Da li smo na tragu novog lokaliteta vinčanske kulture?

0
702

Meštanin Dobre, Dragan Milanović, u poslednjih petnaestak godina sa lokaliteta koji se nalazi u ataru sela Rabrova, prikupio je arheološku zbirku sa oko 40.000 pojedinačnih artefakata.

„Preliminarnim uvidom konstatovano je da zbirka sadrži najviše fragmenata keramike, oko 75 odsto, a izdvajaju se raznim tehnikama ornamentisani komadi, delovi oboda, drške, sve tipološki veoma raznoliko. Posebno se izdvajaju kolekcije od po nekoliko desetina do nekoliko stotina komada keramičkih poklopaca u obliku ljudskog lica, žrtvenici i delovi ritualnih posuda. Posebnu grupu predstavljaju fragmenti antropomorfnih figurina kojih je prikupljeno nekoliko desetina. Te figurine su ritualno lomljene i zbog toga i na drugim lokalitetima ove kulture uglavnom se nalaze polomljene. Tu je i zbirka keramičkih perli, tegova za mrežu i razboj, amuleti i drugi materijal karakterističan za ovu kulturu. Zbirka kamenog materijala je veoma brojna i raznovrsna.Veliki broj je celih alatki – sekire, tesle, dleta, tučkova, žrvljeva. Veoma su značajne minijaturne alatke od poludragog kamena, kakav je na primer žadeit. Zbirka kremenog materijala broji nekoliko hiljada komada“, napisao je Dragan Jacanović, viši kustos arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu.

Jacanović dalje kaže da je reč o alatkama tipa rezača, strugača, svrdla i sličnih. Izrađene su tehnikom okresivanja od različitih silikatnih stena: rožnac, jaspis, kvarcit, opal i posebno važna i veoma brojna kolekcija alatki od opsidijana, čija se ležišta nalaze daleko na severu Mađarske na Bik planini i na ostrvu Melosu u Grčkoj.

Požarevački arheolog konstatuje da je reč o posebnoj vrsti vulkanskog stakla izuzetnih fizičkih i hemijskih svojstava.

Kolekcija sadrži više od nekoliko stotina pojedinačnih komada, gotovih proizvoda i sirovine od kojih su izrađivani, što po njegovom mišljenju ukazuje da su izrađivani na samom lokalitetu.

„Na osnovu stilsko – tipoloških karakteristika sa sigurnošću se može zaključiti da je reč o materijalu najstarije faze vinčanske kulture, oko 5500 godina pre naše ere. Preliminarnim uvidom u materijal zapaženi su među fragmentima keramike elementi starčevačke kulture, datovane u vreme oko 6500 godina pre naše ere i koja je direktni naslednik kulture Lepenskog vira.  Vinčanski lokalitet Rabrovo je jedini lokalitet ove kulture u celom slivu Peka, i to je za sada lokalitet koji je najbliži Rudnoj glavi, najstarijem rudniku bakra u svetu. Vinčanska kultura, nazvana po lokalitetu Vinča kod Beograda, prva je kultura koja je otkrila metalurgiju bakra. To je potvrđeno na lokalitetima Belovode kod Petrovca na Mlavi, Pločnik kod Prokuplja i Divostin kod Kragujevca. Po svojim dimenzijama, oko 2000 hektara i 800 metara, lokalitet spada među par najvećih i predstavljao je metropolu tadašnje drevne Evrope.   Lokalitet Rabrovo, po svom položaju, veličini i bogatstvu raznovrsnog arheološkog materijala, izazvaće interesovanje svetske arheološke javnosti, posebno kolega iz Pitsburga u Americi i Šefilda u Velikoj Britaniji, sa kojima Narodni muzej u Požarevcu istražuje lokalitete ove kulture u okolini Petrovca na Mlavi. Veliki arheološki radovi su značajni, kako za nauku i kulturu, tako i za turizam i privredu. Lokalitet ima potencijal da se na njemu uredi arheološki park i međunarodni naučni istraživački centar“, navodi Jacanović.

Da Vas podsetimo:  Skadar kao prestonica Srbije

Materijal koji je marljivo i strpljivo godinama sakupljao Dragan Milanović je, po njegovim rečima, više nego odlična osnova da se napiše jedna reprezentativna monografija  o ovom lokalitetu. Nakon detaljne naučne i muzeološke obrade celokupnog materijala i lokaliteta moguće je u adekvatnom, reprezentativnom prostoru, napraviti stalnu muzejsku postavku, koja će biti još jedan dragulj turističke i kulturne ponude ovog kraja.

Izvor: ebranicevo.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime