Da li se na Košutnjaku sprema nova Savamala?

0
105
Foto:Ne davimo Beograd

“Kakva filmska industrija, kakvi bakrači, kakav Avala film? Ovo je novi Beograd na vodi, samo na Košutnjaku. To je to”, kaže za Istinomer Mirko Popović iz RERI-ja, komentarišući planirani novi izgled dela Košutnjaka koji je obuhvaćen Planom detaljne regulacije. A šta kaže plan? Umesto dosadašnjih 27.000, planirano je čak 300.828 metara kvadratnih za stanove na Košutnjaku. A ako plan bude realizovan, na nešto manje od 200.000 metara kvadratnih biće izgrađeni mešoviti gradski centri i komercijalni sadržaji. Sada ih ima – nula. Prostor koji je namenjen za filmski centar – ostaje nepromenjen.

Sama vest da će oko 30 hektara zemljišta prekrivenog stablima i zelenilom postati novi stambeno-poslovni kompleks odjeknula je Beogradom početkom jula. Građani su se pobunili, a naišli su samo na uveravanja da neće biti baš tako kao što misle. Najpre je saopšteno da će seče biti, ali da će se duplo više zatim posaditi.

A danas, iz kompanije „Avala Studios“ kažu da šuma, koja se nalazi na prostoru koji koristi i na kojoj će se graditi projekat „Avala filmski park“ – neće biti sečena.

Ipak, peticiju za odbranu Košutnjaka do sada je potpisalo više od 70.000 ljudi. Pokrenula ju je Inicijativa “Ne davimo Beograd”.

“Ovo je najviše rastuća peticija verovatno ikada u našem gradu i nadamo se da ćemo uspeti da sakupimo i više od simbolički snažnih 100 hiljada potpisa. Ovo su ogromni brojevi i stvarno snažna podrška ideji da se naše šume i zelene površine moraju čuvati i uvećavati”kaže za Istinomer Radomir Lazović iz NDBG.

A plan je da se uveća ne drveće, već broj stanovnika, što, kako navodi Popović, može doneti samo nove probleme.

Da Vas podsetimo:  U Srbiji dvostruko veći rast nego u Hrvatskoj

Broj stanovnika je sada 854, a planirano je 7.980. Gustina stanovanja je trenutno 10 stanovnika po kilometru kvadratnom, a planirano je 107. Znate kakva je to promena, ne samo demografske i socijalne strukture, nego i ekološke. Ti ljudi će imati različite potrebe. Oni će imati potrebe i za zdravim vazduhom. Ali, u Beogradu je izgleda ljude lako ubediti da je potreba za čistim vazduhom sekundarna. Naravno, postoji taj trenutak u kojem čovek spozna da mu ipak treba čist vazduh, ali onda mu to više i ne treba, onda mu ta informacija više ne treba. Kada umrete, onda vam informacija više i ne treba”, kaže Popović.

Ristić: Urbanizacijom Košutnjaka negira se interes građana

Da drveće ne treba seći, saglasan je i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.

Planirano uklanjanje zelenih površina na području Košutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, da li predstavljaju manje ili više vrednu šumu, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa”, kaže Ristić za Istinomer.

Ristić ističe da su planirane aktivnosti na urbanizaciji prostora Košutnjaka “negacija svih principa u usvojenim strateškim dokumentima Grada Beograda, kao i globalnim ‘RIO’ konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u nacionalnoj skupštini”.

Naš sagovornik podseća i da je Beograd usvojio „Akcioni Plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti“ 2015, kao i Strategiju pošumljavanja Beograda 2011.

Ovom Strategijom bilo je predviđeno da se u periodu od 2011. do 2021. godine pošumi oko 50.000 hektara gradske teritorije. Do kraja jeseni 2017. godine, pošumljeno je oko 730 hektara.

“Teško je razumeti princip ‘razvoja’ i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih ‘zelenih’ površina i drastično povećanje broja stanovnika, uz još intenzivniji saobraćaj na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama. Moj principijelni stav je da više nijedna gradnja u Beogradu ne bi trebalo da bude realizovana ukoliko dovodi do dalje redukcije zelenih površina”, zaključuje on.

Da Vas podsetimo:  Jovanov prostački na Badnji dan

Promena namene zemljišta 

Jedan amandman koji je usvojen u Skupštini pre godinu dana i jedan potez “Srbijašuma” pokazao je da se država “unapred priprema”, smatra Popović.

Najpre, Plan generalne regulacije zelenih površina stavljen je van snage amandmanom poslanika SNS-a Aleksandra Mirkovića. Odnosno, ovim amandmanom omogućena je promena namene zemljišta kroz izradu Plana detaljne regulacije u saradnji i uz saglasnost nadležnih institucija.

A “Srbijašume” su, takođe prošle godine, odlučile da se odreknu upravljanja delom površina, odnosno šuma na Košutnjaku, kako bi mogla da se promeni namena zemljišta.

Planirana namena površina Elaboratom za rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“ GO Čukarica/ Foto: RERI

Da bi se promenila namena, potrebno je da Ministarstvo kulture pre formiranja elaborata da saglasnost. U elaboratu za rani javni uvid, predložena je promena namene zemljišta, odnosno da se za oko 30 hektara smanje površine koje su trenutno pod zelenilom i pod šumom.

Ipak, aktuelni elaborat za javni uvid ne sadrži dokumenta koja su zahtevana odlukom o izradi. Odnosno, pomenuto ministarstvo saglasnost nije dalo. Zbog toga se elaborat mora ponoviti.

“Ukoliko se elaborat ne ponovi, onda govorimo o jednom nasilju nad zakonom, građanima, i uopšte, nasilju nad procesima urbanističkog planiranja u gradu Beogradu. Ukoliko taj elaborat prođe, onda se postavlja pitanje zbog čega odmah nisu isterali buldožere, srušili šta su hteli da sruše, posekli šta su hteli da poseku. Ukoliko taj elaborat prođe, mi ćemo imati Savamalu na Košutnjaku. Jedina razlika između onoga što se desilo u Savamali kada su fantomi rušili i ovoga što se dešava sada jeste što se to ne radi bagerima, nego se radi nekim jalovim pokušajima da se takvi planovi stave u nekakav nepostojeći pravni okvir. Taj okvir ne postoji, to je vrlo jasno svim ljudima koji se ozbiljno bave urbanizmom u Beogradu”, objašnjava Popović.

Da Vas podsetimo:  Plate danas najveće u istoriji Srbije

U ovom “filmu”, na kraju, glavnu ulogu ni nema filmski centar. Sa tim je saglasan i Popović. Izgradnja elitnog stambenog naselja samo bi imala posledice po životnu sredinu.

“Beograd je izuzetno osetljivo područje kada je u pitanju pritisak na životnu sredinu. Izuzetno je ranjiv na klimatske promene, i u Beogradu je svako posečeno drvo problem. A to šta ta šuma doprinosi, kad je u pitanju životna sredina je neprocenjivo. Ta seča je jedan stravičan zločin prema prirodi i nanosi veliku štetu opštem interesu”, objašnjava Mirko.

Povećana emisija gasova koji proizvode efekat „staklene bašte“, manja produkcija kiseonika i sve lošiji životni uslovi samo su neke od posledica uklanjanja šumskih i drugih “zelenih“ površina u urbanizovanim delovima Beograda, kaže Ristić.

Kako kaže, pored sagorevanja uglja u termoelektranama, brojnih individualnih ložišta za grejanje stambenih objekata i povećanje broja vozila, upravo su i intenzivna urbanizacija i smanjenje površina pod zelenilom značajno uticali na pogoršanje kvaliteta vazduha.

“To je bilo više nego jasno tokom zime 2019/2020. godine, kada je Beograd u nekoliko mahova bio jedan od najzagađenijih gradova na svetu”, zaključuje Ristić.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime