Vladajuće stranke u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokrate (SD), saopštile su da bi podržale inicijativu da se u Skupštini posebnim aktom ponište odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine, od kojih je najznačajnija prisajedinjenje Crne Gore Srbiji i ujedinjenje u kraljevinu SHS.
Kako prenosi državna „Pobjeda“, u DPS-u smatraju da je „inicijativa da se u Skupštini da prilog istorijskom preispitivanju 1918. neophodna i pravedna“, dok iz SD-a poručuju da bi se time „jednom za svagda stavila tačka i na tu prevaru Crne Gore“.
U javnosti se istovremeno postavlja pitanje koliko poništavanje odluka skupštine ili nekog drugog istorijskog događaja koji se odigrao prije sto godina i bavljenje time danas imaju smisla. Da li volja većine naroda koji je tada podržao odluke Podgoričke skupštine može samo tako biti izbrisana, i da li, na kraju krajeva, istorija može da se tretira poput švedskog stola sa kojeg svako može da uzima ili zanemaruje ono što njemu politički odgovara.
Govoreći za Sputnjik na ovu temu, istoričar dr Aleksandar Stamatović kaže da ga ponašanje i djelovnje aktuelnih crnogorskih vlasti u odnosu na srpsko pitanje u Crnoj Gori neodoljivo podsjeća na formulaciju naslova knjige posvjećene Drugom svjetskom ratu, pod nazivom „Totalni rat“, poznatog britanskog istoričara Pitera Kalvokarezija. On je tu opisao Hitlerovu i Himlerovu doktrinu „totalnog rata“, koji se ne vodi samo vojnim resursima već se vodi na svim poljima, pa tako i protiv civilnog stanovništva, kao i imovine protivnika.
Ovaj istoričar dodaje da je „evidentno da aktuelni dukljansko-montenegrinski i NATO-ovski režim vodi totalni rat protiv svega srpskog u Crnoj Gori, tako da je njime obuhvaćena svaka pora društvenog života“.
„U tom širokom mozaiku totalnog rata protiv srpskog identiteta u Crnoj Gori, Podgorička skupština, njen značaj i političko-državna poruka već decenijama, a naročito u sadašnjici, nastoje se predstaviti kao nekakav bauk, avet i zlo koje opominje i prijeti čak i poslije čitavog jednog vijeka. Čak i poslije izglasavanja suverenosti Crne Gore na majskom referendumu 2006. godine“, objašnjava Stamatović.
On takođe podsjeća da je i u prethodne dvije decenije pokretano nekoliko inicijativa za izglasavanje slične deklaracije u Skupštini Crne Gore, o poništavanju odluka Podgoričke skupštine, tako da ni ova najnovija ne predstavlja nekakvu novinu.
„No, sve one su se završavale na manje ili više operativnim inicijativama. Čini mi se da je ova najozbiljnija i može se povezati sa najavom proslave stogodišnjice Podgoričke skupštine, krajem ove godine u Podgorici. Stoga kao kontramjeru — iako ta proslava nema nikakav državno-institucionalni karakter, iz prostog razloga što su Srbi izopšteni iz državnih institucija — režim želi da izglasa ovu deklaraciju.“
„Uže programski gledano, pravno i pravno-istorijski, ova inicijativa predstavlja pravnu besmislicu, i biću slobodan da kažem, čisti politički egzibicioni voajerizam, iz prostog razloga što je poslije majskog referenduma 2006. godine, uspostavljena Crna Gora kao suverena država, čime su defakto i de jure poništene odluke Podgoričke skupštine“, kaže Stamatović.
Ipak, kada su u pitanju političke reperkusije koje stoje iza namjere aktuelnog režima da poništi Podgoričku skupštinu, naš sagovornik ukazuje da one crnogorske vlasti najprije mogu odvesti u „politički autogol“.
„Ako se uvede praksa da se u Skupštini Crne Gore donese deklaracija o poništenju Podgoričke skupštine, to znači i da referendumska odluka od 2006. godine, bez obzira na njen sadašnji legalitet, može nekad po istom principu od neke nove većine u parlamentu ili na referendumu biti oborena. Ovim činom aktuelni crnogorski režim zapravo pokazuje svu nesigurnost i svjesnost o nemogućnosti dugoročnije državne perspektive tvorevine koju je stvorio i uobličio 2006. godine. On je svjestan da je ona nastala najprije kao proizvod određenih globalnih prilika u Evropi i svijetu koji su sada sasvim drugačiji novom ulogom Rusije, a takođe da je referendum dobijen na nedemokratski način, o čemu je mnogo puta do sada govoreno“.
„Stoga se totalni rat crnogorskog režima protiv srpskog identiteta u Crnoj Gori, koji prelazi u gotovo manijakalnu fazu, može tumačiti kao svjesnost o neodrživosti njegovog državnog projekta i antisrpske doktrine. Čelnici režima su do sada mnogo puta rekli da je referendumska odluka i uspostavljanje takve Crne Gore 2006. godine konačno i da nekih novih revizija tog pitanja nikada više neće biti, što takođe dovodi do apsurdnosti, pa takva priča i teorije otprilike najviše liče onoj priči nacista o hiljadugodišnjem rajhu, ili nama poznatoj priči da niko ne može potpisati nestanak i kapitulaciju SFRJ, kao što je bilo u doba Brozove Jugoslavije.“
U tom kontekstu, Stamatović zaključuje da se i inicijativa koja je u najavi treba jedino shvatiti kao „manijakalna opsjednutost crnogorskog režima Podgoričkog skupštinom, kao i namjera da se tim činom ubije bilo kakvo njeno značenje i pomen“.
Nebojša Popović
sputniknews.com
Komunjarwee Titove takav smrad nikada vise necu u Crnoj Gori da idem na odmor ko te mafije i da slusam ove nase vasarske pevacice pus…. sve olos do olosa gadi mi se kada vidim ove iste bandite na vlast 30 godina Titovi fasisti a policija je kao gestapo i u Srbiji samo0 slimona na njih oterati ovaj olos!
http://web-tribune.com/iza-kulisa/postojala-su-3-tita-koja-su-odrzala-broza-besmrtnim-cim-jedan-pogine-drugi-preuzme-ulogu-svedocenja-koja-cete-citati-u-dahu
https://vimeo.com/ondemand/kingdomofyuinwwii0712
Očekivani potez vlasti u Crnoj Gori.
Neko je rekao: „Što gore – to bolje“!
Šta je sledeće?
Verovatno dodatno oporezovanje vlasnika nekretnina u Crnoj Gori ako im je mesto boravka u Srbiji, zabrana kupovina nekretnina državljana Crne Gore u Srbiji, obustava isporuke „belog praha“ prema Terazijama…
Da li Srbija ima bilo kakav odngovor na nove provokacije koje dolaze i koje će dolaziti iz Crne Gore?
Nema.
Сваки осврт на ову вест не може да заобиђе лик и дело актуелног „господара“ Црне Горе (Монтенегра) г. Мила Ђукановића. Из угла Мила Ђукановића, коме над главом виси Дамоклов мач италијанских правосудних органа због мафијашења (јавно дата оцена Доналда Трампа), тако нешто је сврсисходно. Јер ако не буде сервилан и послушан према сорошијанским центрима моћи, оста Мило без функције и имунитета који му та функција обезбеђује, па гарантовано завршава дуги низ година у неком од италијанских затвора у друштву „талијанских“ (ткз. црногорски термин) мафијашких робијаша.
Међутим, ако акт о поништењу Одлуке Подгоричке скупштине из 1918.г. добије правни легитимитет у Парламенту Монтенегра, то по аналогији даје за право неком будућем Парламенту Србије да поништи све штетне одлуке о КиМ, које би евентуално могао да донесе садашњи сазив Српског Парламента. Али и много више. То значи да Парламент Србије може да поништи одлуку ондашњег Парламента Краљевине Србије о прикључењу ондашње аустроугарске Далмације Краљевини Србији, иницираног чувеном „Адресом“, коју је у згради Протокола на Теразијама 1. децембра 1918.г. примио тада српски регент Александар I Карађорђевић. Дакле, поништење те одлуке Србије из 1918.г. отвара међународно-правну могућност поделе данашње Далмације између српских пријатеља Италије и можда Аустрије и Мађарске (као прецедената ондашње Аустроугарске), јер никаква Хрватска у то време није постојала као територијални ентитет у оквиру Аустроугарске.
Па да идемо и даље. Парламент Русије може сада да делимично поништи некадашње одлуке о расформирању ондашњег СССР-а и прогласи Украјину и три балтичке републике (Естонија, Летонија и Литванија) територијом Руске Федерације, која је званични прецедент ондашњег СССР-а. Такође, Парламент Руске Федерације би онда могао и да поништи Царску одлуку о продаји Аљаске тадашњим САД, врати паре САД и поврати руски суверенитет над Аљаском. Итд.
Уместо пуштања машти на вољу по аналогији са некаквим актом Парламента чији је председник Владе „цмиздрави Марковић“ (рекао Трамп), треба извести исправни закључак:
Сорошеви бољшевици, којима острашћени Трамп задаје све теже и теже ударце (а супротно ономе како извештавају сорошијански медији) у паници почињу да чине све веће и веће будалаштине. Оно што ми можемо, јесте да не дозволимо да Мило за неки месец оде у Каносу на поклоњење победнику Трампу и дефакто клечећи моли за опроштај не би ли још остао господар Монтенегра и спасао се италијанске робије. А не да допустимо да као ових дана, уз нашу асистенцију, светском и нашом медијском сценом дефилују зликовци Тачи и Харадинај, који су до јуче жестоко навијали за избор Клинтонке а данас још славе и Клитонов рођендан. И ником ништа, поред живог председника Трампа и живих нас. А за то није крив Трамп.
Коначно, поништење одлуке Подгоричке скупштине из 1918.г. значи да је ништаван и правни основ по коме је задњих 100 година Србија „братски помагала“ Црну Гору. Дакле, Монтенегро треба да врати паре Србији од изградње Барске пруге, Никшићке железаре, Алуминијумског комбината, Огромне помоћи после земљотреса 1979.г. итд.
А највише бих волео да Парламент Руске Федерације онда по аналогији донесе одлуку о поништењу свих царских донација Кнежевини Црној Гори кроз векове и затражи повраћај од Миловог Монтенегра свих оних десетина хиљада златника који је Црна Гора добила у тим вековима. А ако Монтенегро то одбије, да по угледу на праксу САД, Русија почне да широм света судски плени имовину фирми Милових пајтоса. Најслађе сам оставио за крај. Заплена Милових приватних рачуна по свету, чије бројеве сигурно поседује свезнајућа америчка ЦИА, која може да их „уступи“ Русима по наређењу Трампа, а у замену за сличне бројеве рачуна шиптарских клинтонашких нарко-картела, које поседује некадашњи руски бизнисмен из Јељциновог времена – Беџет Пацоли (данас власник ОМВ-а и садашњи ткз. министар спољних послова „Репубљике е Косовес“).
Hrani kuce da te ujede,dodju u Srbiju iz crnogorskih vukojebina drljavi ,smokljavi uglavnom nekulturni nevaspitani ovde im se malo oci otvore grabe rukama i nogama sta mogu da uzmu otmu ukradu besplatno se skoluju lece ……ee Srbijo glupa.