Rusija očekuje od EU da izmeni sopstvene propise kako bi omogućila sprovođenje ugovora o izgradnji Južnog toka, poručio je 13. januara u Briselu ambasador Rusije pri EU Vladimir Čižov. EU je krajem prošle godine saopštila da ugovori o izgradnji Južnog toka u Srbiji i nekim zemljama članicama nisu u skladu sa energetskim propisima Unije. Sudeći po izjavama ruskih zvaničnika, međutim, Rusija smatra da Južni tok kao međunarodni projekat ima pravo na izuzeća od propisa. Pored toga, stav Moskve je da novi energetski propisi EU nisu najsrećnije rešenje za razvoj tog sektora.
„Treći energetski paket nije najbolji izum EU. Pažljivo posmatrajući značajne energetske projekte u EU vidimo da su mnogi zasnovani na izuzećima od tog paketa propisa. Nije ni čudo. Specifičnost prekograničnih energetskih projekata je da se ne mogu zasnivati isključivo na domaćem zakonodavstvu EU“, naveo je Čižov.
Kako je preneo portal Vojs ov Raša (Voice of Russia), Rusija je prihvatila da ogranak gasovoda Severni tok u Nemačkoj OPAL, budući da je na teritoriji EU, bude podložan trećem energetskom paketu i trenutno razgovara o mogućnostima „fleksibilne primene“ tih propisa.
„Južni tok je potpuno druga priča. Reč je o prekograničnom projektu, koji se sprovodi i na teritoriji Rusije, pa prelazi Crno more i zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije. Zbog toga je potreban poseban tretman“, rekao je Čizov, čiji stav je da je potrebno da Brisel predloži izmene i izuzeća propisa za Južni tok.
„Evropski komesar Ginter Etinger će biti u Moskvi 17. januara na sastanku stalnog saveta partnerstva Rusija-EU. Verovatno će tada nešto i reći“, rekao je Čižov na brifingu u Centru za evropsku politiku, a prenela agencija Itar Tas na svom internet sajtu.
Međuvladine sporazume sa Rusijom o izgradnji Južnog toka potpisalo je šest članica EU – Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska i Slovenija, kao i Srbija koja iako nije članica EU ima obavezu da poštuje propise EU kao deo Energetske zajednice Jugoistočne Evrope. Zemlje članice EU su ovalstile Komisiju da s Moskvom pregovara o usaglašavanju sporazuma, dok je stav Srbije da prvo EU i Rusija moraju da se dogovore o tome kakvi evropski propisi će važiti za Južni tok, a onda će to učiniti i manje učesnice tog projekta.
Background
Južni tok je ruski projekat gasovoda za prirodni gas koji bi prolazio ispod Crnog mora, kroz Srbiju, sa dva kraka ka Bosni i Hervegovini i Hrvatskoj. Odatle bi kroz Mađarsku išao kroz Sloveniju do Italije. Planirani kapacitet je 63 milijarde kubnih metara godišnje, a troškovi izgradnje procenjeni su na 16 milijardi evra. Ključni partner ruskog gasnog giganta Gasprom u ovom projektu je najveća italijanska energetska kompanija ENI.
„Imam puno poštovanje prema šest članica EU koje su potpisale međuvladine sporazume sa Rusijom, ali bile su svesne mogućih komplikacija. Ukoliko zaista ovlaste Evropsku komisiju za pregovore, sa njom ćemo razgovarati, ali ne o sporazumima već o mogućnosti prilagođavanja Trećeg energetskog paketa sporazumima“, rekao je Čižov.
On je naveo da ti razgovori treba da se vode o mogućnostima da se Treći energetski paket prilagodi potpisanim sporazumima, a ne obrnuto. Osnovna tačka sporenja je što prema evropskim propisima firme proizvođačii energenata ne smeju da kontrolišu i prenosne mreže.
Rešenje za ovaj problem je teško, navodi se na briselskom EurAktivu. Ukoliko šest članica EU ne ispuni obaveze prema Rusiji, može se očekivati da će Rusija ovo pitanje izneti pred međunarodni sud gde bi, prema oceni analitičara, dobila. Međutim, ukoliko šest zemalja odluči da nastavi sa izgradnjom gasovoda bez dogovora Komisije i Moskve, suočiće se sa procedurama za kršenje evropskim priisa i sudenjima pred evropskim sudovima.
Čižov je rekao i da Gasprom i Evropska komisija održavaju konsultacije o ukidanju antimonopolxkih klauzula protiv ruške kompanije Gasprom, koja sprovodi i Južni tok, ali nije ulazio u detalje tih razgovora.
„Samo mogu da potvrdim da strane održavaju konsultacije“. rekao je on.
Evropska komisija je započela antimonopolsku istragu o radu Gasproma nakon žalbe Litvanije u spetembru 2012. Evropska komisja sumnja da Gasprom zloupotrebljava dominantni položaj u snabdevanju centralne i istočne Evrope gasom, sprečavajući slobodan protok gasa kroz zemlje EU, ometajući snabdevanje iz raznih izvora i nameuići nefer cene kupcima. Istraga se vodi u tri baltičke zemlje, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Prema propisima EU, kazna za kršenje standarda u zaštiti konkurencije može da ide i do 10% godišnjeg prometa kompanije. Evropska komisija očekuje da će se istraga završiti na prolće ove godine, naveo je Etinger a preneo Vojs of Raša.
Izvor: EurActiv.rs
