Tako bih želeo da budem premijer neke male zemlje. Makar i prilično bedne. Znate zbog čega? Zato što bi tada mogao činiti svakakve gluposti a da mi se ništa ne desi. Eto na primer, dok je Toni Bler bio premijer dernjao se na svakom ćošku kako Husein ima oružje za masovno uništenje, radi čega je počeo rat sa Irakom. Nisu našli nikakvo oružje, ali je Toni postao konsultant u čitavom nizu posmatračkih saveta. Nije izvesno da li će on nastaviti da tako laže, ali će zarađivati velike novce.
Ko posle toga ne bi poželeo da bude premijer?
Ili pogledajte, srpski premijer Aleksandar Vučić je saopštio generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu da Srbija veoma želi da sarađuje sa tom organizacijom. Ne, ne, uopšte ne zbog toga da bi Srbiju još jednom pretvorio u poligon za bombardovanje. Bože sačuvaj. Ova nesrećna istorijska epizoda odavno je zaboravljena. Ispostavilo se da je NATO spreman da pomogne Srbiji “u uništenju suvišne municije i u realizaciji programa za izgradnju mira i bezbednosti, obučavanju kadrova za borbu sa korupcijom i kriminalom”.
Ali što se tiče obučavanja kadrova, kako pokazuje iskustvo, pridošlice sa Kosova koje su obuku prošle u OVK veoma uspešno operišu u kriminalnim krugovima Evrope. Odlična obuka. Kosovo takođe dobro stoji i sa korupcijom, sada veštinu podmićivanja službenih lica koja je trajala 15 godina, šiptari uspešno realizuju u ekonomskom životu Srbije. Doći će vreme da se dočepaju i političkog života, jer NATO zna kuda treba da idu.
Glavno i najvažnije – jeste realizacija “programa za izgradnju mira i bezbednosti”. Ako na primer Šiptari završno destabilizuju jug Srbije, onda će se NATO setiti tih programa. Samo što Beograd poželi da povrati tu teritoriju pod svoje okrilje, što uopšte nije moguće učiniti bez prinude sile, onda će Brisel reći: zaustavi automobil! Obećali ste nam mir i bezbednost. Dakle, sedi dole mirno.
Uopšte, govoriti u uslovima verovatne teritorijalne podele države o tome da ti nikome i ni pri kakvim uslovima nećeš pretiti, sada nekako nije moderno. U današnjem svetu svi jedni drugima prete, dolazeći nekada do krajnosti. Ja bih takođe, ako bi me izabrali za premijera, momentalno izjavio: ako se neko usudi da mi odseče bilo kakvo parče teritorije, čak i veličine big-meka, ja bih mu zasigurno upropastio zdravlje. Možda zauvek. I što je interesantno, takvim rečima se veruje. A uveravanja u miroljubivost bez obzira na sve, pa još pod prismotrom glavnog miroljupca planete – NATO pakta – izgleda nekako neubedljivo. Ma šta od toga ispalo.
Dmitrij Sedov
Fond strateške kulture
