“Imate li vi Srbi jednu dobru vladu? Ne, mi Srbi nemamo jednu dobru vladu, ali… Imate li slobodu zbora i dogovora? Ne, mi nemamo slobodu zbora i dogovora, ali… Ima li u državnoj blagajni novca? Ne, u državnoj blagajni nema novca, ali ministar finansija rado čita …“
To je bilo za vreme Radoja Domanovića.
Preko 100 godina je prošlo a kod nas su se samo glumci promenili, sve ostalo je čini se isto. Samo se maleni broj rodoljuba nervira. Bili izbori, prošli, sadašnji, budući. Pozicija-opozicija, nebitno, za nas je sve isto. Mediji, Cesid, razne vladine i ne-vladine organizacije peglaju javno mnenje, kreiraju nam pogled na svet, viziju budućnosti,…, pa zar bi mi mogli bolje odabrati? Očigledno ne. Jedina smo zemlja na svetu, gde narod nagrađuje svoje političare za bedu, siromaštvo, korupciju, izdaju i prodaju nacionalnih i državnih interesa. Nasmejani, blazirani, elokventni, moderni, licemerni, cinični, sujetni, vlastoljubivi, srebroljubivi, narodni neprijatelji i vele-izdajnici, upregli nas u crne kočije na famoznom putu za EU i NATO. I bičuju i mamuzaju, tek poneko zastenje, svi ostali njišteći u galop!
IZBORNI VOZ NA PUTU KA BESTRAGIJI
Bilbordi, sa kojih nam parole kazuju da smo u raju ili da ćemo tamo biti, pokazuju da se zemlji približava izborni voz. Na žalost, to je voz koji nas ne vodi nikuda. Prosečnom građaninu Srbije, kome su milije šarene laži nego istorija, kultura, tradicija, nacionalna samosvest i biće, država i kome su oči sve veće i veće, a sve manje vidi, kao u onoj narodnoj “što više gledaš manje vidiš!“, kao da nije stalo ili ne razume šta se dešava! Auto, stan, kič nameštaj, život bez rada i znanja, sve to na karticu, kredit, poček, rijaliti programi,…, obećanja i vera u laž, toliko magle pogled, da priče o porodici, moralu, naciji, državi im se čine kao arhaične bajke i prevaziđene vrednosti! Spotovi, gde blazirani, namazani i elokventni akviziteri naših života, budućnosti i dece, prodaju lepo upakovanu laž. Kupci smo mi građani Srbije, a cena naši životi, budućnost i deca. Spotovi su sjajno urađeni, moderni i primamljivi, opasno za ovaj zapušten i napušten narod.
Zanimljivo, kako se bliže izbori nervoza kako kod vladajuće garniture tako i kod opozicije, sve je veća. U svom tom inače već viđenom šarenilu, su i pro-EU snage, koje su isto tako nervozne. Tako i kvazi-opozicioni listovi prestaju biti “opozicioni“, jer je vrag odneo šalu. Što su problemi u EU veći, to naši EUropejci više vrše pritisak da se po svaku cenu približimo EU i NATO. Za vreme Slobe afirmisane “kombi stranke“ su opet aktuelne! Biznismeni, avanturisti, političari svih provenijencija, špijuni i ko sve ne, osnivaju stranke! Svako od njih bi(kao šakali), još malo da uzme od ovog zapuštenog i napuštenog naroda i države. Zašto vladajuća garnitura raspisuje prevremene izbore a ima apsolutnu vlast? Da li možda skida odgovornost? Objašnjenje da im treba još 4 sigurnih godina je isuviše prozaično da bi bilo istina, jeftino čak.
Godinama, kako vlast tako i opozicija nam govore, kako je postojeći izborni zakon loš i kako ga treba menjati. Naravno, niko ga nije promenio i ne menja se. Zašto? Svima, i jednima i drugima odgovara, jer i opozicija unovčava svoje opozicionarenje. Samo u medijima retorično i populističko-marketinški su tobož za promenu. Uzeli oproban Dinkićev recept pozicionog opozicionarenja. Pa tako se npr. Vučić svo vreme na vlasti ponaša kao opozicija sopstvenoj vladi, a uzeo je sve poluge vlasti u Srbiji. Kada pobede na izborima, svi uglas viču pobedili smo! Da li se neko pita, koga? Koga su to oni pobedili!? To je zato, jer klasično izborno telo u Srbiji zapravo i ne postoji! Klasično izborno telo razmišlja. U Srbiji se stiče utisak da su svi građani zapravo pripadnici stranaka (ovih ili onih, nebitno) i svi su u afektu. Nekada si morao biti član KPJ, sada uopšte i nije bitno koje stranke, bitno je da si član. Ljudi se iracionalno svrstavaju u “navijačke grupe“ i glasaju za “pobednike“. Ne samo glasaju, navijaju! Jao onima koji nisu članovi.
Slobodarskom duhu srpskog naroda u biti ne leži proporcionalni izborni sistem, koji je sada zastupljen. U duhu naših starozavetnih predaka je bio slobodan izbor knezova na saborima i skupštinama, pa ako knez ne valja a mi ga zamenimo ili obezglavimo, kako god. U proporcionalnom sistemu nema lične odgovornosti. Jednostavno se svi sakriju iza partije, koalicije. Nema direktne veze između naroda i poslanika u parlamentu, koje zbog takvog izbornog zakona, postavljaju partije a ne izborne jedinice odnosno narod. Tako se parlament pretvara u jedan sistem interesnih sfera i grupa, koje iz svojih partikularnih interesa lobiraju i zastupaju ne narod , nego centre moći i interesa. Pretvara se u akcionarsko društvo. Partokratska svest je toliko preovladala da više niko i ne razmišlja o suštini. Zar je bitno što će jedni otići a drugi doći ili još gore udružiti se?!
Mediji koji se inače svo vreme bave partijskim marketingom svojih mentora i finansijera, tek sada imaju materijal za svoje projekcije i “turaže“. Tiraži im inače nisu ni bitni, sponzora imaju dovoljno. Već se sada bave rezultatima izbora i postizbornim kalkulacijama i time dodatno zamajavaju bespomoćni narod. Tako već sada dovode naciju do izbezumljenja, kada prihvata sve, odnosno svejedno joj je. Dovode je u stanje da se nakon izbora, po svaku cenu oformi kakva – takva vlada. S obzirom na to da skoro svi naši političari imaju slugeranjski odnos do stranih moćnika i zvaničnika, nije im teško ući u koaliciju sa suprotnom stranom. Kasnije, kada anglo saksonski i EU-ropski komesari to sve odobre, formira se vlada. U takvim uslovima frustracija je neminovna i to višestruka. Takva vlada i ministri, neguju tiraniju i iracionalnu mržnju prema sopstvenom narodu. Izdaja i prodaja srbskih nacionalnih i državnih interesa je nus-proizvod takv(ih)og odnosa prema sebi, sopstvenom narodu i drugima. Kako god, sve ove kombinacije i svake druge, čine jedan zloćudan galimatijas, koji kao kancer razara umiruće telo Srbije. Gledamo, osećamo i znamo šta sledi, isto tako znamo da to ne vodi dobrome, a sledimo mu, čak ga kumirimo!
Da li su u Srbiji mogući pošteni izbori?
Od kada postoje izbori, kao odraz legitimne političke volje naroda, svuda u svetu se krade na izborima, negde manje negde više, kod nas mnogo.
CESID – ORGANIZATOR IZBORNIH KRAĐA U NEO-KOMUNISTIČKOJ ERI
Često se postavlja pitanje ko organizuje izborne krađe u Srbiji poslednjih godina? Cesid kao sufler i dirigent RIK-u. Tehnika je razna i nije uniformna, tako da joj je teško opredeliti zakonitost i dokazivost. Na mnogim izbornim mestima su potkupljeni stranački aktivisti koji suštinski rade za Cesid i na njihovom su “platnom spisku“ a ne svojih stranaka. Negde se menjaju i čitave “štelovane“ izborne kutije, listići, vreće, …., “dijaspora“, KiM na čijim je temeljima i Sloba krojio izbornu volju građana, mrtvi, statistika koja nije u službi istine po svojoj definiciji a posebno u Srbiji ne.
Sve naše vlade su bile i biće marionetske i izbor volje stranih država (anglo-saksonaca i germana). Cesid i druge organizacije u njihovoj službi su tu da se ne dešavaju izborna iznenađenja.
A posebno je pitanje zašto neka stranka ili pokret i pored svega ovoga, učestvuje u takvim pravilima igre. (Time) Pitanje, zašto stranke prihvataju krađu na izborima postaje bespredmetno. Unovčavanje opozicionarenja je takođe unosno a nema odgovornosti.
PROIZVODNjA STRANAKA UOČI IZBORA
Kada analizirate male stranke poput Steve Dragišića i drugih, koje uoči izbora niču kao pečurke, njihovo učešće na izborima se zapravo svodi na folklor, razvejavanje glasova i podršku režimu ili onima koji su ih unajmili. Stranke poput URS , LDP i njima slične se poguraju da pređu cenzus i posao je završen. Nije to novina, DB sada BIA je i ranije stvarala stranke po tom ključu i projektovao “volju građana“. Naravno KiM, Srbi u rasejanju, izbeglice,…, znači još 20 godina će se u ovoj zemlji znati pobednik na izborima. Lidere u takvom sistemu već sada možemo bez nekih prekognitivnih sposobnosti pogoditi: Đilas, Pajtić, Dačić, Vučić, Bajatović, Dinkić, Čeda, Čanak,…
Dveri su posebna priča! Da li?
U okviru kampanje „Ne želimo NATO ubice na srpskom nebu“, aktivisti organizacija SNP NAŠI, KANON i Korak Srbije, kao i prisutni građani, izviždali su delegaciju SAD i NATO-a ispred izloženih aviona F16 na Batajnici 2.9.2012.
Šta da se radi?
U Srbiji je na žalost zastupljen modifikovan sistem vladavine, uspostavljen još na Drugom zasedanju AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine. Čak i današnji vlastodršci su zapravo deca i unučad tadašnjih anti-Srba, koji su uzeli vlast u Srbiji. Tako da je Srbiji danas više nego neophodan raskid sa komunizmom i neo-komunizmom kao direktnim baštinarom komunističke ideologije.
Kako ostvariti raskid? Sigurno ne izborima čija svrsishodnost u ovakvim uslovima ne postoji.
Raskid možemo ostvariti formiranjem koncentracione ili koordinaciona vlade (bez sadašnje vlasti i opozicije) od strukovnih, ne-iskompromitovanih i rodoljubivih ljudi, koja će pripremiti slobodne izbore na svim nivoima u Srbiji. Mandat takve vlade bi bio dve godine, i ona bi imala za zadatak da u tom prelaznom periodu jasno definiše srbske nacionalne interese u svim oblastima, promeni Ustav, izborni zakon i tek onda raspiše slobodne parlamentarne izbore.
Izbori bi bili većinski i neposredni na svim nivoima:
– svaki poslanik bi bio vlasnik svog mandata dok mu građani koji su ga izabrali ne oduzmu ili istekne mandat
– gradonačelnici bi se birali neposredno
– predsednik bi se birao neposredno
– načelnici regiona bi se birali neposredno
U tom prelaznom periodu bi takva krizna vlada, imala zadatak da dovede u red i druge oblasti i uskladi ih sa prethodno definisanim nacionalnim interesima Srbije: preispita rad svih NVO u Srbiji, i zakonom uredi tu oblast, preispita rad svih bezbednosnih agencija – preduzeća (tzv. sekjuriti) i zakonom uredi tu oblast, uskladi sa Ustavom i zakonom sve medije, posebno TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, zabrani rad svim domaćim i stranim institucijama i organizacijama, koje ne poštuju ustav i zakon Srbije ili rade protiv nacionalnih interesa Srbije i interesa građana Srbije, uskladi vojsku, policiju i državnu bezbednost sa nacionalnim interesima Srbije, itd.
Ljubiša Marković
NSPM
