Da li je „srbovanje“ isto što i fašizam

1
550

“Srbovanje“ i neosnovano veličanje srpstva je stvar koja može da iritira. Takav stav podseća na stanje duha iz osamdesetih i devedesetih godina, u vreme raspada Jugoslavije i ratova koji su vođeni na ovim prostorima. Opšte prihvaćene priče o tome kako su Srbi jeli zlatnim kašikama dok su ostali jeli prstima, ili o tome kako su Srbi najstariji narod na svetu a da je kolevka civilizacije baš u Srbiji, pored Dunava, danas uglavnom izazivaju podsmeh. Mada još uvek ima onih koji se pozivaju na te tvrdnje, „nebeski narod“ je pao na zemlju i to je prilično bolelo.

Ipak, ima jedna stvar koja podjednako ili još više iritira od od neumerenog „srbovanja“  a to je neumereno„antisrbovanje“.

Ta bolesna potreba da se sve srpsko unizi, uprlja i ismeje jednostavno je prerasla u patološku mržnju. Ta mržnja koju pojedini ljudi osećaju prema Srbiji i svemu što potiče ili ima veze sa Srbijom, podseća na epidemiju mržnje koju su ranije, mnogi osećali prema Jevrejima. A kad se pređe ta granica, onda svaka laž može da prođe, onda se ne traže dokazi jer mržnja traži da se hrani, svaki dan, novim grozotama i tada ih je najlakše izmisliti.

Posle završene misije da se dokaže da su Srbi bili najveći zločinci u prošlim građanskim ratovima, na redu je otkrivanje fašizma u Srbiji i to na svakom ćošku, u svakoj pori društva.

Okidač za antisrbovanje može da bude bilo šta: potez javne ličnosti, poraz ili pobeda u sportu, pesma, gest, reč, misao.. mogućnosti je beskonačno.  

U svakoj tuči u kojoj, ne daj bože, učestvuju pripadnici različitih nacija otkriva se, ni manje ni više, nego fašizam, svaka kriminalna radnja, svaka kritika neistomišljenika u sebi nosi zrnce fašizma. Pri tome je, nekom političkom alhemijom, fašizam jednako „srbovanje“.

Svaka politička akcija nacionalno orijentisanih stranaka ili udruženja koji se zalažu za nešto što ima veze sa srpskim narodom automatski dobija prefiks „profašistički“. Slično je i sa strankama ili udruženjima koji u svom programu daju naglasak na pravoslavlje. Onda je u pitanju „klerofašizam“.

Doduše, činjenica je da ima neopevanih budala na javnoj sceni ali prečesto se u isti koš guraju i babe i žabe da bi to bilo slučajno.

Rambo Amadeus odlično je objasnio zašto je nacionalizam na našim, balkanskim prostorima glavna tema.

“Nacionalizam je tema za one do 300 evra prihoda mesečno. Njima se servira ta priča. Kada plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kada pređe 1.000, onda je top-tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kada se popne na više od 3.000 onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi. A nacionalizam je na našim, balkanskim, prostorima glavna tema jer većina ljudi ima prosečnu platu 300 do 500 evra, ako uopšte i primaju platu” objasnio je suštinu kultni muzičar.

Goca Savković

1 KOMENTAR

  1. Postoji i rodoljublje, voli svoje a tudje postuj… Ali, iako mi nije milo da to zakljucim, moram da se slozim sa rambom… Nesto ne postoje bogati rodoljubi (ne mislim na nacionaliste)… Da li novac zaista ponistava rodoljublje, ili je sistem tako postavljen da casni i posteni, ne mogu da se probiju u drustvu i dodju do para, ko ce to znati… Ja mislim da je ipak ovo drugo u pitanju, i da ta selekcija krece vec od malih nogu. U prevodu, ako hoces pare moras da budes dupeuvlakac, pocevsi od uciteljice pa na ovamo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime