Tomislav Nikolić
Teško je nabrojati sve evropske zvaničnike koji su proteklih godina tvrdili da Srbija navodno ne mora priznati Kosovo da bi postala članica Evropske unije, ali istina koja se do sada čitala samo između redova, očekivano je morala pre ili kasnije da bude izgovorena bez ikakvog okolišanja, što je upravo dokazao Johanes Han u razgovoru sa Tomislavom Nikolićem, kada je prvi put otvoreno rekao – sa Kosovom ne možete u Evropu.
To je javno potvrdio predsednik Srbije kada je govorio o sadržini tog nedavnog razgovora u Beogradu sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, što znači sa činovnikom najvišeg ranga, koji za razliku od svih drugih sagovornika na tu temu, zastupa zvanične stavove Brisela. Dakle, Nikolić je bukvalno kazao da je od Hana čuo „da Srbija neće biti deo Evropske unije dok ne reši pitanje Kosova“, a na direktno pitanje šta to podrazumeva, evrokomesar mu je nedvosmisleno rekao da, pošto većina članica ima stav prema tom pitanju, i Srbija bi trebalo da se složi sa tim“, posvedočio je predsednik Srbije u intervjuu za državnu televiziju, uz zaključak da je od tog visokorangiranog briselskog predstavnika prvi put čuo da je to eksplicitni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, isto kao i obavezno uvođenje sankcija Rusiji.
Inače, podsetimo se da je na primer Štefan File, prethodnik Johanesa Hana na tom položaju, još pre samo nekih mesec dana izjavljivao da Brisel ne zahteva od Srbije da prizna Kosovo, već samo očekuje nastavak normalizacije odnosa, što se iz današnje perspektive pokazuje kao slatka mala laž evrokomesara, mada je ruski vicepremijer Dmitrij Rogozin svojevremeno to opisao i malo drugačijim rečima, rekavši doslovno – „ukoliko je za prijem Srbije u Evropsku uniju uslov da prizna Kosovo, to je bezobrazan uslov“. Dakle, nakon dugogodišnjeg ubeđivanja Srba da ulazak u Evropsku uniju nema nikakav ucenjivački karakter, poslednji događaj je pokazao da se zapravo radilo samo o makijavelističkom manevru postepenog uveravanja javnosti da je Srbija na tobožnjem velikom dobitku ako trampi svoju južnu pokrajinu za jednu žutu zvezdicu na plavoj zastavi.
I to bez obzira na činjenicu što je to po svemu sudeći taman onoliko korisna razmena, koliko je za indijansko pleme Lenapi bila korisna trampa ogromne teritorije za šarena ogledalca, kada su 1626. godine dali evropskim kolonistima ostrvo Menhetn, odnosno zemljište na kome se danas prostire NJujork, u zamenu za robu u vrednosti od 60 guldena, kako kažu precizni istorijski podaci, što je suma koja bi danas iznosila oko 1000 dolara.
Međutim, ako s jedne strane vidimo da je eksplicitni uslov Brisela već postavljen, te ako se s druge strane prisetimo kategoričkih izjava celokupnog srpskog državnog vrha, poput recimo one u kojoj je Nikolić ustvrdio: „Ako bi nam Evropa postavila takav uslov rekli bismo – Izvinite, hvala, mi ne možemo da budemo članica EU”, onda bi se moglo zaključiti da Srbi verovatno neće proći kao indijansko pleme Lenapi, koji su dali dedovinu za 60 guldena. Mada će se možda sve češće čuti priče i da je 60 guldena prihvatljiva suma za Menhetn.
Pardon, za Kosovo.
Ratko Paić
