Albanci uz namigivanje Zapada koriste fudbal kao mnogoljudnu manifestaciju da pokažu silu i moć na Kosovu i Metohiji, što obesmišljava zalaganje EU za „normalizaciju odnosa“ i ukazuje da ni krupnija politička pitanja neće biti fer rešena.
Fudbalerima Crvene zvezde zabranjeno je da igraju humanitarnu utakmicu u Gračanici, čiji je prihod od ulaznica trebalo da bude namenjen porodilištu u tom mestu. Fudbalski savez takozvanog Kosova nije dao saglasnost zbog, kako je navedeno, zloupotrebe utakmica za političke i rasističke parole. Zvanični Beograd traži reakciju međunarodne zajednice na takvu odluku Prištine.
Vokri otvara usta, a Haradinaj priča
Čitava stvar je visoko politizovana, konstatuje za Sputnjik novinar-komentator nedeljnika NIN Zoran Preradović, što i nije neka novost jer je sport oduvek bio najvidljiviji način za iskazivanje političkih stavova.
„Da se sad ne vraćamo na berlinsku Olimpijadu koju je Hitleru pokvario Džesi Ovens ili na 1968. i Meksiko Siti gde su Crni panteri izrazili protest protiv položaja crne manjine, odnosno segregacije u Americi. Konkretna situacija je više nego znakovita, posebno što je reč o humanitarnom meču“, napominje Preradović.
Tu odluku je saopštio predsednik fudbalskog saveza takozvanog Kosova Fadilj Vokri, inače bivši fudbaler Partizana, koji bi, uveren je Preradović, bio uvek rado viđen gost u Beogradu, iako on to odbija.
„Jasno je, međutim, da čitava ta zamisao ne dolazi iz Vokrijeve glave, već je osmišljena u prištinskom političkom vrhu. Ne razumem na koji način bi to pogoršalo ionako lošu situaciju? Čini mi se da je reč o nedostatku elementarne empatije, pa čak i ljudskosti, a sve u političke svrhe“, kategoričan je Preradović.
Sličnu reakciju ima i dugogodišnji sportski novinar Večernjih novosti Jovan Sekulić, prema čijem mišljenju je zabrana te utakmice još jedan pokazatelj da je sve ispolitizovano.
Albanac u Prištini sa zastavom Dardanije (Ilirske države koja se prostirala na teritoriji današnjeg Kosova, južne Srbije, Makedonije i Albanije)
„Čudi me Fadilj Vokri, koga dobro poznajem još iz vremena dok je igrao za Partizan. On nikad nije imao takve pretenzije. Međutim, da li je ovo vreme nateralo i njega da bude protiv onoga što je bio, ne mogu da kažem jer ga nisam dugo čuo, ali sam iznenađen. Ujedno i nisam iznenađen jer je očigledno da se on tu ne pita i da su tu neki viši albanski ciljevi koji se prelamaju preko Kosova, a najgore prolazimo mi ovde“, kaže Sekulić za Sputnjik.
Albanci teraju svoje, što se, kako primećuje taj sportski novinar, jasno videlo i iz onoga šta se dogodilo srpskim političarima nedavno na Kosovu i Metohiji. Međunarodna zajednica pak, dodaje on, konstantno priča jednu priču i tera svoje.
„Sad je pitanje šta bi Srbija trebalo da radi, može da protestuje, može da piše pisma, opet će biti onako kako su oni odlučili. Oni zloupotrebljavaju sve što mogu da zloupotrebe. Čak ih i ne interesuje što je reč o humanitarnoj akciji. Sport, a pogotovu fudbal, dovodi mnogo ljudi na stadione, a upravo im je fudbal okidač gde hoće da pokažu da su oni ti koji se pitaju, a ne mi“, ističe Sekulić.
Obesmišljavanje „normalizacije odnosa“
Ako se ovakva stvar prebacuje na nivo Fudbalskog saveza Srbije i traži rešenje od njega, onda narativ Evropske unije o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, prema rezonu Zorana Preradovića, postaje besmislen.
„Kako onda tek da očekujemo da budu normalizovani odnosi oko Zajednice srpskih opština, koju Evropska unija nije u stanju da reši godinama. Nije u stanju ili, pre bih rekao, ne želi da ga reši. Pritom, čitava stvar dosta podseća na slučaj direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, čija je poseta bila najavljena na vreme i prema Briselskom sporazumu“, sugeriše Preradović.
Reprezentacija Kosova u karateu sprema se da učestvuje na Evropskom šampionatu u Novom Sadu ali uz, kako tumači Preradović, sasvim razumljivo zalaganje Karate saveza Srbije da to bude pod simbolima Evropske karate federacije.
„Znate šta, ne možete se boriti za 15 odsto svoje teritorije, a onda dozvoliti da vam ljudi koji žele da se otcepe paradiraju po Novom Sadu sa obeležjima takozvane države Kosovo“, jasan je Preradović.
Pred Srbijom, smatra on, nema nekih preterano velikih mogućnosti, a odlazak Zvezde u Gračanicu bi izazvao sličnu reakciju kakvu je izazvao i odlazak Marka Đurića na Sever Kosova.
„Videli smo da ROSU i takozvane prištinske vlasti ne prezaju ni od čega. Ono je zaista bilo mučno gledati. Srbija bi recimo mogla tu humanitarnu utakmicu između FK Gračanice i FK Crvena zvezda da organizuje u Preševu. Ne vidim ko bi tu mogao da je zabrani, a razlog odigravanja i osnovni cilj zbog kog je organizovana, a to je pomoć porodilištu i toj dečici, bio bi ispunjen“, predlaže Preradović.
Sve drugo bi moglo da izloži nepotrebnom linču i fudbalere Crvene zvezde, napominje on, a i da dodatno stavi u probleme rukovodstvo Srbije.
„No, zaista mislim da bi ideja da se ta utakmica organizuje u Preševu bila prihvatljiva i čini mi se kao jako dobra alternativa. Posebno što je reč o sredini sa većinskim albanskim stanovništvom“, zaključuje Preradović.
Nenad Zorić
rs.sputniknews.com
