Da li na proteste?

1
535

Eh, kad se setim 5. oktobra… Pa, onolikih šetnji `97. Pa, 9. marta… Da… A ja pamtim i `68. Ih, pa i studentske demonstracije decembra `66 protiv rata u Vijetnamu.

rsz_1968studenti2222To je trajalo jedan dan. Milicija razbila studente konjicom, šmrkovima (u decembru!) i dimnim bombama. A to sa šmrkovima i dimnim bombama nije bilo prvi put, da ja znam.

Meni se čini da je to upotrebljeno u demonstracijama 1961,. kada se protestovalo protiv ubistva Patrisa Lumumbe, prvog predsednika Vlade nezavisnog Konga. NJega su ubili, (mislim, njih trojicu), predstavnici kolonijalne Belgije, streljali ih i rastvorili u kiselini. Mi onda nismo imali televizor, ali smo čuli na radiju da će sutra biti demonstracije. A to znači da svi sutra moraju da izađu na ulicu, pravo ispred belgijske ambasade. Međutim, bilo je toliko sveta da se drug Stari utronjao od tolike mase, koja nije slušala narodnu miliciju, da je poslao na narod konjicu i prvi put – vodene topove. Tukli su se na Tašu samo tako… A onda ih rasterali vodom. Isto bilo hladno, februar mesec. Ej, a država zvala narod na protest! „Zvala“, naredila, more:). Spontano 🙂

Ja sam bila rođena, ali to ne pamtim, kad se protestovalo zbog Trsta. Sećam se, (do duše, samo iz priča), slogana iz tog vremena: „Trst je naš!“ i „Pela – džukela“ (Pela je bio predsednik italijanske vlade), ali je bilo fazona i na račun famozne italijanske glumice Silvane Mangano. I tako smo stigli do – večeras…

Moja generacija na protestu?
Kad se svega ovog setim, naročito poginulih ljudi u tim prilikama, pokoj im duši, a vidim da opet moramo na ulice – nešto mi tu ne štima. Kako zapadnemo u to da opet moramo na ulice? I zašto uvek neki mladi? Jesu li to samo nove žrtve univerzalnih zabluda…? Je l` to ono o čemu smo čitali još pre dva meseca?

Da Vas podsetimo:  Priča o ljubavi i smrti

I zašto je tek sad protest? Pa, gde su opozicione stranke bile do sad?! Ustavni sud je… kad ono beše…? Prošle godine, da. Još onda je rekao da ne može da se glasa na Kosmetu, a da se glasovi broje u Vranju ili Raškoj. I? I nikom ništa. Ništa! Muk! Ustavni sud znači ne znači – ništa! Ustav – ništa. Demonstracije onda – ništa. Što se sada protestuje? I šta će to da promeni? Šta će da se desi? Šta treba da se desi? Ili samo treba da se izduva nezadovoljstvo? Pojma nemam.

Plašim se manipulacija i provokatora, ubačenih ljudi… Režije bezdušnih aveti… Naša deca, naivni kao i mi nekad, ne znaju da li su na ulici u funkciji slobode ili – okupacije. Neko vrlo visoko vuče globalne konce.

Ali znam nešto što ne znam da li ta deca znaju – ima nešto iznad svih vrhova. Ima Neko ko nas voli i čuva. I On je s nama u sve dane našega života baš da nas čuva, jer nas baš voli. Koliko je On s nama, znaćemo po tome koliko smo smireni. Kad vidim strahotu od uvreda na komentarima, koje upućujemo jedni drugima – vidim da smo se mi te zaštite odrekli. Srbija se ne brani psovkama. Ni latinicom. Kao što se ni slava ne štiti kod UNESKO, nego se ljubavlju čuva u nedrima. Od lošega nam neće biti bolje.

Može li nam jedan čovek doneti promenu? Ne znam… Ona se desi kada se mi promenimo. Patrijarh Pavle je rekao „Biće nam bolje – kad MI budemo bolji“. Jesmo li bolji? Nismo. Pa? Pa ništa. Sve je džabe ako Boga nema. Ili, što bi Dostojevski rekao: „Ako Boga nema – sve je dopušteno“. A mi smo svašta dopustili. Svako sebi…

Da Vas podsetimo:  Molitva za neprijatelja – ” Oprosti im Bože, ne znaju šta rade”

Zato me muči strepnja uzaludnosti…

PS Ovo ne važi za one koji se nisu krstili. NJima se zaista izvinjavam, volim ih, poštujem i Bogu se molim za svakog. Ali, ovo što je pravoslavno – čemu se nada? U šta se uzda? Bože blagi, daj nam da radosno dočekamo Vaskrs! Da ni jedna majka ne zaplače… Uračunaj nam, molim te, sve ove godine u Veliki Petak, jer nema Vaskrsenja bez stradanja. Al` nemoj više! Molim te. Daj nam radost. I mir. Kao za Božić.

www.kmnovine.com / Blog frket

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime