Očekivalo se da će akademci na Fakultetu političkih nauka da postavljaju neprijatna pitanja Jensu Stoltenbergu i predsedniku vlade, Vučiću, ali to se nije desilo. Gospodin Stoltenberg je fascinirao naše akademce „šarmom“ i svojim uspomenama iz Srbije, kad je kao dete diplomate živeo u ul. Koste Racina u Beogradu. Njegovo vodviljsko recitovanje neke srpske dečje pesmice, zaostale u sećanju iz detinjstva, oduševilo je akademce i udelili su veliki aplauz čoveku koji stoji na čelu jedne prilično opskurne i agresorske vojne alijanse, koja nas je nelegalno, bombardovala 78 dana i ubijala naše građane. Ovo treba uvek imati na umu prilikom susreta sa nekim belosvetskim birokratom iz NATO-a i ne zaboravimo da NATO na našoj teritoriji ima bazu i velikog udela u otimanju srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Da li je ponašanje studenata FPN za vreme predavanja dirigovano iz jednog centra, da li su to bili studenti, pripadnici vladajuće stranke, instruisani kako da se ponašaju? Danas ima posao jedino onaj ko je „siguran“ glasač, pripadnik vladajuće, Vučićeve partije. Ovakvo ponašanje akademaca mnogo govori o opštem stanju u državi, koja se na žalost sve više pretvara u siledžijsko- policijsku. Kunemo se u demokratiju i slobodu govora, ali postoje reči koje su zabranjene i postoje pitanja koja nisu politički korektna. Sloboda govora je u Srbiji ukinuta „mekom“ silom i pretnjama kao i šapatom zaplašenih ljudi za svoju budućnost „ćuti, svašta može da ti se desi“.
Bauk straha jaše Srbijom, nekada slobodarskom zemljom, čiji se stanovnici nisu plašili ni mača ni jačeg . Danas su stanovnici Srbije, najsiromašnije zemlje u Evropi, zaplašeni, siromašni, gladni i bolesni, delimično zahvaljujući i NATO bombarderima koji su nas zasipali raznim otrovima. Zabranjeno je masovno izražavanje protesta, zabranili su srpskim seljacima da traktorima dođu u Beograd i izraze nezadovoljstvo zbog prodaje poljoprivrednog zemljišta.
Nasilno uzimanje dela penzija od 10 do 20% , što spada u neprikosnovenu privatnu svojinu, ušteđevinu takoreći, ne pitajući penzionere da li su saglasni da na taj način „pomognu“ državi, odluka Ustavnog suda da je takav poduhvat srpske vlade koristan i da nije protivustavan, govori o tome da jedan čovek u Srbiji odlučuje o svemu. To potvrđuje i njegova, sada već poznata i od česte upotrebe pomalo otrcana rečenica kad je MMF navodno dozvolio povećanje penzija ali on to neće da dozvoli, „eto, neću“ rekao je ljutito u kameru.
Ćutanje naše buduće elite na Fakultetu političkih nauka i njihovo ulagivanje gostima, je višeznačno i tačno odslikava stanje duha u Srbiji, sveobuhvatni strah! Zaplašeni zbog eventualnih posledica svojih nepromišljenosti, čime bi ugrozili opstanak na fakultetu, akademci su se snishodljivo smeškali i aplaudirali predavačima, jer su znali, da ukoliko se postavi neko neprijatno pitanje genseku NATO-a, ili ne –daj- bože prvom ministru, to bi se evidentiralo i pali bi u nemilost, a možda bi završili kao profesor Fajgelj. Samo zato što je upotrebio zabranjenu reč “ustanak“. Ko u ovoj nesrećnoj i ubivenoj zemlji uopšte misli o nekom „ustanku“? Za stanovnike ove „demokratske“ tvorevine zvane Srbija, sistematski zaglupljivane raznim rijaliti predstavama, veliki je uspeh ako sa primanjima koja zarade tokom mesec dana rada uopšte sastave kraj s krajem. Dok plate račune: komunalije, struju, grejanje, poreze, namete za školovanje dece i na kraju skoro ništa ne ostane za hranu.
Naš premijer je, najavljujući epohalno povećanje plate profesorima, lekarima, policiji i vojsci i penzionerima, u rasponu od 4% (profesorima) do 1, 25% (penzionerima), rekao da je ovo najveće povećanje ikada dato, jer je trenutno inflacija u Srbiji – nula. Gde ovaj čovek živi? Smanjena je plata državnim službenicima 10%, penzionerima penzije u rasponu od 10 do 20%, a pri tom je poskupela struja 12%, grejanje je poskupelo 4,7%, povećani su porezi, lečenje je poskupelo, jer se priličan broj lekova mora da kupuje, školarine su porasle, pa gde je ta Arkadija u kojoj Srbi žive i kakvo im se to blagostanje obećava? Neće biti da je inflacija 0% pored svih nabrojanih poskuljenja, kao i poskupljenja životnih namirnica. Srpski radnici kod inostranih, ali i domaćih privatnika, rade u robovskim uslovima za bedne plate. A pri tom im se zbaranjuje sindikalno povezivanje. Primer je rad u jednoj italijanskoj kompaniji u kojoj su radnici prisiljeni da rade 10 sati za plate od 300 do 400 evra, a minimalna primanja su 30 hiljada dinara.
Porodice u rasulu zbog siromaštva, nedostaje hrana za javne kuhinje, a naš predsednik vlade poklanja 5 miliona evra Srebrenici za neke projekte. A samo dvadesetak dana pre, tačnije 30. oktobra, predsednik srpske vlade je zahvalio Švajcarcima na donaciji od 3,7 miliona franaka namenjenoj Ministarstvu poljoprivrede. Zar nije moglo, umesto Srebrenici, 5 miliona evra dati za oboljšanje života siromašnog srpskog stanovništva?
Da li je tih 5 miliona evra za Srebrenicu ušteđevina od otetih penzionerskih para? Izgleda da je to lična naredba gospodara Srbije, s obzirom na to da ova odluka nije prošla kroz Skupštinu.
Poltronsko ćutanje akademske omladine na Fakultetu političkih nauka je lakmus papir za stanje u Srbiji. Omladina je uvek bila nosilac naprednih ideja i uvek je stremila ka istini i slobodi, šta se to desilo sa našom mladošću?
U Srbiji je suspendovana ustavna odrednica sloboda govora. U Srbiji vlast zavodi meku diktaturu prema svojim građanima. U srpskim medijima se veliča samo jedna politička figura i drže se panagirici njegovoj umešnosti i sposobnosti. Prema samohvalisanju našeg prvog minstra, sadašnja vlada ima najveći ugled u svetu od svih dosadašnjih vlada u Srbiji!
Strah je zavladao Srbijom. Strah od života, od gubitka posla, od nemaštine, od gladi, od boleština koje svakim danom odnose sve brojnije žrtve.
Ovih dana su se u srpskoj javnosti, kao dodatak zastrašivanju naroda, pojavila vest o ugroženosti lika i dela našeg premijera, uz pripremu državnog udara! Naime, kako je ustvrdio glavni urednik jednih novina, postoje snage koje su ubačene u zemlju Srbiju sa ciljem da destabilizuju Srbiju i koje rade o glavi, i političkoj i fizičkoj, našeg gospodara. Ovakva najava koju smo čuli od glavnog urednika „Informera“, perjnice srpskog poltronskog novinarstva, zaprepastila je sve u Srbiji.
Valjda u ovoj zemlji postoje profesionalne službe koje vode računa o bezbednosti i Srbije i prvog čoveka vlade, budno motreći na eventualne počinioce takvog gnusnog dela i da su sposobne da odmah reaguju. Uostalom videli smo ih pre neki dan u antiterorističkoj vežbi! Deluju i preventivno, ako treba. Ne čekaju da ih neki glavni urednik tabloidnih novina, ili neki ministar u vladi na to upozorava. U Srbiji postoje odgovorni ljudi koji sve to drže pod kontrolom. Da li?
Za „Korene“
Mirjana Anđelković Lukić
