Zašto je javno preduzeće zaduženo za distribuciju televizijskog signala plaćalo istu robu značajno skuplje na dva odvojena tendera.
Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze (ETV) raspisalo je 2014. i 2015. godine tendere za izgradnju antenskih stubova i kupovinu klima uređaja za emisione stanice.
Prvi tender, vredan oko milion evra, u okviru kojeg je rekonstruisano 45 emisionih stanica i izgrađeno pet novih, finansiran je subvencijama Vlade Srbije, dok su za drugi, sredstva obezbeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od oko pet miliona evra.
Taj drugi tender bio je namenjen za sanaciju dodatnih 88 emisionih stanica i izgradnju dve nove.
Oba tendera su bila neophodna kako bi se zastarela infrastruktura modernizovala za potrebe digitalizacije, u okviru koje je prestalo emitovanje analognog TV signala. Građanima je digitalizacija uglavnom poznata po tome što su morali da kupe takozvane „set-top boksove“ da bi mogli da nastave da gledaju televiziju.
Iako je u oba tendera nabavljana ista vrsta robe, dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da je 2015. godine, ETV i stubove i klime plaćao daleko skuplje nego što je to bio slučaj samo godinu dana ranije.
Stubovi su umesto 35.000 evra po komadu plaćani 52.000 evra, dok su za klime, umesto 830 evra u ETV-u platili 1.750 evra po komadu, i to za klime manjeg kapaciteta.
U zbiru, ETV je u 2015. godine nabavio 14 stubova po ovim višim cenama i bar 90 klima uređaja.
Stubovi digitalizacije
Kada je prvi tender raspisan, posao su dobile firme Kodar i Telelink, pri čemu je Kodar uglavnom imao da izgradi stanice na jugu Srbije, dok je Telelinku pripao ostatak. Od ukupno 50 objekata, na pet lokacija (Gvozdac, Božac, Lebane, Špaj i Svrljig) bila je potrebna izgradnja potpuno novih čeličnih antenskih stubova težine 10 tona.
Za svaki stub je bila ugovorena cena od 2,76 miliona dinara za čeličnu konstrukciju, odnosno od 4,11 miliona dinara za ceo stub, kada se doda i cena izgradnje temelja i ostalih radova.
Po prosečnom kursu evra za 2014. godinu po podacima Narodne banke Srbije, to znači da je dogovorena cena po stubu bila 35.097 evra, u čemu je cena same čelične konstrukcije stuba učestvovala sa 23.548 evra.
Prošle, 2015. godine, ETV odlučuje da renovira još 88 emisionih stanica i da izgradi još dve potpuno nove zbog čega je na 14 lokacija bilo potrebno da se podignu novi čelični emisioni stubovi težine 10 tona, kao i u 2014. godini.
Ovog puta posao dobijaju dve druge firme: Bekament i Amiga i jedna „stara”, Kodar inženjering. Nova cena: 30.800 evra za čelične konstrukcije odnosno preko 52.000 evra za cele stubove sa temeljom.
Na pitanja BIRN-a o tome da li su cene u tenderu iz 2015. „naduvane” i kako objašnjavaju toliko poskupljenje, u Emisionoj tehnici su odgovorili: „Po ugovoru iz 2015. godine, cena antenskog stuba visine 30 metara iznosi 28.000 evra. Po ugovoru iz 2014, cena je 27.500 evra za stubove visine 30 metara i težine 9,89 tona, koji konstruktivno odgovaraju stubovima ugovorenim u 2015. godini. Poređenjem cena izrade antenskih stubova, jasno je da su cene po Ugovoru o izvođenju radova iz 2014. i Ugovoru o izvođenju radova iz 2015. godine gotovo iste, odnosno razlika u ceni stuba je zanemarljiva, te ukazujemo da vaše tvrdnje nisu osnovane“.
Međutim, dokumenti ETV-a kojima raspolaže BIRN pokazuju drugačije od onoga što ETV tvrdi u svojim odgovorima. Umesto 28.000 evra koliko u ovom javnom preduzeću tvrde da su plaćali stubove 2015, cena je bila 30.800 evra, dok je umesto 27.500 evra, u 2014. za stubove plaćano 23.548 evra.
Preciznije, cena je bila 2.762.400 dinara po stubu, pri čemu je prosečan kurs evra u 2014. bio 117,3 dinara.
Naime, ETV je u svojim odgovorima „zaboravio“ da napomene da cifra od 28.000 evra, koliko tvrde da su plaćali antenske stubove, ne uključuje trošak nabavke materijala, radova i montaže konstrukcije koja povezuje stub sa emisionom stanicom, a taj trošak iznosi 2.800 evra, sa čime kompletna cena stuba dostiže 30.800 evra.
Upravo ovi iznosi navode se u zapisnicima sa obilazaka lokacija i u premerima i predračunima radova na emisionim stanicama. Isti iznosi navode se i u Mesečnom izveštaju o napretku za avgust 2015. godine, koji je za potrebe ETV-a i EBRD-a (koji je obezbedio finansiranje izgradnje) uradila konsultantska kuća Biro kjub partners (Bureau Cube Partners).
Indikativno je da su u ovoj konsultantskoj kući BIRN-u takođe pomenuli cifru od 28.000 evra, s tim što su za razliku od ETV-a vrlo precizno naveli da je to trošak „čelične konstrukcija stuba“. To da postoji još jedan trošak, čija je cena 2.800 evra, nisu pominjali.
„Jedinična cena čelične konstrukcije stuba definisana je u okviru „BoQ“- predmera i predračuna radova, u poziciji radova „Steel structure“, na 2.800,00 eur/t, pri čemu je njegova okvirna težina oko 10,00 t”, navode u Biro kjubu. Pogled na pomenutu stavku u tom dokumentu potvrđuje navode BIRN-a: trošak za „Steel structure” je 30.800 evra, pri čemu je konstrukcija 28.000 evra, a povezivanje konstrukcije sa stanicom još 2.800.
Razlika u ceni postaje još veća kada se pogledaju prateće stavke, gde najveću ulogu igra izgradnja temelja. Tako je sa svim uračunatim troškovima, ugovorena cena jednog stuba u 2014. bila 4.117.125 dinara (35.097 evra), što se vidi iz predmera i predračuna radova, odnosno iz zapisnika napravljenih nakon obilaska lokacija dok je u 2015. cena bila oko 52.000 evra.
Tačnije, u zavisnosti od lokacije do lokacije, cena je varirala od 52.166 evra do 52.581 evro, što se takođe vidi iz predračuna radova napravljenih za svaku lokaciju ponaosob.
U 2015. je izgrađeno 14 ovakvih stubova, vrednih po 52.000 evra: u Priboju, Donjem Milanovcu, Baljevcu, Jelen Steni Kučevo, Crnoj Travi, Culine Čitluku, Golupcu, Velikom Kurilu, Ušću Kraljevo, Panji Glavi, Džepu, Osečini, Srijetežu i Slatini.
Objašnjavajući razliku u ceni, u ETV-u navode da „zavisno od obima i tipa pripremnih radova zavisi ukupna cena izgradnje stuba, pa se ona ne može izjednačiti sa obimom radova koji su bili predviđeni ugovorom iz 2014. godine, jer su različiti tipovi fundiranja temeljne stope, metodologija dopremanja i ugradnje ankera… imajući u vidu da je antenski stub iz 2015 godine statički ojačan i konstruktivno poboljšan uvođenjem neophodnih dijagonalnih štapova u zonu njegovog bazičnog pojasa”.
Ovakav odgovor nameće dilemu oko toga da li su stubovi izgrađeni u 2014. godini bili nedovoljno stabilni ili su u 2015. ugrađena nepotrebna ojačanja kojima je opravdano poskupljenje.
Uz to, ostaje nejasno i kako bi ojačanje konstrukcije stuba na bilo koji način uticalo na cenu izgradnje temelja za taj isti stub, naročito, jer stub iz 2015. nije ništa teži od stuba iz 2014. ETV nije ulazio u ocenu kako je moguće da temelj za isti stub od 10 tona bude 10.000 evra skuplji nego godinu dana ranije.
Bilo kako bilo, da su cene do kojih je došao BIRN tačne, potvrđuju i u Biro kjubu.
„Fundiranje AB stope antenskog stuba definisano je u nekoliko pozicija radova i to „preliminary works“, „earth works“ i „concrete and reinforced-concrete works“.
Ukupna cena po gore pomenutim grupama, sa svim pripadajućim pozicijama radova se, u zavisnosti od lokacija (ima ih 90), kreće se: „preliminary works“ oko 5.500 evra, „earth works“ oko 1.250 evra, „concrete and reinforced-concrete works“ oko 14.000 evra”, navode u Biro kjubu.
U dokumentima na koje se poziva ova konsultantska kuća, u troškove su uračunati još i izolacija i uzemljenje (po ceni od 696 i 120 evra), čime se dolazi do ukupne cene stuba od preko 52.000 evra: 30.800+5.500+1.250+14.000+696+120.
Ako iz navedenog pretpostavimo da je ukupna cena stuba od jednog do drugog tendera narasla za čak 17.500 evra, onda je za 14 izgrađenih stubova plaćeno 245.000 evra više nego što bi bila njihova cena po uslovima ugovora iz 2014. godine.
Kako je tekla nabavka klima
Kod nabavke klima uređaja, situacija i objašnjenja ETV-a otvaraju nova pitanja.
Emisione stanice su mali objekti – sobe, veličine 10-ak kvadratnih metara, u kojima je smeštena oprema za emitovanje signala. Budući da ta oprema u svom radu stvara toplotu, a da je za nesmetan rad potrebna temperatura od 15 do 35 stepeni celzijusa, pri renoviranju stanica i 2014. i 2015. bilo je neophodno obezbediti odgovarajuću klimatizaciju saznajemo od eksperata u ovoj oblasti.
Dokumenti ETV-a pokazuju da su 2014. za emisione stanice kupljene takozvane inverterske split-sistem klime jačine 18.000 BTU i da su plaćene 97.200 dinara po komadu (828 evra po tadašnjem prosečnom kursu).
Godinu dana kasnije, ETV je odlučio da kupi klime manjeg kapaciteta – 12.000 BTU, ali da ih plati duplo više – 1.730 evra. Za 90 klima, to je oko 81.000 evra više.
javno.rs
