Čovek u naručju prirode

0
2943

Postoji neprekidni istorijski kontinuitet težnje čoveka i čovečanstva da u svojoj okolini i najširem okruženju ostavi neki trajni trag o uspomeni na sopstveni život. Svoje ovekovečenje čovek posmatra prvenstveno preko svojih materijalnih dela, stvaralaštva u najširem smislu te reči, počev od građevina, napisanih nota, romana, filmova. Time čovek pokušava i nesvesno da zadrži što duže u svetu koji ostavlјa uspomenu na sopstveno bitisanje.

Foto: Centar za prirodnu medicinu

Tema ovoga teksta jeste ukazivanje na postojanje mogućnosti održive nade u mogućnost misaonog i vizuelnog pozitivnog kontakta sa prirodom. Kontakt sa prirodom može biti i jako negativan ako je permanentno ne poštujemo tako što je uništavamo, sprečavamo njeno normalno stasavanje i prirodni tok. Mi se moramo truditi da ostvarimo pozitivan odnos i svojevrsni “kratak spoj”, varnicu između nas i prirode. Priroda mora da nam se odazove na pozitivan odnos i da nas “zapamti” i “drži u sećanju”. To je najbolјi odnos i način da čovek, iako nije u realnom životu, nastavi svoje bitisanje preko pozitivne energije koju je ostavio u prirodi.

Mi moramo da se svojom blagošću susretnemo sa prirodom, da nas ona oberučke prihvati i da nam se “nasmeje”. Samo dok prirodu posmatramo kao živo biće, koje ima “svoj život i vek” kao i mi, samo tada može doći do pozitivne veze nas i prirode i samo tada može doći do pozitivnih titraja u grudima zbog naše očaranosti neizmerenom lepotom prirode. Uzajamni prenos “žive energije” dovodi do sjedinjenja čoveka sa prirodom i do njegove večne reinkarnacije posredstvom održive prirode.

Radi se o procesu konstantnog “pretakanja” čovekovih dela i čula u prirodu koja na svoj način može da održi takav stepen kontakta. Taj čulni odnos sa prirodom za života može da se usadi u nju i da nas priroda sačuva u “dobroj uspomeni”. Priroda je svojevrsni trajni dar i ona kao takva služi svima nama koji smo je “doživeli”.

Uspomenu na naše postojanje priroda će preneti na nova pokolenja i taj novi odnos koji se konstantno odvija između prirode i čoveka emituje i sve one bivše susrete sa prirodom i tako ih održava u životu. Emitovanje “lepog” je stalno i konstantno i ono što je viđeno i ostavlјeno našim čulima u prirodi, iako mi posle ličnog nestanka nemamo svesti o tome, ono postoji i zrači drugim lјudima svu tu toplinu koju su konzervirali naši preci zajedno sa nama.

Priroda je tu uvek sa nama, ona je deo nas i kao takvu mi je moramo posmatrati kao naš neodvojivi deo koji ostaje posle nas da čuva uspomenu na naše postojanje. To konstantno prolaženje različitih lјudskih jedinki kroz prirodu i njihov postanak i nestanak samo potvrđuje da sve ono što je nestalo, opet nastaje, rađa se u istom obliku i kao takvo nastavlјa isti onaj kontakt koji smo i mi imali. Zato je priroda jedno svojevrsno “zdanje” u kome se nalaze “zapisi i tragovi” raznih civilizacija, kao onaj hrast iz Takova u Šumadiji. Priroda uvek emituje sve ono što je dobro i lepo, jer ona “ne prima” loše poruke, bori se sa njima i ne skladišti ih.

Ono što je uništeno grubom silom od strane čoveka automatski je eliminisano iz prirode i to je pravi primer čovekovog nasilјa koji briše sopstvenu istoriju i zapis mnogih generacija. Ako je pod nekim hrastom održavano vekovima okuplјanje selјana i ako postoji uspomena na tako nešto, sve dok se takva tradicija održava biće i uspomene na sve one učesnike tih sabora. Zato je čovekovo kretanje kroz prirodu konstantno praćeno i mora ostati upisano kao dobro ili loše.

Samo pozitivan odnos prema prirodi održava tu istorijsku nit i pamćenje na sve one koji su činili ista takva dela i sa ushićenjem se odnosili prema istoj. “Sečenjem” prirodnih dobara mi istovremeno sečemo i sami sebe i sve naše pretke i ubijamo uspomenu koja je do tada trajala. Zato je svaki naš prodoran pogled i divlјenje krošnji starog hrasta ostao zapisan na istom i taj naš kontakt sa divlјenjem lepoti hrasta uvek će biti tu dok i on postoji. Što više takvih tragova ostavimo, više će nas biti u ovoj prelepoj prirodi.

Simo S. Stokić, dipl. pravnik

koreni.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime