Da li će muslimani pozvati Vučića u Srebrenicu?

1
578

2015-06-20_091835Pažljivi posmatrač zbivanja na srpskoj političkoj sceni sigurno je primetio da premijer Srbije nikada ne propušta priliku (bez obzira o kakvom se medijskom nastupu radi) da obavezno podvuče kako je on (lično) hrabar („ne plašim se“, „ne bojim se“, „neće me uplašiti“ i slično), potom, isto tako, nikako ne propušta priliku da naglasi da o tome šta će on i Vlada Srbije (tačnije, on u ime Vlade Srbije) da rade i kakve će korake preduzimati ne odlučuje niko u Americi, EU, pa čak(!) ni u Rusiji. Da bi pokazao svom sluđenom i sirotom narodu koliko je „samostalan“, on čak „mangupski“ dodaje kako on voli da napada (grdi) jače, ali prema slabijima je „nežan“ i „pažljiv“. O regionalnim „slabićima“, eto, ni istinu ne treba govoriti, da se ta srpska „balkanska braća“ slučajno ne bi uvredila.

Dobija se utisak da Vučić sada jedva čeka da ode na poklonjenje u Potočare, zapavo, pog(a)nuće. Tamo bi on, eto, hteo da se pokunji (pogne svoju grešnu glavu) u ime onih koji to od njega ne traže. A samo nekoliko dana ranije AV je pričao kako će o tome da li će ići u Srebrenicu odlučiti Srbija. Koja Srbija? Ili koji deo Srbije? Onaj eksteritorijalni, u Beogradu? „Međunarodna zajednica“ ili družina internacionalnih bandita je „ubedila“ Vučića da mora da ide na đenazu i mrtvima i živima i da tamo svojim pognutim nosem duboko zaore brazdu muslimanskog „ponosa“ i srpske „sramote“.

2015-06-20_092153„Spreman sam da pognem i sagnem svoju glavu pred nevinim srebreničkim žrtvama da bi Srbi u svetu, i Srbi, 99,99 njih, koji nemaju ništa sa Srebrenicom, mogli da idu uzdignute glave“, kaže premijer Srbije „slavodobitno“. Dakle, nije mu dosta da se pogne, nego mora u istom času i da se pogne i da se sagne! Trebalo bi videti na šta će tada ličiti, kada već danas, kako sam tvrdi, ne liči ni na šta. Zbog svojih vatrenih izjava tokom devedesetih („sto muslimana za jednog Srbina“) u Skupštini Srbije, AV bi možda imao razloga da stoji pokunjen pred onom preuveličanom muslimanskom grobnicom (u njoj, barem na spisku, ima i živih ljudi); ali, otkud mu smelost da se pogne, sagne i pokunji u ime ostalog srpskog naroda?

Da Vas podsetimo:  Kako je NATO bombardovao Srbiju radioaktivnim bombama

Drugo, premijer je sebi dopustio slobodu da tvrdi kako su u Srebrenici u julu 1995. stradali muslimani kao „nevine žrtve“, što jednostavno nije istina. Činjenice su tu neumoljive: General Mladić je ponudio muslimanskoj vojsci u Srebrenici da se predaju srpskim snagama i izbegnu stradanje i pogibiju. Armija Nasera Orića je odbila da se preda i krenula u proboj prema Tuzli. Time su postali legitimna vojna meta. Ubijanje ratnih zarobljenika (čega je bilo u tom periodu) jeste ratni zločin, ali nikako se ne može podvesti pod pojam genocida. Prava je istina da je najveći broj muslimana stradao u borbi protiv VRS, ali i u međusobnim sukobima, o čemu je ovih dana otvoreno progovorio Ibran Mustafić (autor knjige „Planirani haos„), rekavši da je „od 500 do 1000 muslimana u Srebrenici stradalo od svojih sunarodnika“ (to jeste, ubijeni su po nalogu Nasera Orića tokom proboja ka Tuzli). Tu je i Hakija Meholjić koji svedoči da je Bil Klinton (tadašnji predsednik SAD) ponudio Izetbegoviću da dopusti da „Srbi pokolju 5000 muslimana u Srebrenici“, a da zauzvrat usledi intervencija „međunarodnih snaga“ protiv Republike Srpske.

Srebrenički „genocid“ je najveća prevara krajem dvadesetog veka, koja se danas pokušava predstaviti kao neporeciva istina. Neshvatljivo je da srpska vlast (ne samo ova aktuelna, nego i sve prethodne) nikada nije ni pokušala da u međunarodnim i evropskim institucijama ozbiljnije pokrene pitanja u vezi ovog lažnog genocida i započne radnje na njegovom razotkrivanju. A da je priča o genocidu namerno isforsirana, sa ciljem da se Srbima pripiše ona neljudskost koja im nikada nije bila svojstvena, dovoljno je da se pogleda snimak  (vidi, desno) dolaska onog dela muslimanske vojske koji je uspeo da se probije kroz obruč Vojske Republike Srpske. Da li ovi naoružani i uniformisani muslimani ikome liče na „nevine žrtve“? Da li treba da verujemo vlastitim očima ili onome što nam kažu međunarodni lešinari? Ljudi u ovoj koloni su naoružani, mnogi nose uniforme. Nema nikakve sumnje da su svi bili naoružani, iako neki ovde prolaze bez oružja. Naime, imamo vojnike bez pušaka, dok, sa druge strane, imamo „civile“ koji nose oružje. Očigledno, mnogi su tokom višednevnog proboja pobacali ili izgubili naoružanje. Uostalom, dovoljno je da se sasluša početak ovog video klipa, gde jedan Orićev ratnik (verovatno mu se onaj iza leđa požalio da mu je teško) kaže: „…kad smo se tukli sa njima, možeš i sad. ..beš mu mater!“ Kako primećujemo, taj što bodri svog uniformisanog ratnog druga ne nosi uniformu (iako ima pušku u ruci), pa bi se po neobičnim merilima Haškog suda morao tretirati kao „civil“.

Da Vas podsetimo:  Podrška uredniku IN4S Gojku Raičeviću

D. Gosteljski

screenshot-www avaz ba 2015-06-20 08-42-27

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime