Bravo, Đukanoviću! Svaka čast! Posle samo dvadeset dana mirnih protesta, koji zahtevaju samo ono što Vaša vlast navodno već poštuje, poslali ste batinaše da prebijaju mirne građane, narodne poslanike. Đukanoviću, junačino!
Pa Vaš politički roditelj, etički mentor i neprevaziđeni uzor Slobodan Milošević je 1992. duže trpeo narodno nezadovoljstvo. Srbija je tada bila u ratu, pod najtežim sankcijama koje su nametnute jednoj evropskoj državi u 20. veku, primila je već bila nekoliko stotina hiljada prognanika, Milošević se u vreme Vidovdanskog sabora borio ne samo za vlast već i za život. Opozicioni aktivisti već su delili crnom bojom uokvirenu objavu o njegovoj ličnoj biološkoj smrti. I nije poslao policiju na narod. Četiri godine kasnije je poslao, ali tek pošto smo protestovali punih mesec dana.
Đukanoviću, Vi ste fenomen: veći ste evropejac od Gadafija i manji demokrata Miloševića. Vama je mesto u muzeju, a ne u Podgorici, gde bi Vas mogli oštetiti, držati izvan formalina i bilo kakvih izgleda da će Vas neke buduće generacije videti u punom sjaju.
Čak ni 1996. Milošević ne bi poslao policiju na narod da nije imao jednu prednost na koju danas samo i jedino računa prestravljeni Đukanović. Podržavali su ga, naime oni američki i evropski političari koji su zaduženi za sitne tirane i manijakalne diktatore. Međutim, ni tada Miloševićevi panduri nisu tukli potpredsednike skupštine, poslanike, vladike.
Kakav je to strah koji mori Đukanovića, njegove saučesnike i kriminalne izvršioce? Nisu životno ugroženi. Ni materijalno. Amerikanci ne izdaju svoje prijatelje. Mada, da li je to uvek tako? Poglavice koje su često menjale stranu nisu baš sigurne. Samo treba pomisliti na sve američke prijatelje Đukanovićevog kalibra od Pinočea, do Huseina i Rabanija. Srećni su oni koji su živi, presrećni koji su na slobodi. Zadovoljan nije niko od njih.
Zašto bi tako bilo sa Đukanovićem? Zato što dobija sve izbore? Ne bi se reklo, pošto u poslednje vreme izbori u Crnoj Gori nisu regularni. Da je sve u redu i da je spokojan u svojoj satelitskoj, po dostojanstvu bezmalo kvislinškoj perspektivi, ne bi sejao mržnju i razdor, manuo bi se povike na novinare, obespravljivanja crkve, progona opozicije, batinanja narodnih poslanika.
Sada je vreme da se građani Crne Gore opredele hoće li dozvoliti da ih jedan nasilnički bezakoni režim ponižava, hoće li trpeti da jedna sebična i iskvarena vlast i dalje ruši državu? Tirani i nasilnici uvek završe onako kako su počeli. Čak i Đukanovićev politički deda Josip Broz na kraju je životno marginalizovan, sveden na starca, koga mnogo poštuju i ništa ne pitaju, a čuvaju ga čak i od nasilja rođene žene.
Ali Đukanović je premlad došao na dužnost lokalnog tiranina. Da sam na njegovom mjestu, tražio bih međunarodni sud sa pritvorom u kome je komfor na visini od bar tri zvezdice. Crna Gora koju ostavlja ne pruža nadu u ravnopravnost kada ste običan građanin. I hotel Sheveningen B kategorije bolji je od kuće u nekoj nedođiji odakle nema ekstradicije ili, još gore, nekog ranča u srednjim državama SAD koji posećuju samo uragani.
Sada, kada je Đukanović pokazao najveću slabost u četvrt veka dugoj karijeri, trenutak je da svi oni kojima je stalo do slobode ne odustanu. Jasno je da neće biti podrške velikih demokratskih država, ali što narod bude uporniji sve će je manje imati i Đukanović.
Neće doći plaćenici iz Beograda da glume nenasilni otpor, ali samo bi vas brukali. Vreme je da izdržite do kraja. Jasni i precizni zahtevi. Svakodnevni protesti svaki put drugačiji. Mi smo, ukupno uzevši, zaokružili čitavu jednu godinu svakodnevnog protestovanja tokom 13 godina vlasti Ćukanovićevog bivšeg patrona.
Vreme je za proteste automobila, koji će voziti polako ispred vladinih zgrada i dovoditi do kolapsa saobraćaja. Za objavljivanje svih telefonskih brojeva (službenih i mobilnih) državnih funkcionera i njihovo blokiranje tokom čitavog dana. Za šetnje hiljada građana ka palatama i rezidencijama crnogorskih političkih oligarha. Sada je čas za plansku blokadu saobraćaja. Studentski protest, koji će dovesti crnogorske univerzitete u istu ravan sa lučama slobode i bastionima evropske demokratije kakvi su Sorbona, Univerzitet u Berlinu, Beogradski univerzitet… Režim koji je na vlast došao u narodnom buntu treba suočiti sa istinom. On nije „narod“. Narod je na ulici.
Samo budite uporni i smeli. Veliki južnoamerički pisac odavno je primetio kako je sila poslednje utočište slabog. Samo napred: „Podgorica je svet“. Crna Gora će biti slobodna i demokratska.
Čedomir Antić
Napredni Klub / Dan
