Crtice o manastiru Tumane

0
237
Foto: printskrin

Ne postoji audio zapis nijednog Božanskog priziva, ali se na vanvremenski način on događa svakome i jasno razaznaje ukoliko načuljite duhovne uši ka nebesima. I čim pomislite da je ono što ste čuli beščujno, ali stvarno, odmah vam se jave i sasvim čujni, ovozemaljski glasovi odvraćanja, iskušenja ili čak nešto treće, o čemu ne bih vešto umeo da govorim.

Čim sam nekolicini poznanika saopštio da planiram odlazak u Tumane, bio sam „primoran“ da saslušam potpuno različita svedočenja o ovoj svetinji, od onih čudesnih, iz usta ljudi koji su se već poklonili svetiteljima Zosimu i Jakovu, do onih diskreditujućih optužbi na račun bratsva od onih koji su od drugih čuli kako kraj Tumanske reke cveta kompleks pun komercijalnih sadržaja, kao kakav crkveni „šoping mol.“ Koliko su blagi tumanski svetitelji dokaz je i to što se glasnici nisu ujeli za jezik u trenutku svedočenja tuđih obmana koje su proizvod obilate zavisti pukih materijalista sakrivenih iza odela produhovljenih.

Manastir Tumane je, sada sam sasvim uveren,  najveća svetinja srpskih zemalja koje su trenutno pod našom upravom. Vaskrsla u vreme ozbiljnog duhovnog pada svetog srpskog naroda, predstavljajući „ono zrno soli kojom ponovo sve može biti osoljeno“. Ova svetinja postaje duhovni centar naših dana, ali i svedočansvo podviga mladog bratstva na čelu sa igumanom, arhimandritom Dimitrijem Plećevićem, apsolutno drugačijim pastirom sa neverovatnim darom sabiranja oko Izvora Istine, besednikom i nastojateljem koji svojom obitelji upravlja čistom i nebeskom ljubavlju čvršće nego ikakvom šibom ili zakonom. Vrata tumanske svetinje otvorena su dok je dana, reflektujući upravo otvorenost igumana koji prima svakog bogotražitelja kao najvažnijeg gosta ovog Božijeg doma. I zaista, svako će u Tumanu naći ono po šta je došao, neko Boga, neko iscelenje, neko mir, a neko pak samo hladovinu, ali opet neku sasvim drugačiju, sasvim blagodatnu i razoružavajuću. U zasvisnosti od obima čiste vere kojom pristupate, Sveti Zosim i Jakov će vam napuniti torbe blagodaću ,a srce ljubavlju „za poneti“. Neverovatna je Promisao kojom je na mestu gotovo zaboravljene zadužbine i svojevrsne pokajnice Miloša Obilića nikao velelepni beli grad proslavljajući Hrista, u čast Svetog Arhangela Gavrila i „domaćina“ Svetih Zosima i Jakova! Kao biser u školjci kada se otvori, tako i Tumane zablistaju pred očima čim pukne pogled ka manastiru s puta kojim mu se prilazi. Biser. Duhovni biser.

Da Vas podsetimo:  Priče o napuštenoj deci koje nas teraju da se duboko zamislimo
Kako će se o ovoj svetinji tek pisati brojni eseji, pesme i svedočenja iz pera mnogih darovitih spisatelja, inoka i hroničara, ono što sam danas apsolutno siguran, to je da će svima njima osnova tih pisanija biti ono što sam i sam poneo kao najjači utisak – Život. U svakom osmehu, razgovoru, molitvi, pogledu, prepoznaćete Izvor Života i blagodat Gospoda našeg.

Iako sam tamo definitivno ostavio deo srca, olakšanje je saznanje da mogu uvek da ga posetim. Mada mi Tumane zauzvrat dade pregršt blagih i neprocenjivih darova, ali i komad zemlje u kojoj i sam pustio korenje nasuprot upravo onih koje nevešto, ali dugo i smerno usađujem u Nebo.
Slava Bogu za sve! I hvala!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime