–Svi bi da smršaju polazeći od toga da problem nikada nije u njima, nego krive hormonski poremećaj, intoleranciju, usporen metabolizam, opstipaciju (zatvor)… Kad god ne znaju sami da reše problem, traže pomoć. Rešenja su mnoga, a jedno od njih je hrono dijeta koja nudi nešto novo, mada su se neka od tih razmišljanja decenijama unazad provlačila kroz radove dijetologa – objašnjava naša sagovornica zašto je hrono dijeta osvojila svet, ali i Srbiju.
Ne možete gojaznoj osobi, koja ne zna da odredi meru, reći da jede koliko hoće. To je podilaženje, tako ne možete da izlečite pacijenta, ne lečite njegov ključni problem – odnos prema hrani i količini, smatra dijetolog Tatjana Mraović
Suština ovog režima, smatra Mraović, svodi se na potrebu da se gojaznima oduzme i ukine ono što ih goji – prosti ugljeni hidrati.
–U 99 odsto slučajeva ljudi se ugoje jer jedu isključivo šećere ili jako vole slatko, a jedu i sve drugo. Nema gojazne osobe koja ne jede slatko. Kad to znate i zabranite, onda i imate rezultate. Proglasiti da se ne jede u određenim satima, reći da za doručak možete da jedete slaninu, hrenovke, jaja, kajmak u količini u kojoj hoćete je nonsens u terapiji gojaznosti. Ne možete gojaznoj osobi, koja ne zna da odredi meru, reći da jede koliko hoće. To je podilaženje, tako ne možete da izlečite pacijenta, ne lečite njegov ključni problem – odnos prema hrani i količini –smatra dr Mraović.
Iz Savetovališta za hrono ishranu ističu da se u lečenju gojaznosti vode geslom da je “umerenost osnova zdravog života”.
-Svi mi znamo koliko nam je hrane potrebno da utolimo glad. Niko svesno neće ići u prejedanje, pošto su obroci raspoređeni tokom dana tako da se svako može pronaći svoj ritam. Ukoliko su osobe na režimu redukcije masnog tkiva, pojedini obroci ne moraju biti količinski ograničeni, ali ako želite da se pravilno hranite i želite da svi obroci budu izbalansirani potrebno je voditi računa o unosu namirnica koje obiluju ugljenim hidratima – objašnjava Željka Šoć.
Povodljivost za isprobavanjem novog razlog je što se hrono dijeta nametnula kao vladajući trend u ishrani, po mišljenju nutricioniste Jasmine Ristivojević.
–Naš narod voli da isproba nešto drugačije, a danas smo preplavljeni informacijama o ishrani, pa je teško i pronaći ono što je najbolje za svakoga. Mi smo skloni da sebi najbolje dajemo dijagnoze i određujemo terapije. Postoji rizik ako se ne zna dovoljno o nutritivnoj vrednosti namirnica, a deficit određenih nutrijenata može da izazove probleme, a posledice se mnogo kasnije manifestuju. Svako ko se odluči da se hrani po principa hrono dijete treba da se konsultuje sa stručnjacima – savetuje Ristivojević.
(Ne)opravdano izbacivanje voća i mleka
Hrono ishrana ima dve faze, restrikciju i vanrestriktivni period. Restrikcija kao faza detoksikacije organizma i gubljenja kilograma, traje u zavisnosti od toga koliko je pojedincu potrebno vremena da izgubi višak naslaga. U ovom periodu izričito se zabranjuje voće i mleko u čemu dr Mraović vidi nedostatke režima koji se u medijima neretko propagira kao najzdravija dijeta.
– Često možete da čujete da neko kaže kako je pojeo jabuku, pa toliko ogladneo da nije mogao da se zaustavi. To je tačno, ali ne znači da voće, koje ima itekako važne nutritivne sastojke, treba zabraniti. Voće je rajska namirnica, a mi smo “raj” pretvorili u količinu. Zato se pojede kilogram jagoda ili trešanja umesto 150-200 grama – objašnjava naša sagovornica.
S druge strane, nutricionista Željka Šoć naglašava da je u hrono ishrani pristup pacijentu potpuno individualan i da isključivanje voća nije generalni pristup.
-Ukoliko nutricionisti smatraju da je potrebno, u odgovarajućem periodu se isključuje upotreba voća, ali se na osnovu testa intolerancije tokom dana preporučuju različite vrste povrća koje obiluje mineralima i vitaminima, tako da su šanse da dođe do hipovitaminoze minimalne – kaže Šoć.
Ona objašnjava zašto je i mleko “proterano” sa jelovnika sledbenika hrono dijete.
–Nakon prestanka sisanja, sisari više nemaju potrebu za mlekom, a u organizmu vremenom dolazi do stvaranja enzima laktaze koji je izuzetno važan prilikom varenja mlečnog šećera laktoze. Nedostatak ovog enzima može da dovede do brojnih neprijatnosti u organizmu – otežano varenje koje može dovesti do dijareja, mučnine, čak i zatvora, dok teži oblici mogu da uslove različite metaboličke deficite. Svako životinjsko mleko sadrži proteine koji se sastoje od amino kiselina čiji je sastav specifičan za tu vrstu i odgovara potrebama tih životinja, a ne čoveku – ukazuje sagovornica Ekspresa i dodaje da oni koji se podvrgnu hrono dijeti treba da izbace i jogurt iz ishrane.
– Jogurti se mnogo konzumiraju kod nas jer se reklamiraju da su preko potrebni svima. Isključujemo jogurt jer nastaje kraćim tehnološkim postupkom fermentacije tokom kojeg zaostaje velika količina mlečnog šećera(laktoze), a osim toga u večini slučajeva jogurtima se dodaje različina količina skroba u cilju dobijanja jogurta koji imaju veću gustinu – kaže Šoć.
S druge strane, Mraović ne vidi razlog za potpuno ukidanje mleka ili jogurta.
– Danas je mnogo stvari pojedinačno izdvojeno kao loše, poput glutena, laktoze u mleku.. Ne kažem da neko teže podnosi laktozu u mleku, ali to ne može generalno da se primeni, kao ni za gluten. U svakom restrektivnom režimu ishrane ograničeni ste da stavite malo mleka u kafu ili popijete jogurt ujutro ili uveče, još bolje kiselo mleko ili kefir, ali čemu izbacivanje – pita Tatjana Mraović, koja, s druge strane, ukazuje na količinu mesa zastupljenu u hrono ishrani, a za kojom, kako kaže, nemamo potrebu.
–Zašto bismo jeli meso za ručak i za večeru? Samo da bismo zadovoljili potrebu za količinama, što nije dobro. S druge strane, povećavate mogućnost da, ako ste bolesni ili imate metaboličkih problema, dogradite još neki problem. Bolesnima treba smanjiti unos proteina, osim ako su u pitanju bubrežni bolesnici. Dakle, ne možete se ponašati kao da se problem neće pogoršati time što isključujete namirnice koje su bitne, a nekontrolisano pojačavate neke druge – kaže Mraović, koja hrono dijetu ocenjuje “trojkom”.
Hrono hleb – marketing ili potreba?
– Jako je važno skinuti kilograme i svaka dijeta kojom se to postiže je dobra. Četvorku dobija dijeta koja vas “pita” šta volite da jedete i daje rezultat gubljenja kilograma. Peticu zaslužuje ona koja ne narušava zdravlje. Postavlja se pitanje da li se to i ostvaruje time što izostavljate neke nutritivne sastojke, ukoliko ne uzimate suplemente, a ne znam zašto biste to radili pored namirnica koje postoje – objašnjava dr Mraović, koja hrono dijetu podržava kao inicijalnu priču u borbi protiv viška kilograma.
– Prihvatljivo je da budete, na primer, tri nedelje na svim tim zabranama, ali da posle toga nastavite sa uravnoteženom ishranom. I hrono princip, kao i moj, insistira na redukciji, s tim što ova dijeta zabranjuje, a ja savetujem pacijentima kako da se hrane. Postavlja se pitanje šta posle hrono dijete koja, ipak, ne može da bude životni princip. A vraćanje kilograma je neminovno ukoliko ne izgradite stav prema količini hrane koju unosite – kaže sagovornica Ekspresa.
Mi smo skloni da sebi najbolje dajemo dijagnoze i određujemo terapije. Postoji rizik ako se ne zna dovoljno o nutritivnoj vrednosti namirnica, upozorava nutricionista Jasmina Ristivojević
Nutricionista Jasmina Ristivojević zagovara povratak tradicionalnom načinu ishrane kod Srba.
– Na osnovu mog rada sa ljudima i njihovim načinima ishrane i promenama u ishrani, prvenstveno bih propagirala našu tradicionalnu ishranu, ali primenljivu na savremeni način. U današnje vreme ključ u promeni ishrani je pravilna kombinacija namirnica i pravilan unos istih. Potrebna je zastupljenost svih namirnica, osim ako je došlo do promene u metabolizmu ili u slučaju nekih zdravstvenih problema koji zahtevaju drugačiju ishranu. I potrebno je pojednostaviti način pripreme hrane – kaže Stojanović.
Veliku ulogu u popularizovanju ovog režima ishrane odigrao je marketing, pa je tako hrono dijeta prva dobila i svoj hleb.
– Kad je bila aktuelna kupus dijeta, nije bilo hleba od kupusa, a sad imate hrono hleb. Nemam ništa protiv ražanog hlebom, koji se jeo na ovim prostorima od davnina, ali davati mu posebnu vrednost u odnosu na druge vrste hleba je tendenciozna namera. Videla sam pakovanje na kojem s prednje stane piše da nema kvasca, a na deklaraciji piše da sadrži kvasac. To su marketinški trikovi za one koji ne obraćaju pažnju šta piše na proizvodu. Nisam ni protiv kvasca, nadimanje koje izazivaju kvasni hlebovi su posledica količine, a ne od 30-50 grama koliko treba da se pojede po obroku. Mi smo izgubili meru i u tom gubljenju tražimo opravdanje, a onda i rešenje, poput hrono hleba – smatra Mraović.
I u Savetovalištu za hrono ishranu su svesni da sve što nosi natpis “hrono hleb” ne garantuje uvek sigurnost.
-Postoje različite vrste hrono hlebova, kao što ima i različitih vrsta kafe, deterdženata, grickalica… Na nama je da preporučimo najbolje – domaći hrono hleb koji se pravi po receptima koje pišemo na osnovu testova intolerancije na određene žitarice. Tako da može da se desi svi članovi jedne porodice ne jedu istu vrstu hrono hleba – objašnjava Željka Šoć, koja ne preporučuje samostalno započinje rigoroznog režima ishrane.
-Pre odluke da se krene sa hrono ishranom treba uraditi nekoliko pregleda. Krvna slika, krvni pritisak, izveštaji lekara specijalista o eventualnim hroničnim bolestima su od izuzetnog značaja u propisivanju hrono režima – objašnjava naša sagovornica i dodaje da u proseku hrono dijetom žene mesečno skinu 4-5, a muškarci 5-7 kilograma.
KO JE IZMISLIO HRONO DIJETU
Autor dijete je francuski lekar Alen Delabo. Za mesec dana može se smršati oko pet kilograma, a princip dijete temelji se na unosi pravih namirnica u pravo vreme. Doručak se preporučuje između 7 i 9h, ručak od 11 do 13h, a večera oko 19h. Najbitnije je da između obroka ne prođe više od četiri sata da bi se izbegao nagli osećaj gladi.
Mirjana Mitrović
ekspres.net
