Da, ja slušam N1…

0
971
Foto: printscreen

…i ne samo da ga slušam, već ga i gledam, jer da nije tako, ne bih juče ni čuo ni video ko nas zastupa na Kosovu – srcu Srbije, kako ti što nas zastupaju vole da kažu.

Na konferenciji za štampu, koju su povodom formiranja kosovske vlade, u Beogradu upriličiči predsednica Vlade Ana Brnabić, direktor Vladine kancelarije za Kosovo Marko Đurić, a u prisustvu predstavnika Srpske liste sa Kosova – neprikosnovenog tumača srpske politike na Kosovu, koji su tu došli po „svoje mišljenje“, pomenuti Marko Đurić je saopštio da Srpska lista neće podržati formiranje nove kosovske vlade, ali će učestvovati u kosovskim institucijama, na osnovu mandata dobijenog „od Srba sa Kosova i Metohije, da se bori za njih u institucijama, da ih predstavlja, da sprečava nastojanja da se otmu srpske svetinje, da se ugrozi srpska imovina i ona će samo na taj način na svakom mestu snažno da se bori za srpske interese u institucijama u Prištini.“ 

Akreditovana reporterka televizije N1 postavlja novinarsko pitanje: „Prošli put Srpska lista je podržala Vladu na čijem čelu je bio Ramuš Haradinaj. Šta je sada drugačije?“ Ima li logičnijeg pitanja od ovog, pogotovu ako se ima u vidu da je Ramuš Haradinaj, kao jedan od vođa OVK, mnogo zala Srbima sa Kosova naneo, da je Srbija protiv njega svojevremeno preko Interpola podnela međunarodnu poternicu, da je na osnovu nje Haradinaj bio i uhapšen, da smo tražili njegovu ekstradiiju i da smo se silno naaljutili na Francuze kad su ga pustili iz zatvora, te da smo im zbog toga uveli i neku vrstu „sankcija“ – nećemo sa njima jedno vreme da govorimo, što je njih razume se teško pogodilo, pa smo im ubrzo sve to oprostili i ponovo ih prihvatili za braću, a da smo u kraćem vremenu potom priznali kosovsku vladu koju je taj isti Haradinaj formirao i u njoj prihvatili jedan broj ministarskih resora. Moram da priznam da je i mene kao gledaoca to zaiteresovalo, pogotovu što sam prethodno čuo da novi premijer Kosova Ajbin Kurti napominje i da je to neka vrsta promene u odnosu na vlast koju su do tada formirali uglavnom učesnici OVK.     

Na to pitanje odgovara Goran Rakić, predsednik Srpske liste, lično, koji se, krajnje neuobičajeno na konferencijama za štampu, prethodno obrća Reporterki N1 „pristupnom besedom“ u kojoj pokušava ne samo da bude u trendu – po uzoru na svog velikog vođu, već i duhovit: „Na početku bih želeo da pitam vas sa televizije da li vam je kamera uključena, da se ne bi desilo da sutra kažete da niste snimili moj odgovor“, pa pošto mu je reporterka odgovorila da on ne brine o tome, usledio je i odgovor: „Pošto vidim da ste vi zabrinuti za naš narod dole i šta je sa Kosovom koje takođe brine o vama …“, prešao je na stvar i pričao nešto o izneverenim očekivanjima od strane prethodne kosovske vlade … da budem iskren to što je potom objasnio nisam baš razumeo kao odgovor na postavljeno pitanje, a ni ja nakon toga nisam bio mnogo pametniji – onaj koga to interesuje neka potraži na internetu i sam se uveri, no to nije mnogo ni važno – u pitanju je nečuveno prosto, a po njegovom uverenju dolično obraćanje novinarima – onako kako treba sa njima, kako je po svemu sudeći on utripovao po uzoru na svoje pretpostavljene, a još kad sam čuo dopunska razjašnjenja njegovog mentora legendarnog Marka Đurića*, mom čuđenju, a potom – moram da priznam, i veselju, nije bilo kraja: „Ne mogu noćima da spavam od brige da li će N1 moći za džabe, bez da plati jedan jedini dinar moći da se emituje na televizijama širom Srbije, evo noćima ne mogu da spavam zbog toga i skoro sam zaboravio, malo mi još fali da zaboravim na Đilasovih 619 miliona evra …“ i dalje ide poznata saga o Đilasu.

Šta čovek da očekuje od Gorana Rakića – čoveka koji je „na prošlim izborima za gradonačelnika Kosovske Mitrovice bio vatrogasac, a na ovim doktorirao“ (Rada Trajković, 26.maja 2019). Možda oni na tim instant obrazovanjima uče i manire kulturnog ponašanja tipa – kažem ja njemu, „slušaj ti Makrone bre!“, koje mi obični smrtnici nismo još stigli da savladamo. Nije mene lično to pogodilo, navikao sam ja i na gore budale, ali me je blam od ljudi koje srećem.

I tu dolazimo do tačke koja bi trebala da bude poenta ovog teksta. Okruženi smo klonovima – evo samo na ovom primeeru: Brnabić; Đurić, Rakić … one pozadinske tapšače da ne pominjem, a mi ih, kao poreski obveznici, plaćamo  da nas tako zastupaju – i da nas brukaju. Mi smo imali jedan sasvim drugi sistem vrednosti. Ja se preko 50 godina bavim pravom i sećam se samo jednog slučaja falsifikovane diplome. To je tretirano kao teško krivično delo falsifikata za koje je bila propisana visoka zatvorska kazna, a ne kao ovo sada – povreda akademske  časti i to je to. Predsednik neda ovog, neda onog, štiti počinioce krivičnih dela, a od onog prethodnog je to i uzelo maha – kad može predsednik mogu i ja, rezonuju mnogi. Time se već unižava sistem vrednosti – zašto bih se ja mučio godinama, kad može i drugačije, kažu drugi. A u redovnom školskom obrazovanju koje traje minimalno 12 godina se stiče i nešto drugo, sem znanja. Nešto što gorani rakići ne bi mogli da shvate ni kad bi im se objašnjavalo. 

       Razlika između ovog i onog vremena – koji ovi moderni pljuju je ogromna. Nemojte mi govoriti ni o četničkim klanjima ni o komunističkom Golom otoku. Bila je to država u stvaranju izrasla u ratu, ali vremenom se gradila i razvijala. Najbolje je to jednom prilikom izrazila poznata profesorka u penziji, Slobodanka Turajlić: „Naravno da smo mi posle revolucije, 1945. godine, imali jednu jaku totalitarnu partijsku državu, ali je ta partijska država polako slabila i prelazila u pravnu državu“. Ovi sadašnji to rasturiše.

*Ostao sam vam dužan za bliži opis Marka Đurića – on je u ovim mojim tekstovima naslednik onog čuvenog Zorana Babića, koji je u Skupštini Srbije, pre Aleksandra Martinovića, bio šef parlamentarne  grupe SNS-a, sve dok se nije „vazduhoplovom“ „teleportovao“ na novu dužnost – Direktora koridora Srbije. On je bio moj Bimboje, a nemam pojma ni šta ta reč znači ni ko je bimboje. Čuo sam je od jednog šumadijskog seljaka – ni on nije znao da mi objasni šta ta reč zapravo znači ni ko je bimboje, ali mi se mnogo dopala. Otprilike označava čoveka lepog, zdravog i rumenog, što bi na selu rekli – da ga po jednom obrazu lupiš, drugi da pukne, koji vas vazda uveseljava i dan vam čini lepšim – ‘El ti bio onaj bimboje, tako je počela priča sa pomenutim šumadincem.

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime