Bezobrazluk, diskriminacija i ignorisanje srpskih građana, od ova dva čoveka, navode na zaključak da su pitanja u naslovu legitimna. Ni premijer vlade Srbije ni direktor Air Srbije ne odgovaraju godinama na pisma i pitanja o tome kako da zaustavimo brukanje države i njene nacionalne avio kompanije.
Varanje i džeparenje građana, putnika biznis klase, prelazi sve granice dozvoljenog i zakonitog. Krajem prošle godine pročitao sam u dnevnim novinama „Kurir“ tekst o bludu i šmrkanju kokaina u Air Srbiji a najavljeni tekst na naslovnoj strani je ilustrovan slikom Kondića. Pomislio sam da bi, ako je napisano istina, to moglo da objasni i višegodišnje ignorisanje i varanje putnika Ar Srbije. O tome ćute i drugi direktori, članovi upravnog i nadzornog odbora, i službe čija je obaveza da se time pozabave. Ministarstva inostranih poslova i saobraćaja, kao i kabinet premijera Aleksandra Vučića takođe ćute. Dokaz njihove nezainteresovanosti za šibicarenje ove „liderske avio kompanije na Balkanu“ su i mejlovi poslati marta meseca u kabinet premijera Srbije i kabinet generalnog direktora Air Srbije, Kondića, a da na njih niko nije odgovorio.
Za razliku od moćnika Srbije, iz kabineta švedskog premijera Lefvena je, na primer, veoma brzo odgovoreno na moja pitanja o istinitosti razgovora koje su on i premijer Vučić imali u Davosu, o dolasku IKEE u Srbiju, odnosno o visini sume koju će IKEA investirati tokom 2016. godine i o rokovima tih ulaganja, o čemu je premijer Vučić govorio na TV Pinku.
Iz kabineta premijera švedske države je odgovoreno i na pismo/zahtev i molbu, da Švedska promeni svoj stav po pitanju primanja Kosova u UNESCO… (O ovome ću pisati opširniji tekst, sa dokazom da Kancelarija za KiM Vlade Srbije, nije učinila što je trebalo i morala da učini, kada je pitanje Kosova i Uneska bilo najaktuelnije. Nije neobično da premijer i ministri Švedske odgovaraju na pisma i pitanja koja su im upućena. Čudno je da u kabinetu premijera Srbije, koji se toliko zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, vrednuje transparentnost i demokratske principe Evrope, ne znaju da je za jedno demokratsko društvo izuzetno važno da vlast poštuje građane i odgovara na njihova pisma i mejlove.
Mejl koji sam 19. juna 2014. primio iz naše ambasade u Štokholmu, dokazuje da poslovica „Riba smrdi od glave“ nije zastarela. Ni gorepomenuta ministarstva, koja bi trebalo da su zainteresovana za ugled naše nacionalne kompanije, nisu reagovala na prevare koje su trajale godinama, i pre i posle 2014. Sekretarica našeg ambasadora me je još tada obavestila:
„…Ambasador je o slučaju informisao Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo saobraćaja i AirSrbia:“
Dugo sam čekao da mutavi progovore, ali kako je mutavost kojom su sami sebe zarazili izgleda neizlečiva pokušao sam još jedanput da zaustavimo bruku Srbije i mejl koji sam 22. marta poslao u kabinet premijera vlade Republike i direktora kompanije Air Srbija, u kome sam između ostalog napisao sledeće, počeo sam rečima:
„Kabinet gospodina Vučića i kabinet gospodina Kondića je u više navrata imao informacije o ponižavanju putnika od strane naše nacionalne kompanije kao i o sitnom finansijskom šibicarenju. Podaci sa kojima raspolažem danas, pokazuju da nije u pitanju sitno, već krupno varanje putnika koje prelazi više stotina hiljada evra i nadam se da će neka domaća institucija, nadležna za kontrolu, doći do tačnog broja letova i putnika koji su plaćali biznis klase, a da je na tim letovima bila letelica bez te klase. I ne samo to. Letele su i mašine u kojima su stolice bile neučvršćene, avioni koji bi po propisima morali da ostanu prizemljeni dok se ne poprave. Od Air Srbije putnici nikada nisu dobili izvinjenje ili povraćaj novca, razliku između cene ekonomske i biznis klase, koja je u iznosu od par stotina evra. Air Srbija nije ni iskazala spremnost za neko poravnanje, niti ih je zanimalo što su putnici ”platili za mercedes, a Kondić im isporučivao polovnog i izakanog fiću”, kako reče jedan od mojih poznanika. Takođe sam napisao i sledeće:
„U slučaju da Vi, Premijer vlade Srbije, Aleksandar Vučić i direktor Air Srbije gospodin Kondć, niste informisani o bezobrazluku, hoštapleraju i prevarama (o tome će Koreni opet pisati seriju članaka) to ne umanjuje vašu odgovornost. Vi ste birali ljude koji su dužni da vas o tome obaveste, ali i da se uključe u proces sankcionisanja ovakvog (ne)poslovanja“.
Dešavalo se naravno i u JAT-u da platim kartu za biznis klasu, a da na tom letu ima samo ekonomska klasa. Ali JAT je to rešavao profesionalno, što pokazuje mail v.d. generalnog direktora JAT-a gospodina Vukašinovica od 03. septembra 2013. (nekoliko meseci pre prodaje 49% JAT-a Etihadu) gde između ostalog piše:
„Poštovani gospodine Janiću,
Detaljno smo proučili vaše primedbe na niz nepravilnosti prilikom pružanja usluge od strane Jat Airways. Kao sto vam je sigurno poznato, Jat Airways je proteklih meseci prolazio kroz veoma težak period (podizanje flote sa 4 aviona, koje sam zatekao kada sam postavljen na mesto v.d. generalnog direktora na 15, sa koliko je planiran saobraćaj itd.) i pored svih naših nastojanja da ne dođe do negativnih posledica po putnički servis, izgleda da nismo u tome uspeli baš na svakom letu.
Želja nam je da ostanete naš verni putnik i dalje i izvinjavamo vam se što naša usluga nije bila na zadovoljavajućem nivou u skladu sa vašim očekivanjima, dok će korektivne mere biti preduzete kako se navedene situacije više ne bi ponovile. U znak izvinjenja za neprijatnosti koje ste doživeli sa Jat Airways želim da vam ponudim jednu besplatnu povratnu kartu na relaciji Stokholm-Beograd-Stokholm na klasi kojom stalno putujete“.
U nadi da ćete prihvatiti moje izvinjenje i da ćete i dalje leteti sa…“.
Dakle, za razliku od siromašnog JAT-a svetski bogataš Etihad, Air Srbija, ne odgovara ni jednom rečju ni na jedan poslat mail i nastavlja sa prevarama putnika i ignorisanjem njihovih prava. Jednom, tada i više nikada, nazvala me je službenica Air Srbije iz Beograda i reče da je „šokirana„ takvim dešavanjima i odnosom prema putnicima i da će se to srediti. Tada je rekla i da Etihad/Air Srbija nije bivši JAT i da sadašnja kompanija nema ništa sa obećanjima, obavezama i dugovima JAT-a. Lagala je. Ugovorom o preuzimanju JAT-a, Air Srbija je preuzela i sve JAT-ove obaveze. Zamolio sam je da mi to šta je rekla u telefonskom razgovoru pošalje mejlom, jer njena i moja reč, bez dokaza o rečenom, ne vrede mnogo. Obećala je da će to učiniti, a od tada ni jedne reči ni od nje, ni od odgovornih u Air Srbije. Nažalost, praksa sa letovima za koje su naplaćivali biznis klasu, a da je nije bilo, nastavljena je. Nikome nije smetalo niti ih je interesovalo da se to dešava u nacionalnoj avio-kompaniji Srbije (po Vučićevim rečima i tvrdnjama), a čiji je većinski vlasnik vlada Republika Srbije.
Njihov bezobrazluk i arogantnost je tim veća što nikada nisam tražio povraćaj mog novca koji su bespravno zadržali (razliku koštanja ekonomske i biznis klase, do danas je oko 5000 evra) već sam napismeno predložio da novac koji su mi dužni uplate u moje ime kao pomoć nekom domu za nezbrinutu decu, staračkom domu, ili da nadoknade kartama za letove koje bi mogle da se daju i siromašnima koji žele da posete svoju rodbinu negde u svetu, ili obratno, a nemaju te mogućnosti.
Negde krajem prošle godine izgledalo je da su se opametili, jer su prilikom čekiranja na aerodromu Nikola Tesla za let za Stokholm, kada nije letela mašina koja ima biznis klasu, ponudili vaučer u vrednosti od 81 evro, koji bi mogao da iskoristim kao popust prilikom sledećeg putovanja. Naravno da sam odbio ponuđeni vaučer iz više razloga, o kojima ću kasnije pisati, ne samo što je vaučer iste vrednosti (81 evro) davan i za destinacije za koje su letovi više od jednog sata kraći, nego što je trajanje leta od Beograda do Stokholma. U ozbiljnom i poštenom svetu je do sada nepoznat ovakav fenomen, bezobrazluk i ponižavajući odnos prema putnicima. Isto mišljenje i zaključak imao je i švedski poslovni čovek, koji je često dolazio u Srbiju gde njegova firma posluje, a leteo je uvek biznis klasom. Na nekoliko zadnjih letova na kojima sam ga viđao, odlazio je u ekonomsku klase. Dok smo pored pokretne trake čekali kofere na aerodromu, upitao sam ga da li njegova kompanija ne posluje dobro, kao prethodnh godina, a odgovorio mi je:
„Ne. Upravni odbor naše kompanije odlučio je da više ne dozvoljava konstantna ponižavanja i ignorisanja, koje sprovodi Air Srbija i da nema razloga da plaćamo i ono što ne dobijemo…“.
Kabinetu Vučića i Kondića sam napisao i da ukoliko ne dobijem odgovor (Srbija je većinski vlasnik Air Srbije) da ću biti prisiljen da:
- Na portalu koreni.rs (na koga se danas povezuje 278 drugih sajtova) objavim sve sramote naše nacionalne kompanije.
- Da ću dopise na engleskom proslediti svim biroima za prodaje avio karata u Evropi, kao i direkciji Etihada i njenom generalnom direktoru.
- Medijima u Švedskoj, Evropi i svetu…
Naglasio sam i da to činim posle dugo vremena „čuvanja ugleda i interesa Srbije“, čiji je Vučić kao njen prvi čovek u obavezi da ga štititi i da bi trebalo i mogao da zaduži nekog od poverljivh ljudi da na sledećim linkovima pročita i nekoliko ranije napisanih istina o ovome:
Odgovor nije stigao ni od jednog od njih.
I pored dokaza o „sitnoj krađi“ koju Air Srbija godinama praktikuje, moj novac (zadržan prevarom) odbijaju da ga u moje ime i u dogovoru sa mnom, uplate kao pomoć starima i deci: Javnim kuhinjama, siromašnim i bolesnim i po domovima smeštenoj deci bez roditelja. To jeste, mališanima, devojčicama i dečacima kao što su ona deca koje premijer često pred kamerama miluje po glavi. Sramota je jedne milovati, a druge gurati još dublje u njihovu samoću i tugu, a ne tako retko i u glad. Ilustracije radi još da napomenem da sam u periodu od četiri godine JAT-om i Air Srbijom leteo više od 90 puta, što pokazuju pečati u mom pasošu sa aredroma Beograd i aerodroma Arlanda u Štokholmu… Sigurno da je ovako i sa mnogim putnicim iz mnogih svetskih i Evropskih gradova, koji su leteli sa Air Srbijom, platili biznis klasu, a sedeli na klimavim i selotejpom zalepljenim stolicama udarajući kolenima u sedište ispred. Koliko je putnika dobilo izvinjenje (kao što ga je poslao vršilac dužnosti generalnog direktora JAT-a? Koliko je njih dobilo nazad svoj novac? Ako saberemo koliko letova nedeljno ima Air Srbija i da je u proseku samo tri putnika u biznis klasi po letu, a da većini nije vraćena razlika između plaćene cene biznis klase i koštanja ekonomske klase, onda su od osnivanja Air Srbije do danas stotine hiljada evra otišle… gde i kome?
Nikola Janić
Uskoro tekst o četiri televizijska ekrana u VIP salonu Air Srbije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, glavnom gradu Srbije, gde je istovremeno mogao da se gleda, na sva ta četiri tv ekrana, samo kanal televizije Dubaji. Mogućnosti da na jednom od njih ekrana možete da promenite kanal i pogledate i vesti na nekom od srpskih TV kanala, nije postojala.
Čitaćete o diskriminaciji putnika, pripadnika pravoslavne, katoličke i drugih vera, u odnosu na muslimanske vernike, koje sankcioniše vlada Republike Srbije, većinski vlasnik avio kompanije koja nosi ime naše zemlje.
Sada sam zaista u velikoj dilemi.Reklamiraju se letovi iz Amerke za Srbiju.Promotivne cijene su veoma povoljne, a sto je najvaznije let je direktan.Poslje ovoga napisa gospodina Janica ne znam da li cu putovati srspskom avio kompanijom.Mislim da se cesto zloupotrebljava dijaspora.Zahvaljujem se gospodinu Janicu na iscrpnom i argumentovanom clanku.Dilema ostaje putovati ili ne srpskom kompanijom iz Amerike za Srbiju.
tacno ja sam 2013.god.putovala jat iz dusseldorfa do beograda sa svojim unukom spovratnom kartom znam da je bilo nemogu tacno da procuziram al znam odprilike 27.28.08.2013god. znam po Tom da sam morala da se vratim zbog unuka u nemackoj zbog skole imala sam livne svoje stvari i detetove Koje nisam mogla da dam da idu sa putnim koferom a to je kafe Automat senzeo koji sam koristila ovde u nemackoj gde je i kupljen normalni ili ne nije bitno ponela sam ga u beogradu da bih ga tamo koristila jer nije kod nas imalo tog aparata da se kupi kada smo prosli carinu i sve tekontrole cekajuci u neznam Tom holu da avion,bude spreman tu su bili zaposleni gde smo cekirali svoje karte u medju vremenu dal sam ja ostavila moj aparat sjednom torbicom fudbal mali peskir i jos neke stvarcice verovatno je to ostalo na stolici u prisustvu ljudi iz jata. kada sam stigla na aerodrom u dusseldorfu svatila sam da nema mojih stvari ,Kazem nisam sigurna dal je to ostalo u Tom holu gde smo cekali ulaz za avion ili je to ostalo u avionu kada sam brzo malte ne ostavila dete sa svim torbama pojurila da nadjem biroe jata uplakana trceci jedva bez snage dok sam dosla do biroa niz mnogo stepenika jedva sam disala jer sam zena u godinama za meine je to bilo isuvise kada sam usla u birou bio je jedan Mladic i jedna devojka placuci izmalaksala sam sela grlo mi je bilo suvo da nisu ni jednog trenutka mi ponudili casu vode sa cesme.rekla sam da sam unutra aeorodroma na par minuta pred ulazom u avion ostavila te stvari jer normalo sve sto sam ponela rucno da udje u avionu je skenirano oni su onako hladno rekli jedva da su zvali na aerodromu ili vec neznam gde par minuta i rekli gospodjo zao nam je al nema tih stvari izisla sam razocarana,prvo ja to nisam ostavila na ulici vec u holu gde na dvadeset ili trideset metara smo ulazili u avionu sramotno jer da sam i najveca bogatasica pa bi trazila svoju stvar koju sam posteno.platila 100e to je za meine bilo mnogo jer sam penzionerka a plus mi je palo jako tesko jedan mali deciji ubrus za lice taj ubrus sam,kupila za svoga unuka i cuvala ga i jos kad je on bio manji on nije bio skup al je skuplji od svega Kazem tu je bijo i fudbal koji je kostao dvadeset i pet evra ostavila sam podatke da mi jave ako se nadju te stvari nikada pa ni do danas dana nema nista mnogo sam se razocarala. i dosla do zakljucka da ako nesmotreno ne pripazis na sebe o ni koji su duzni u okviru njihove sluzbe i posla gde gledaju jer postenju nema vise pa makar i na takvom radnom mestu ja Imam dokaz tog putovanja pa i u mome pasosu. nadala sam se da ce konpanija da mi naknonadi stetu jer Kazem da nisam ostavila to van aerodromsog terminala ili naulici hvala vam na ovoj rubricigde sam mogla da iskazem nepravilnosti i nehumanosti ljudi.pojedinih koji rade za tu konpaniju.spozdravom Slobodanka imala bih jos sta da dodam jedan kraci.prigovor a to je za 2010.god al to cu ako bude prilike reci drugi put.
Da li negde jos ima toga da ne vrate pare, ako ne isporuce ono sto ste kupili? Najinteresantnije je da nacinalna kompanija ne reaguje, ma da je gospodin Janic napismeno izjavio da ga ne interesuje povracaj novca, vec da se da na neki nacin siromasnoj deci i starima.
Sramota i Vucica koji stalno govori kako Air Srbija zaradjuje sve vise i vise a oni kradu od putnika!
Bruka i sramora „srpske avio kompanije“ prodaju karte za nepostojeci let do Brisela a ne znaju ni tacan datum kada ce se uspostaviti redovna avio linija posle teroristickog napada u tom gradu. Kazu ako se ne bude letelo do Brisela idete za Amsterdam a odatle do Brisela snalazite se sami. Pare ne vracaju. Strasno.