poput Ćirilice, gde se ozbilјne teme tretiraju na poluozbilјan način, i što je još važnije da retki gosti, iz redova patriotske-demokratske opozicije režimu, su u tako neravnopravnoj situaciji, da recimo i za dva i po sata emisije im voditelј ne da reč više od dva puta, dok drugi favorizovani prorežimski i pronato analitičari u istoj emisiji budu od Marića nešto pitani i po par stotina puta!! Da ne govorimo kako statisti koji za dnevnicu ispunjavaju amfiteatar u studiju gde se emisija održava moraju aplaudirati samo onim gostima kada za to dobiju znak, a to svakako nisu protivnici režima i atlantista, koji su ionako na svaki drugi način u emisiji segregisani. Takav je upravo slučaj bio sa poslednjom Đirilicom održanoj u ponedelјak 23 aprila, u kojoj su gostovali dr Vojislav Šešelј, dr Dušan Janjić, dr Mirolјub Jevtić i moja malenkost. U tom pravcu Dragaš navodi neverovatno neravnopravan položaj u kojem sam se našao u emisiji, jer za dva sata i dvadest i dva minuta njenog trajanja Marić mi se oko dva puta obratio sa pitanjem (a i tu sam ubrzo sečen), a recimo Janjić je dobio i možda stotinak pitanja i nije ometan od voditelјa, da ne govorimo o obavezama statista u publici da aplaudiraju svaki put kada čovek režima i atlantista govori i obrnuto da to gotovo nikada ne rade kada „označeni“ gosti govore (ako uopšte i nekako dođu do reči). Ovde bih dodao da ipak u konkretnom slučaju, za raliku od Dragaševog zaklјučka, smatram da je ispravno što sam ipak odlučio da učestvujem u ovoj emisiji (bila je alternativa samo da odbijem), a iz njegovog teksta zaklјučujem da zapravo nije ni pogledao emsiju do kraja (ili da drugi njen deo bar nije pažlјivo pratio). Dakle prvo ova emisija je bila uživo, što je ogromna prednost u odnosu da to nije, jer sve što izjavite, pa čak i ako ne dobijete reč i dobacite ide u kadar i auditorij, što sam obilato koristio (kad već nisam dobijao reč u drugom delu emisije) uzimanjem reč sam gde sam to mogao i čak dobacivanje važnih za gledaoce poruka (sa političkim predznako, za šta Dragaš sam kaže da je izuzetna bila moja obaveza u ovako teškoj situaciji u zemlјi sa opasnošću da Vučić potpuno preda Kosovo, odnosno omogući ulazak u OUN sa pravno obavezujućim sporazumom).
U tom pravcu znajući koliko je teško odvojiti gotovo dva i po sata i pogledati emisiju, navešću samo neke od par desetina situacija kada sam bio u prilici da izložim nešto sa širom društvenom i političkom porukom, ili makar da upadnem u reč i dobacim, a što je svakako imalo odjeka u javnosti. Jer treba imati u obzir upravo činjenicu da se ova emisija emituje uživo ne samo preko Heppi tv, već i preko banjalučke vrlo gledane Alternativne tv, i da se svakako radi o milionskom audiotorijum, da ne govormo o pregledima naknadnim na ju tube.
Dakle pored analogije da sam imenovao kao važnog čoveka našeg sunovrata „ osobu sa naočarima koja citira Vebera“ kako navodi Dragaš (sat i 17-18 minuta emisije), a upravo tu sam dao šalјivu analogiju (sat i 17 minuta emisije. Evo njenog linka za dalјe praćenje navoda https://www.youtube.com/watch?v=QQdcsQkmImI&t=2540s) da zapravo „čika grobar“ vezano za navodni prenos leševa Haradinajevog oca, kako to navode Janjić i Marić, zapravo da je on možda CIA koordinator, koja povezuje svu akciju (na taj način teškim humorom bacio aluziju na gostovanje Haradinaja prethodno kod Marića i saradnju Janjića o Haradinaja), što je interesantno neoprezno aplauzom pozdravili statisti u sali (posle toga će očigledno dobiti uputstva da ne aplaudiraju više kada ja govorim, a ostalo je još više od sat do kraja emisije), izdvojio bih samo još nekoliko momenata u drugom delu emisije koje bih preporučio gledaocima da pogledaju na ju tube, a to su strateške teme koje teško pogađaju vlast i mekookupacioni sistem u Srbiji i to pred upravo delom javnog mnjenja koji redovno gleda Đirilicu i retko ima prilike da vidi alternativno mišlјenje u strogo kontrolisanim medijima.
Izdvojio bih sat i 53 minuta emisije gde poentiram u strateškoj temi u smislu da čak i samo to može opravdati uopšte moj dolazak u ovu emisiju. Navodim da iz kontakta sa ruskom stranom, imajući u ozbir da predajem u Rusiji na fakultetu i imam stalnu saradnju stručno-naučnu u tom pravcu, uklјučujući i diplomatsku akademiju u Moskvi, da su mi ruske diplomate navele da je iz čitave saradnje sa Vučićevim režimom, Rusija ima samo golu ambasadu u Beogradu, odnosno da nemaju ni jedno drugo uporište institucionalno da bi mogli više da nam pomognu (nije dat diplomatski imunitet ekološkoj bazi u Nišu, nije postignut nikakav specijalni sporazum o prijatelјstvu, strateškoj saradnji i sl.) što bi posebno u kriznoj situaciji bila podloga-obrazloženje prema trećim zemlјama da nam Rusi ozbilјnije pomognu: recimo da čak i zahtev zvanične vlasti iz Beograda ne bi bio dovolјan da se pošalјu i simbolične snage ili čak posmatrači na sever KiM bez nekog dodatno već navedenog institucionalnog sporazuma sa zvaničnom Srbijom, što Vučić ukupno izbegava. Sa time se u emisiji odmah složio Šešelј, i utiska sam i prof. Jevtić da je to suština problema u našim odnosima i bilo kakvom povezivanju sa Rusijom i pomoći odatle što je razgolitilo naročito kod dela gledalaca koji podržava režim i čitaoce Informera o suštini problema i suštini vlasti kakvu imamo. Sa druge strane sa SAD i NATO Vučićev režim ima, nasledio je od ranijih režima, ili je i dogradio čitav sistem sporazuma, uklјučujući i SOFA i IPAP sporazum, kancelariju NATO u Beogradu, Partenrstvo za mir i dr, koje daju mogućnosti SAD i da uđe na teritoriju naše zemlјe u određenim okolnostima i svakako da se meša u unutrašnje poslove zemlјe, što se već uveliko čini i stoga je zemlјa u polukolonijalnom statusu.
U dva sata i 12 minuta i 30 sekundi emisije, nadovezujem se zajedno sa prof. Jeftićem, da vlast u Srbiji predaje Kosovo, dakle ja sam precizirao tu njegove zaklјučke da to čini „državno rukovodstvo, a ne narod Srbije“. U dva sata i 21 minut i 30 sekundi emisije, dakle na samom kraju Marić nam dodelјuje flaše sa vinom, proizvodnje iz Prokuplјa za koju navodi da ima gotovo milenijumsku tradiciju još od Nemanjića proizvodnje, na šta ja izjavlјujem „da ako vlast nastavi sa tzv. unutrašnjim dijalogom o Kosovu ostaćemo i bez Prokuplјa“. U dva sata, 19 minuta i 30 sekunti emisije ukazujem na nerazumnost izgradnje auto-puta sa Dračem, umesto da se dovrši auto-put sa Republikom Srpskom kroz Posavinu, ili sa Crnom Gorom kroz zapadnu Srbiju. U dva sata i dva minuta emisije dr Dušan Janjić kaže da ne može više da odgovori na sva pitanja koje dobija od Marića, na šta ja dodajem da ih ima oko 250 koje je Janjić dobio, Janjić dodaje da poslednje svoje pitanje nije najbolјe čuo, jer ih Marić njemu postavlјa u rafalima, na šta ja dodajem da ni ja nisam čuo svoje pitanje već više od sat. U dva sata i tri minuta emisije prof. Jeftić kovori o velikoj opasnosti islamskog pritiska na Evropu i Balkan, na šta ja dodajem da zato Vučić pravi kule na Savi sa arapskim kapitalom i td i td. Sam Janjić navodi da vlast u Beogradu ne želi Kosovo u sastavu Srbije jer navodno ne zna šta da radi sa tolikim Albancima, na šta ja dodajem da je to predaja državne teritorije od strane vlasti i da tu važnu ulogu ima „deda grobar“ odnosno američka strana kako sam je ranije u emisiji nazvao (CIA). Šešelј u 42 minuti emisije navodi da bi bilo kakvo omogućavanje od strane vlasti ulaska tzv. Kosova u OUN, makar i kao posmatrača, ne samo predstavlјalo konačnu predaju i severa pokrajine, već i početak rasparčavanja ostatka Srbije. Dakle uz svo zastranjivanje u emisiji, njenu kontrolisanost,skretanje tema, tradicionalni šovinizam i preterivanje Šešelјa sada konkretno u medijski isforsiranom incidentu prema Hrvatima da bi se skrenule klјučne teme (u čemu nisam učestvovao sem pokušaja istorijske analize jer nikad nisam bio i neću biti šovinista već samo patriota) poslate su jasne poruke mnjenju u ovom gostovanju koje sam imao a ovde sam podvukao i po jednu izjavu ostalih učesnika koje makar indirektno okrivlјuju vlast po važnim pitanjima.
Malo je poznato javnosti da je u emisiju pozvan i najavlјen (najava učesnika Ćirilice od 23 aprila tu je i Nenad Prokić https://www.youtube.com/watch?v=8mZ2gDZ1C3E ) i Prokić Nenad raniji ldpovac, koji je i došao u emisiju na početak, ali je otišao (pobegao) uoči njenog samog početka kada je video sastav učesnika.
Dakle da zaklјučim, slažem se potpuno sa Dragašem i svim drugim kritičarima u tom pravcu da je sama emisija Ćirilica (dobrim delom za razliku od ranijih godina, u njoj učestvujem od 2011. godine i ovo je sedmi put) postala izuzetno nekorektna poslednjih godina najblaže rečeno prema učesnicima iz redova patriotske opozicije i protivnika režima i atlantista i da je sasvim ispravno razmišlјati da se u njoj uopšte ne učestvuje. Međutim, kako su drugi svi važni mediji u Srbiji blokirani za predstavnike patriotske opozicije u ovom konkretnom slučaju, i u tako neregularnim uslovima, uspeo sam da se snađem i opravdam svoje odazivanje za učešće u njoj jer sam u postojećim okolnostima uspeo saopštiti posebno onom delu javnog mnjenja koje ne ide na internet i internet televizije gde još jedino praktično mogu da se pojave protivnici režima i opozicija atlantistima, na jedan utiska sam i koliko je to bilo moguće u postojećim okolnostima, uglavnom kulturan način neke vrlo važne stvari koje i te kako pogađaju režim upravo po strateškim pitanjima, odnosa prema Rusiji, pitanja Kosova i Metohije, medijskih sloboda i dr.
Posebno mesto, kao metafora današnje poroblјene Srbije i njenog stanovništva, su statisti, osobe koje za deset do najviše petnaest evra dnevnice sede u amfiteatru studija, što podrazumeva da se lepo obuku, slušaju preporuke svog upravnika i aplaudiraju i na drugi način pokažu neku reakciju, isklјučivo kada im se to kaže. To ide dotle da uoči početka emisije, ili u pauzi, dobijaju sugestije i opomene za svoje držanje, koje mora biti uniformno i po uputstvima. Dakle ti lјudi, čak nemaju pravo na svoje mišlјenje prema učesnicima emisije, idejama i stavovima koje se u njoj izlože, tako da su mnogi komentatori zapazili da deluju tupo, često nezainteresovano za njen stvarni tok (komentatori naravno uglavnom zapažaju lepe devojke i žene među njima, ali ih čudi emotivna odsutnost od stvarnih događanja u emisiji). Retko ko bi dolazio ovde za tako mala sredstava i pod takvim uslovima, i uglavnom se radi o lјudima bez posla, ili bez dobrog plaćenog posla. Izuzetak su stranački aktivisti sns, i ponekad srs, koji tu dolaze po zadatku, naročito kada je neko od njihovih stranačkih glavešina u emisiji, „da se oko aplaudiranja i reakcije publike u studiju, desi sve kako treba“. Ti lјudi dakle van ovih stranačkih aktivista predstavlјaju personifikaciju današnje Srbije. Socijalno pritisnuti, bez svoje krivice, u borbi za egzistenciju, nalaze se u tv emisiji, zajedno sa voditlјem, pomoćnim osoblјem okolo i starletama, koji pripadaju sasvim drugom svetu, onih koji učestvuju, poput i većine gostiju, okupacionom sistemu, kvazieliti, koja taj sistem podržava iz svojih najnižih motiva, ili ga u najbolјem slučaju ni na koji način ne ometa. Najveće poniženje je upravo to naručeno aplaudiranje na znak čoveka koji ih nadzire, što sam mogao videti pre emisije, da su okuplјeni u zatvorenom delu dvorišta, pokrivenom, i primaju uputstva o svom dalјem držanju. Nakon emisije, oni na istom mestu primaju dnevnicu, a onda u pravom stampedu, jurišaju na poslednje autobuse u sitnim satima da bi stigli kući. Simbolika, gosti, koje čekaju uglavnom tamni džipovi, ili šoferi, u svakom slučaju makar njihov vozni privatni park izlaze iz zgrade Heppi, a ovi lјudi trče na stanicu gradskog saobraćaja koja je tik uz televiziju. Međutim, ma koliko bili emotivno i duhovno nemotivisani za događanja u emisiji, gde uglavnom nastupaju nato analitičari, stranački funkcioneri, tajkuni, medijski eksponirane ličnosti različitog profila kvazielite, primetio sam u svojim gostovanjima, uklјučujući posebno ovo poslednje da su se ipak prenuli kada sam kritikovao režim, ili govorio o teškom stanju u zemlјi, uništenju ekonomije zbog nametnutog neoliberalnog modela, demografskom krahu, dakle svemu bitno drukčijem od onoga što ovde obično mogu pratiti. Otuda i taj spontani aplauz u sat i 17 minutu emisije, kada sam rekao da bi možda posrednik između Haradinaja, Janjića, pa to se odnosilo i na gostovanje njegovo (Haradinaja)kod Marića, može biti, (rekao sam u polušali), i CIA kordinator svih tih aktivnosti tajne veze režima i Haradinaja, što je po nauci o nesvesnom dovelo do spontanog aplauza tih lјudi. A i posle, kada su dobili signal da mi ne aplaudiraju više ni za šta, mnogi od njih su osmesima pratili moja dobacivanja i pokušaje upadanja u reč favorizovanim gostima, koji su dobijali svako pitanje prosečno u minuti. (profesor Jeftić je kao i ja bio gotovo isklјučen iz emisije, sva pitanja je dobijao najviše dr Dušan Janjić, a Šešelј je bio u programu kada je hteo).
Dakle nije čak u pitanju da bi emisija poput Ćirilice mogla postojati i u demokratski organizovanom društvu suverene države, gde pluralizam nesmetano funkcioniše, (što sve nije slučaj sa današnjom Srbijom), pod uslovom da su otali mediji, naročito državne televizije i one sa nacionalnom frekvencijom koliko toliko slobodne, i gde postoje emisije za ozbilјne teme debatnog tipa, ili makar samo koliko toliko slobodne za mišlјenje gostiju različitog spektra političkog i društvenog određenja, što na žalost svakako nije slučaj sa današnjom (pa u celini u nešto manjoj meri i sa čitavom postoktobarskom) Srbijom.
To sve zajedno Ćirilicu čini hitom i vrlo gledanom emisijom, koja uz sve mane i prednosti u medijskoj sferi predstavlјa pečat jednog vremena, blokiranih medija i suštinskog odsustva demokratije jedne zemlјe suženog suvereniteta na ivici protektorata, ekonomski planski ruiniranoj kontinuiranom primenom neoliberalnog modela, u demografskom sunovratu. u kojoj se podstiče patologija i skaradnost (po staroj dobroj englesko-američkoj poslovici „dobar Indijanac je mrtav Indijanac“ primenjene na Srbe poslednjih par decenija, sa sistemom „kuvane žabe“) i u kojoj se (planski i sistematski) ubija racionalna misao i posebno alternativa postojećem pogubnom stanju, gde su svi intelektualci i stručnjaci sumnjivi sem onih koji su plaćeni od globalista i Soroša (onda su „reformatori“) i gde je sve patriotsko a srpsko nedemokratsko i „ekstremno desno“, a svaka solidarnost i socijalna alternativa neokomunistička, istorijski prevaziđena i „ekstremno leva“.
U toj postoktobarskoj klasifikaciji voditelјi spinovanih emisija na „evropskim ekranima Srbije“ su „ekstremno u centru“, a Aleksandar Vučić bi bio „izraženi i uspešni reformator i demokrata“ do poslednje anglo-američke, odnosno antisrpske direktive koja se ispunjava. To što je zemlјa ekonomski ruinirana, to što nas svake godine umre za 40 000 više nego što se rodi (nas etničkih Srba za 50 000) i još toliko pobegne u inostranstvo, najviše mladih i obrazovanih, to što se zemlјa na svaki način uništava pogrešnim ekonomsko-sovijalnim i državnim merama nametnutim od nenaklonjenih svetskih centara moći čije naloge kvazielita izvršava i teritorija smanjuje, a Srpstvo u realizaciji tih planova slama, to te lјude političke i medijske, kao i nametnute društvene kvazielite ne interesuje, to je posebna vrsta lјudi, specijalno odabrana i klasifikovana. Važno je da se u medijima o tome ništa ne zna, ia zato mi imamo u Srbiji danas „kao da sistem“ u medijima, i „stvarno stanje žalosno“ u stvarnosti. Ili će Srbi ipak izvući iz svega ovoga, i između redova pravovremene poruke i izbeći sudbinu Indijanaca i „kuvane žabe“ koja im je namenjena. Ovo moguće, jer smo i pored svega sačuvali poznavanje ćirilice, čak i kada nam svakodnevno već duže vremena, a naročito poslednjih godina umesto nje preko medija posebno, daju samo latinicu.
Dragan Petrović,
slobodan građanin u mekookupiranoj Srbiji
