Da li će Nemačka ipak morati da plati ratnu odštetu?

1
276

Zvanični Berlin smatra da ne duguje ratne reparacije nijednoj državi koju je razorila nacistička Nemačka. Međutim to je pravno klizav teren. Sada i naučna služba nemačkog Bundestaga iznosi sumnje u stav svoje Vlade.

Osam decenija nakon početka Drugog svetskog rata bi pitanje ratnih reparacija ponovo moglo da postane glavna tema. Već godinama s vremena na vreme posebno iz Varšave i Atine sižu zahtevi da Nemačka plati za razaranja koja je pričinila Poljskoj i Grčkoj.

Međutim ovaj put se nije oglasio niko iz inostranstva, već iz jezgra političkog Berlina. Na zahtev stranke Levice je Naučna služba Bundestaga izradila analizu u kojoj se ostavlja mogućnost da su zahtevi Grčke i Poljske opravdani.

Grčka ništa nije potpisala

U dokumentu od petnaest stranica stručnjaci nemačkog parlamenta najpre podsećaju da Berlin zvanično smatra pitanje reparacija „pravno i politički definitivno uređenim“, to jest da odbija svaki razgovor na tu temu. Naučni saradnici Bundestaga smatraju da su takvi argumenti nemačke Vlade legitimni, ali da nisu jedini mogući.

Naime, Berlin se poziva na ugovor „dva plus četiri“ iz 1990. kojim su Zapadna i Istočna Nemačka kao i okupacione sile pobednice – SAD, Velika Britanija, Francuska i SSSR – otvorile put ujedinjenju zemlje. U Berlinu to smatraju „mirovnim ugovorom“ kojim su završene sve priče o ratnoj odšteti zemljama koje je nacistička Nemačka razarala.

Međutim eksperti Bundestaga kažu da se reparacije u tom ugovoru ne pominju te da uostalom „treće zemlje“ poput Poljske ili Grčke nisu potpisnice tog ugovora te ih on ne obavezuje. U slučaju Atine čak nikada nije bilo „izričite izjave od odricanju“ od reparacija, piše u analizi.

Sledeći argument Berlina, da je pitanje reparacija zastarilo, stručnjaci komentarišu rečima: „Zastara međudržavnih novčanih potraživanja u međunarodnom pravu do danas nije jasno uređena.“

Naučna služba Bundestaga smatra da postoji „mogućnost definitivnog sudskog razjašnjenja“ pred Međunarodnim sudom u Hagu. Preduslov je da neko najpre tuži Nemačku, kao i da Nemačka prihvati da se podvrgne tom sudu što Berlin odbija.

U junu je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nils Anen (SPD) rekao da u slučaju grčkih zahteva za odštetom „nijedna strana“ ne namerava da pravdu potraži pred tim sudom.

Poljska sprema zahtev za odštetom?

Analiza pravnika nemačkog parlamenta svakako je budno propraćena u Varšavi i Atini. Prošlog meseca je grčki ambasador u Berlinu poslao „verbalnu notu“ nemačkoj Vladi pozivajući je na zvanične pregovore o ratnoj odšteti. U Grčkoj računaju da Nemačka zbog okupacije i razaranja treba da plati 290 milijardi evra.

Nije poznato kako će se prema svemu odnositi nova vlada konzervativnog premijera Kirjakosa Micotakisa. On je u aprilu, još kao opozicionar, u parlamentu naglasio moralni značaj teme, ali je zahteve za reparacijama ocenio kao „politički i pravno teško“ ostvarive.

Međutim on je uveren da Grčka može povratiti od Nemačke takozvane prinudne kredite koje je Atina morala da isplaćuje nemačkim okupatorima tokom rata. Ta se suma procenjuje na osam do jedanaest milijardi evra.

-pročitajte još: Ratne reparacije: Koliko biliona duguje Nemačka?

Poljska vlast do sada nije imala zvanične zahteve, ali bi to moglo da se promeni. „Postoji jaka politička volja da se kontinuirano radi na ovoj temi“, rekao je Arkadijuš Mularčik, poslanik vladajuće stranke Pravo i pravda. On predvodi parlamentarnu komisiju koja priprema argumentaciju za traženje ratne odštete.

Do sada se govori o 800 milijardi evra. U zločinima nacističke Nemačke je stradalo skoro šest miliona Poljaka.

Da li će Varšava zvanično pokrenuti to pitanje? „To je politička odluka koja se mora doneti u odgovarajućem trenutku“, kaže Mularčik. Na jesen su u Poljskoj parlamentarni izbori.

Međutim u analizi eksperata Bundestaga piše da bi eventualni poljski zahtevi bili neopravdani jer se zemlja dvaput,  1953. i 1970, zvanično odrekla odštete. U Varšavi smatraju da su te odluke ništave jer su usledile na pritisak Moskve.

„Možda se u Poljskoj sa time ne slažu, ali postojali su pravni dogovori koji su odavno rešili ova pitanja“, rekao je za DW Tomas Nord, poslanik nemačke Levice koji predvodi nemačko-poljsku parlamentarnu u grupu.

„Ali moralno se ne smeju praviti razlike. Kada se radi o pojedinim grupama žrtava može biti dodatnih odšteta“, dodao je Nord.

Rozalija Romanjec
Izvor: dw.com

1 KOMENTAR

  1. Sta nas voljeni od frau Merkel predsednik Vucic namerava da uradi po tom pitanju. Vreme je da potomci fasista plate za sva zlodela koja su nam ucinili. Ima li neko muda da to zatrazi ?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime