Da li će Srbija odustati od Kosova radi članstva u EU

3
338
Foto: kmnovine

Srbija bi mogla održati referendum o pristupanju EU. Ovo je najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić. Prema anketama javnog mnjenja, većina Srba podržava evropske integracije, ali nisu spremni da se odreknu Kosova i Methije zbog toga.

Stručnjaci veruju da će vlasti pronaći način da Kosovo de-jure ostane deo Srbije, ali de-fakto Beograd će izgubiti svoja prava na ovaj region. Na krivudavom putu Srbije u EU – u prilogu RT-a.

Možda će Srbija održati referendum o pridruživanju Evropskoj uniji. Ovo je izjavio predsednik Republike Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare nakon razgovora sa Johanesom Hanom, evropskim komesarom za proširenje i susedsku politiku.

Vučić je naglasio da Srbi moraju sami odlučiti da li su spremni da podnesu određene žrtve zbog pristupanja EU. Sam srpski lider je odavno opredeljen za proevropski tok, ali zvanični Beograd će poštovati odluku građana, rekao je on.

Vučić je upoređivao prepreke Srbije ka EU sa Himalajima, napominjući da Srbi neće biti “prvi koji se penju na planinu Everest”. Glavni problem, prema rečima predsednika Srbije je pitanje Kosova i Metohije.

“Srbiji neće biti dozvoljeno da se pridruži EU bez rešenja pitanja granica. Kako to pitanje rešiti, to je druga stvar. I da li to želimo da rešimo? Narod na referendumu mora reći šta misli o tome”, rekao je političar krajem januara na srpskoj televiziji.

Srpski lider takođe je rekao da bi za nekoliko meseci mogao da najavi mogućnost zaključivanja sporazuma o granici sa Kosovom.

“Razgovor sa Albancima”

Krajem januara Aleksandar Vučić posetio je Kosovo i Metohiju nakon atentata na jednog od političkih lidera lokalnih Srba, Olivera Ivanovića. 16. januara 2018. godine Ivanović je ubijen ispred kancelarije pokreta “Srbija, demokratija, pravda” u Kosovskoj Mitrovici. Ranije, u julu 2017. godine, nepoznati ljudi zapalili su auto Ivanovića – iz političkih razloga, kako je tada rekao Ivanović.

Tokom januarske posete, koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nazvalo “rizičnim korakom”, Vučić je pokušao da smiri Srbe i pozvao ih da ne napuštaju Kosovo i Metohiju. Predsednik je naglasio potrebu za “razgovorom sa Albancima” i unutarsrpskim dijalogom o statusu regiona.”Samo na taj način će zemlja moći napraviti korak napred”, rekao je političar.

U julu prošle godine, srpski predsednik najavio je pokretanje “širokog javnog dijaloga” o pitanju Kosova. Tada je Vučić rekao da će ključni predlozi za rešavanje kosovskog problema, vlasti pripremiti do marta 2018. godine.

Mnogi Srbi smatraju ovu inicijativu Beograda korak ka napuštanju Kosova i priznavanju nezavisnosti regiona.

16. januara 2018. godine u Briselu su trebali biti održani prvi od 2016. godine pregovori o normalizaciji odnosa između srpske i albanske delegacije. Ali ubistvo Ivanovića je poremetilo ove planove – Srbi su odustali od pregovora.

Na dve stolice

Još 2016. godine, Aleksandar Vučić, budući predsednik Srbije, i sam se suprotstavio referendumu o pristupanju EU.
“Moj odgovor je jasan – neće biti referenduma, bez obzira koliko je inicijativa u njegovu korist”, rekao je političar u intervjuu za nemačko izdanje Bild am Zontag.

Odgovarajući na pitanje, da li iza ove inicijative stoji Moskva, Vučić je rekao da mu je poznato da na referendum poziva “nekoliko srpskih stranaka.”

Posle 2012. godine Srbija je dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU, a opozicija je zatražila referendum. Posebno su se za referendum zalagale Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka. Kako je tada izjavio lider DSS-a Vojislav Koštunica, koji je nekada bio predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije, ljudi nisu spremni da se pridruže Evropskoj uniji po cenu odricanja od Kosova. Prema njegovim rečima, za takvu “zamenu” ne bi bilo više od 20% građana Srbije.

Prema rečima naučnog saradnika Odelenja za crnomorsko-sredozemne studije Instituta Ruske akademije nauka, Jekaterine Entine, činjenica da se predsednik Srbije sada zalaže za referendum, deo je političke igre koja ima za cilj da utiče na javno raspoloženje.

«Stanovništvo ne želi da vrši ustupke na Kosovu – to je stvar principa. Dakle, malo je verovatno da će Srbija održati referendum”, objašnjava stručnjak u intervjuu za RT.

Međutim, prema njenoj pretpostavci, u ovoj godini će se doneti konačna odluka o Kosovu i Metohiji.

“Mislim da se radi o pokušaju da se razvije tehničko rešenje koje će omogućiti Kosovu da postane član UN-a, a Beograd da izbegne svoje zvanično, zakonsko priznanje”, objašnjava stručnjak.

Ona dodaje da bi se dogovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, potpisan 2013. godine, mogao smatrati primerom takve formule. Po njemu, srpski političari mogu slobodno putovati na Kosovo uz dozvolu lokalnih vlasti.

U oktobru prošle godine, srpski list Danas, navodeći izvore u Ministarstvu spoljnih poslova, saopštio je da se Beograd priprema da izbaci iz Ustava deo koji se odnosi na Kosovo. Trenutno, Ustav Srbije određuje da su “Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije”. Prema ekspertima, takva odluka se može izjednačiti sa stvarnim priznavanjem nezavisnosti regiona. I moguće je da će ovu opciju predstaviti vlast u martu.

«Balkanska šestorka»

Prema rezultatima ankete objavljene od strane Kancelarije za evropske integracije u vladi Srbije prošle godine, pridruživanje zemlje EU podržalo je manje od polovine populacije zemlje – 47% ispitanika.

Pored toga, 65% anketiranih je govorilo u korist nastavka pregovora sa Prištinom, čak i ako EU ne insistira na tome.

U januaru 2018. godine, prema sličnom istraživanju, prvi put za nekoliko godina pristalice evropskih integracija bile su većina: 52% ispitanika je spremno da glasa za pridruživanje EU. Međutim, stručnjaci veruju da ove brojke i dalje ne govore ništa.

«Raspoloženja po pitanju integracija u Evropsku Uniju u poslednjih nekoliko godina su se neznatno menjala u Srbiji. Najčešće su ove oscilacije kao odgovor na neke korake Brisela”, objašnjava Entina. – Kada se od srpske strane malo više zahteva, smanjuje se broj pristalica evropskih integracija, a kada se pojavljuju izgledi za ulazak – povećava se».

Istovremeno, većina Srba nije spremna za bilo kakve ustupke po pitanju Kosova u zamenu za pristupanje EU. Prema rečima profesora Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, politologa Elene Ponomarjeve, više od polovine Srba ne podržava takve ideje.

“Te varijante razmene – u kojima bi Beograd priznao samoproglašenu državu u zamenu za sever Kosova – razgovaralo se dugo vremena. Ali, ove inicijative nemaju podršku među ljudima, iako, naravno, obrada srpskog javnog mnjenja se nastavlja”- objašnjava Ponomarjeva za RT.

Šestog februara Komisija EU je predstavila strategiju da se ubrza evropska integraciju za šest balkanskih država -. Albanije, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i samoproglašenetzv “republike Kosovo”, a u Briselu smatraju da su do sada za pridruženje EU najspremnije Srbija i Crna Gora. Međutim, do kraja 2025. godine EU nema planove da uključi u svoje članstvo, nikoga od ove šestorke – saopštio je ranije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Po njegovom mišljenju, održavanje “dobre perspektive” pristupanja za balkanske zemlje je garancija stabilnosti na granicama Evropske Unije.

“Program `Balkanske šestorke` gurnuo je u stranu zemlje poput Gruzije, Ukrajine i Moldavije”, rekla je Ponomarjeva.

“Umesto toga, Brisel je odlučio da se pažljivo pozabavi Balkanom.”

Ona naglašava da je prisustvo Kosova na listi Evropske Unije ključni trenutak za Beograd: Ako Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, ona neće moći da se pridruži.

«Beograd se sada nalazi na raskrsnici. Najverovatnije, osnova za priznanje Kosova biće lobirana kroz referendum o dobijanju nekih ustupaka u odnosu na Evropsku uniju», — kaže Ponomarjeva.

Slično mišljenje deli i Jekaterina Entina. Prema njenim rečima, srpske vlasti ne mogu da zadrže trenutnu situaciju, ali istovremeno ne mogu direktno da odustanu od Kosova i Metohije – dakle dualitet politike, različito usmerene izjave i koraci.

“Problem je u tome što Srbija jednostavno nema drugih strateških pravaca osim evropskih integracija. Srbi su se istorijski navikli da budu pod krilom snažnih spoljnih igrača. A sada, niko ni ne predlaže nijedan alternativni pravac Srbiji”, zaključuje Entina.

kmnovine.com / Vostok/RT

3 KOMENTARA

  1. Krunić je čovjek iz naroda, netipičan političar, otvoren i zanimljiv sagovornik koji pored načelničkog posla uzgaja pčele i proizvodi visokokvalitetni med.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime