E moji Srbi, Srbi li smo? Srbi li smo, samo zato što živimo na teritoriji Srbije? Srbi li smo, samo zato što nas je neko tako nazvao, možda slučajno? Srbi li smo, samo zato što slavimo slavu, makar ona bila proslavljena u kafani, uz lumperajku? Srbi li smo, samo zato što još uvek možemo da se pozovemo na Novaka Đokovića? Srbi li smo, samo zato što nam je lepo da se kuražimo kojekakvim mitovima da smo „nebeski narod“? Srbi li smo, što slavimo Halloween, Black Friday i svakav Shit?!
Imam predlog!
Predlažem ministarstvu prosvete, da odmah iz svih udžbenika, i besplatnih i onih koji nisu, izbriše celokupnu srpsku istoriju. Da izbrišu sve Nemanjiće, Karađorđeviće, Obrenoviće i Svetog Savu, obavezno! Šta su oni tu našli da se uglave u knjige i naše glave, kada su dosadni likovi, nimalo kreativni i ponajmanje potrošački nastrojeni. A, sve oni koji o njima pričaju, a da ne pominjem da pričaju o silnim bitkama i na Ceru, i na Mišaru, i na Bregalnici, i na Tekerišu, odma’ spaliti po sistemu inkvizicije i to zbog veštičarenja.
Kada se unište sve te veštice, vešci, i jeresi, odmah ozvaničiti i proglasiti državnim praznikom i Noć veštica, ili ti ga Halloween, Crni petak, ili ti ga Black Friday i sranje, ili ti ga Shit.
Potom umesto Natalijine ramonde svima nama podeliti po ogromni dulek ili ludaju (mislim, tikvu), koju ćemo određenim danima da nosimo na svojim glavama. Po želji možemo da ih izrezbarimo i našaramo, a za kreativnost da dobijemo napredovanje u struci.
Neizostavni su naravno i kostimi, nalik na one iz najezivijih horor filmova, krvavi zubi očnjaci, nalik na Drakuline, potom luda orgijaška žurka, koja bi trebalo da se završi krvavim ritualom. Ako neko slučajno pomene bilo koje poklade (to su dani posle kojih slede postovi), da prvi bude na listi za plašenje ludajama ili dulecima. Nikako da se ne pale sveće za pokojne, a ne daj bože da se zna gde su nam preci sahranjeni i gde se groblja nalaze! Zar nije lakše nabiti dulek na ludaju (hm, glavu) i terati mrtve kojima je palo na pamet da obilaze domove gde su živeli, nego otići u neke vukojebine, raskrčiti vrzine i pronaći grob bilo kog pretka. Potpuno nepotrebna muka, koja se rešava u jednoj noći kada galamom i svetlećim tikvama možemo uz zabavu da rasteramo sve te mrtve koji izlaze iz grobova i nešto šetkaju.
Sutradan obeležiti Dan zahvalnosti, ili ti Thanksgiving, svim trgovcima koji su nam omogućili da se oprema za Noć veštica nađe na jednom mestu. Da ih nije, morali bismo da jurimo po gradovima ili supermarketima širom otadžbine ili da namenski šijemo odela za vukodlaka, veštice… ma idi bre…
Dok je još uvek euforija zbog božićnih praznika, koje, gle čuda u Srbiji tek padaju u januaru, mada zašto se ne spremiti i za one koje ne slavimo, obavezno proslaviti Black Friday – Crni petak. Veliki dan za velike markete, velike trgovce i gazde. Dan koji treba da prizove bujice naroda u svoje radnje u kojima se nude rasprodaje samo odredjenih proizvoda, valjda onih koje niko godinama nije hteo da kupi. Crn je taj petak jer je zbog gužve i tabanja bilo i žrtava (do duše u svetu, ali to nije kod nas!), a sve zbog najvećih popusta u godini! Kako dan odmiče tako i petak postaje crnji, jer su veća sniženja, veća je navala raspomamljenih masa i veća mogućnost da neko bude pregažen. Roda centri širom Srbije su bili mali za toliki narod, ogrezao u kreditima, bedi, jadu, krizi i svačemu po nešto. Otimanje stvari iz ruku, probanje garderobe po hodnicima, navlačenju po šest košulja, ispisivanje poslednjih čekova, onih ostavljenih za crne dane, ali crni je petak, pa mu dodje na isto. Sudaranje kolicima, ispadanje stvari iz prepunih torbi, trčanje uz pokretne stepenice… Gle srećnih, zadovoljnih i bezbrižnih ljudi… pomislio bi neko, gledajući sve to sa strane.
Kako objasniti našu sposobnost da uzimamo i prisvajamo ono što nikako nije naše, ni u najdaljoj tradiciji? Kako objasniti da treba da prihvatimo i one glupe stvari “sa Zapada”: da ne bacamo smeće kroz prozor, ili u komšijino dvorište; da ne ulazimo blatnjavi u zgradu u kojoj živimo; da korov oko kuća sami treba da istrebimo; da se u wc-e šolje ne bacamo pampers pelene i da svoja sranja sami treba da čistimo!
Zbog čega onda, ne izmeniti postojeći srpski kalendar verskih i državnih praznika? Zbog čega slaviti praznike koji ne nude u prodavnicama sniženja za samo određene proizvode? Zbog čega deci objašnjavati da mi imamo Crnog Đorđa, kada je Crni petak zanimljiviji? Srećno nam moji Srbi, bilo!
Rada Karanac
