Ma nema šanse da bi takve razvoje događaja, radnje i zaplete kao što se dešavaju u Srbiji, skontali i najmaštovitiji scenaristi meksičkih i španskih sapunica. To nema nigde na svetu. Srbija bi jednostavno kao novu privrednu i izvoznu granu trebala da ustanovi nešto kao proizvod “tragedija,komika i drama”. Na žalost ovo sve nije od juče i mnoge godine unazad mi smo ovaj naš brend doveli do savršenstva.
U zemlji čuda gde zatvorenik ubije suprugu za vreme posete u ljubavnoj sobi više ništa ne može iznenaditi. Pa kao da nesrećnik nije imao preča posla da obavi. Kao da nije bio bar malo željan ljubavi i nežnosti kao u ostalom svaki zatvorenik. Kao da je daveći ženu u ljubavnoj sobi zapravo ubijao ljubav. Šta onda očekivati drugo od onih muževa na slobodi kad ovako urade oni zatvoreni.
Naravno onaj slobodni, u zoru, tajno, krišom, vlažnim prstom pređe preko oštrice satare i njom u bračnom krevetu ženi odseče glavu.Valjda mu je lakše bilo da uradi tako nešto nego da tom istom satarom pripremi meso deci za zimu ili da naseče drva ako već nema čime.
U zemlji Srbiji gde matorac od 75 godina ubija ženu zbog ljubomore i još se pravi lud, a nije lud jer je pametno sakrio njeno telo i pobegao, više ništa ne može biti VEST koja će biti zastrašujuća. Jer vesti se smenjuju kao na filmskoj traci ili kao u nekoj seriji gde se ipak zna ko koga i kako.
Danima se razvlači priča o “selfi družini” iz kantrimena koji je ubio Luku. ”Vozač isporučen iz Kine”.
”Devojčica pobegla od kuće kod dečka koji se drogira i koji je držao prostitutke”. Ona je sretna jer su njegovi roditelji rekli da pravi super kafu.
“Stanija se polila po sisama malom činijom u kupatilu pa se stresla ihhhh.”
“Srpska majka održala koncert u prestonici Bosne i Hercegovine u Sarajevu.” Ma jašta je ako je stadion Slavije u Sarajevu. “Nataša Bukvalac ima strije.” Uh!
“Veljko odlučio da ide u psihologe.” Ćerka srpske majke, koja je još poznata kao i nanogica, napunila 5-6-7 meseci veze sa sinom od tate zvanog fudbalska narukvica.
“Šiptari ubili Stevana Sinđelića.” – Malo li je bilo jednom.
“Roditelji vapiju za pomoći deci da se operišu.” “Velja mutio s parama dok je bio ministar za nešto.”
“Nećemo uvesti sankcije Rusiji ali nećemo ni gurati izvoz.”
“Možda ćemo morati uvesti sankcije Rusiji.”
Toma stiropor kaže: “Ivica je lud.”
Ivica kaže: “ma jebem vas sve”.
Šiptar u UN kritikuje Srbiju zbog nekoliko četnika cirkuzanata u Ukrajini….
Srpska javnost i običan građanin zatrpani i silovani danima ovakvim naslovima i događajima potpuno su ravnodušno,čast izuzecima, prešli preko maršalanja i paradiranja srednjoškolaca muftije Zukorlića u Novom Pazaru sve sa fesovima na glavama i vojnim košuljama sa amblemima na rukavima.
Narod koji ne živi u Raškoj ili Sandžaku verovatno je mislio da muftija ima još jedan perfomans i da je odlučio čovek da sa mladim goranima i izviđačima malo počisti i zasadi koji borić oko groba nekog tamo fašiste odgovornog za streljanje Srba u Drugom svetskom ratu.
Vredan i čestit narod Sandžaka ili Raške verovatno je osetio uznemirenost dok su muftijini srednjoškolci marširali. Možda istu onu uznemirenost koju su osetili Jevreji kada su Hitlerovi SA odredi tridesetih godina na sličan način uniformisani šetali po gradovima Nemačke i unosili strah.
Muftija kaže da su njegovi puleni bili u tradicionalnim bojama i garderobi njegovog naroda.
Možda je tako. Lepe su narodne nošnje svih naroda koji žive u Srbiji.
Ali ono u Pazaru na paradi nisu bile narodne nošnje i slično obučeni “junaci”, samo sa oružjem u rukama, u Sarajevu na Vidovdan 41’ strpali su mog pradedu u stočni vagon i poslali za Jasenovac da mu se ne zna ni grob.
Stvarno nemam ništa protiv crvenog fesa.Zašto bih? Naš Vuk Karadžić ga nije skidao sa glave dok je po Beču radio na tome da bi “čitali kako pišemo i pisali kako govorimo”, na ovim prostorima a i šire.
Pa kodža Miloš je sa crvenim fesom na glavi Srbiji donosio deo po deo slobode i siguran sam da bi i turban stavio, da je bilo potrebno, samo da Turcima vidi leđa dok putuju za Anadoliju.
Nemam ništa protiv tradicije ali imam protiv loših poruka.
Imam protiv toga što onaj četnik preti Zukorliću i imam protiv toga što Muamer preti Srbiji.
Sve nešto kontam, da su se kojim slučajem negde u Beogradu okupili mladi ljotićevci i sve onako kostimirani pošli da kade njegov ili grob nekog drugog fašiste, pa od onih baba iz nevladinih organizacija u Srbiji ne bi niko mogao ostati živ. Ma diglo bi se sve pa čak i onaj koji se ne diže često.
I onda se pitam zašto je gej parada, koja će biti uskoro u Srbiji, godinama opasnija od toga kad recimo Zukorlić maršala sa izjavama protiv zemlje u kojoj živi i organizuje momke da ga slede i paradiraju u, kako reče,tradicionalnim kostimima.Zar su par feminiziranih muškaraca i muškobanja opasniji od performera u kostimima handžar divizije pa da se svake godine oko toga zateže priča. Kao da Bogami,Evropa samo čeka da nas pusti da uđemo u njenu širinu ili je možda zaista tako široka da nas pusti i sa pederima i sa paraderima iz Novog Pazara u garderobi od koje većinskom narodu u Srbiji pripadne stvarno loše.
Alo bre Zukorliću! Da li znaš da je kratak korak do stavljanja kožnih uprtača na vojne košulje? -To neće sigurno biti tvoja koža.
Alo bre muftijo! Što ne obuče bolan one momke u Versaće odela i u druge otmene marke koje voliš da nosiš ispod muftijske odore pa da ih lepo naučiš kako da onako mladi naprave toliko para kao što si ti napravio i sakrio po računima. Kako da imaju po nekoliko džipova,kuća,ljubavnica i žena,što zakonskih a što ne.
Alo bolan Muamere! Zar nisi shvatio da je ovo sve jedan film ili serija u epizodama.
Iako su u Srbiji u modi turske serije ti valjda znaš ko ovu tvoju producira i daje pare za snimanje i vidiš li da nećeš poput DŽon Vejna na kraju zajahati dorata i lagano odjahati u suton sa sve slavljeničkim zurlama u pozadini.Kao što uvek biva kad glumci šmiraju, svaku epizodnu ulogu režiser i producent na kraju skrate i preinače a statisti kao po običaju dobiju najmanju kintu.
Možda u toj poslednjoj epizodi koja će se zvati “Frustracija”, ti budeš svedok nečega što nije viđeno na prostorima zemlje koju redovno hrakneš po sred čela. A to je da u jednoj sceni srpski statisti sve onako frustrirani od izgubljenih ratova i poniženja koja ih ne popopuštaju godinama, jedva dočekaju da na nekome iskale bes i proliju žuč.
Hajde, nije mi briga za tebe.Ti ćeš možda luftati na vreme sa svim paricama i ženicama ali mi je žao svakog čestitog i vrednog čoveka u Sandžaku ili Raškoj kome kvariš mir.
Mladen Krstić
