Da li su mogući drugačiji srpskohrvatski odnosi

0
732

Ravnoteža straha bi trebala da ustupi mesto ravnoteži ekonomskog razvoja, a za to potrebna saglasnost obe strane

Bilo da se Balkan posmatra kao deo „proširenog Bliskog Istoka“, „prolaz ka Evropi“ ili nekako drugačije, jasno je da on u kontinuitetu predstavlja granični prostor u različitim civilizacijskim razdobljima i stratešku sferu od prvorazrednog značaja u globalnim ovkirima. Ipak, novouspostavljeni poredak nakon ratova i dezintegracije bivše države diktira nove načine promišljanja i zahteva nove vrste odgovora. Jedinstveni lingvistički prostor, često nazivan „jugosfera“, duboko je prožet međuzavisnošću i vezama na svim nivoima međusobnog funkcionisanja, daleko više nego što su političke elite sklone da priznaju.

Osovina regiona su svakako Srbija i Hrvatska, kao motor razvoja, ali i potencijalna kapisla za sukob širokih razmera. Odnose dve susedne države opterećuju kompleksno nasleđe prošlosti, mnogobrojna nerešena regionalna pitanja, kao i neslaganja u pogledu ravnoteže snaga i nove globalne preraspodele karata. Ipak, svakodnevne poslovne i turističke migracije na obe strane, visok nivo umreženosti poslovanja, kao i prepletenost na više nivoa uticaja u sferi politike nameću potrebu za održivom komunikacijom. Problem krize u Agrokoru pokazao je svu dubinu i razmere sinergetskih efekata i povratne sprege koja postoji među ekonomijama regiona.

SUPROTNI REGIONALNI INTERESI

Ozbiljni problemi u kojima se nalazi evrointegrativni proces, uz posledičan upliv bezbednosnih pitanja u novonastali vakuum, kreiraju maglovitu predstavu o budućnosti. Imajući u vidu promenjenu prirodu globalnih ekonomskih odnosa, država se mora posmatrati kao tržišni učesnik iako iz političkog ugla to nije ni malo jednostavno. Ipak, era jeftinog zaduživanja neće večito trajati, spor rast evrojezgra će se nastaviti i u godinama koje predstoje, dok se sankcijama Rusiji ne nazire kraj. Iako naizgled nema značanijih naznaka optimizma, ograničavajući eksterni faktori ipak mogu da budu ublaženi pronalaženjem modela međusobnih odnosa od interesa za obe strane. Jedini održivi vid međusobnih odnosa koji bi odnos sučeljavanja na marginama razvijenog sveta pogurao ka transformaciji u sredinu ekonomskog rasta i prosperiteta je razdvajanje oblasti političkog i ekonomskog delovanja na one gde se može postići visok stepen saglasnosti od oobostranog interesa, i na one gde do dogovora verovatno ne može doći.

Na političkom zelenom stolu stoje dijametralno suprotni regionalni interesi, različiti pogledi na istorijska pitanja i pitanje statusa Kosmeta i unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. Žestoka konkurencija izražena je u sferi energetike, gde su proklamovani projekti Južnog ili Turskog toka sa Srbijom kao ključnim čvorištem, u direktnoj koliziji sa planiranim LNG terminalom na hrvatskom ostrvu Krk, i njegovim potencijalnim mogućnostima u eventualnom energetskom preslagivanju regiona. Ukoliko se tome doda nemački interes da do 2019. godine Zapadni Balkan veže za svoje transportne koridore, postaje jasno zbog čega u tom domenu najmanji zajednički sadržalac odnosa dve zemlje teško da može postojati. Takođe, konkurencija u značaju panevropskih koridora koji prelaze preko teritorija dve zemlje ne smeju se zanemariti. Ipak, problemi unutar koncerna Agrokor i INA prilika su da Srbija, uz pomoć ruskih partnera, ojača svoje pozicije, dok će naše učešće u projektu Pojas i put dodatno osnažiti naš položaj u infrastruri.

Da Vas podsetimo:  Novska 1991 : Petru su hrvatski vojnici ubili ćerku, suprugu i majku a njega teško ranili

trimoraZa razliku od političkog nivoa, koji karakteriše visok nivo razilaženja oko ključnih pitanja, na socijetalno-ekonomskom nivou otvaraju se mogućnosti za različite vidove partnerstva na obostranu korist. Promene u globalnoj ekonomiji zahtevaju brže reakcije malih otvorenih ekonomija, kakve su Srbija i Hrvatska, kako bi uhvatile korak sa razvijenim svetom. Zbog toga bi saradnju treballo razvijati u oblastima koje mogu značajno da doprinesu privrednom rastu, imaju snažan spillover efekat, i koje su zasnovane na znanju, kao što su turizam i IT sektor. Na socijetalnom nivou značajnu ulogu igraju dominacija srpskog kulturnog činioca u domenu popularne muzike, filma, zabave, kao i Beograda u kategoriji noćnog života i sve značajnije tačke okupljanja mladih iz regiona. To će imati značajne pozitivne reprekusije na političkoj ravni u budućnosti, i tu je osnova šanse za politički i ekonomski uticaj Srbije u regionu.

USLOV JE POLITIČKA STABILNOST

Geopolitičko tržište je surovo i eliminiše one najslabije. Imajući u vidu posustajanje evrointegrativnog procesa, zemlje Zapadnog Balkana će biti sve više upućene jedne na druge, uprkos animozitetima u političkoj ravni. Zbog toga je neophodan realističan pogled na okruženje i jasno definisanje šta je naš interes. Jedini način da se zavisnost srpske ekonomije od relacije Istok-Zapad makar donekle neutrališe je intenziviranje ekonomskog rasta koji se generiše u regionu. Sa druge strane, Hrvatska nije u dovoljnoj meri konkurentna na evropskim tržištima, pa joj je od vitalnog interesa da očuva izvozne pozicije na okolnim tržištima, pre svega u Srbiji kao najvećem i najznačajnijem među njima. U tome leži najmanji zajednički sadržalac obostranog ekonomskog interesa.

Preduslov za ovakav razvoj situacije je politička stabilnost. Srbiji je u interesu da stabilnost očuva radi ubiranja plodova od promene odnosa snaga u svetu kroz infrastrukturne projekte, jačanje namenske industrije, kao i privlačenje novih stranih investicija. Zagrebu je stabilnost pre svega u interesu zbog velikog udela turizma u BDP i jačanja ekonomskih pozicija na najvećim izvoznim tržištima u okruženju. Kreiranje međuzavisnosti u određenim sferama u kojima bi to bio prirodan sled stvari svakako ne može da dovede do rešavanja kolosalnih problema koji opterećuju odnose dve strane, kao i prevazilaženja dijametralno suprotnih pozicija, ali svakako mogu doprineti višem stepenu razumevanja i pokušaju neutralizacije političkih pretnji kroz ekonomsku saradnju.

Odgovorna politika je uvek temelj snažnog ekonomskog rasta, posebno u uslovima karakterističnim za Zapadni Balkan. Srbija nastanak nove međunarodne arhitekture i njene reprekusije mora da dočeka spremna sa regionalnom politikom kao neophodnim ugaonim kamenom budućeg razvoja. Mesto preklapanja više sfera uticaja i prekretnica u geostrateškom i prostorno vremenskom smislu zahteva uspostavljanje „novih pravila igre“. Atmosfera rivaliteta se verovatno neće menjati, ali bi je trebalo usmeriti da bude na što je više moguće održivim osnovama.

mirkovicjarni04Svaka potencijalna nestabilnost biće plaćena ne samo političkim kapitalom već i konkretnim ekonomskim kategorijama, što je „mini carinski rat“ iniciran iz zvaničnog Zagreba i praktično pokazao. Ravnoteža straha na Zapadnom Balkanu bi trebala da ustupi mesto ravnoteži ekonomskog razvoja. Za to je, pak, potrebna saglasnost obe strane.Ravnoteža straha bi trebala da ustupi mesto ravnoteži ekonomskog razvoja, a za to potrebna saglasnost obe strane

Da Vas podsetimo:  Saznajemo: Veleobrt u Socijaldemokratskoj partiji Crne Gore!

Bilo da se Balkan posmatra kao deo „proširenog Bliskog Istoka“, „prolaz ka Evropi“ ili nekako drugačije, jasno je da on u kontinuitetu predstavlja granični prostor u različitim civilizacijskim razdobljima i stratešku sferu od prvorazrednog značaja u globalnim ovkirima. Ipak, novouspostavljeni poredak nakon ratova i dezintegracije bivše države diktira nove načine promišljanja i zahteva nove vrste odgovora. Jedinstveni lingvistički prostor, često nazivan „jugosfera“, duboko je prožet međuzavisnošću i vezama na svim nivoima međusobnog funkcionisanja, daleko više nego što su političke elite sklone da priznaju.

Osovina regiona su svakako Srbija i Hrvatska, kao motor razvoja, ali i potencijalna kapisla za sukob širokih razmera. Odnose dve susedne države opterećuju kompleksno nasleđe prošlosti, mnogobrojna nerešena regionalna pitanja, kao i neslaganja u pogledu ravnoteže snaga i nove globalne preraspodele karata. Ipak, svakodnevne poslovne i turističke migracije na obe strane, visok nivo umreženosti poslovanja, kao i prepletenost na više nivoa uticaja u sferi politike nameću potrebu za održivom komunikacijom. Problem krize u Agrokoru pokazao je svu dubinu i razmere sinergetskih efekata i povratne sprege koja postoji među ekonomijama regiona.

SUPROTNI REGIONALNI INTERESI

Ozbiljni problemi u kojima se nalazi evrointegrativni proces, uz posledičan upliv bezbednosnih pitanja u novonastali vakuum, kreiraju maglovitu predstavu o budućnosti. Imajući u vidu promenjenu prirodu globalnih ekonomskih odnosa, država se mora posmatrati kao tržišni učesnik iako iz političkog ugla to nije ni malo jednostavno. Ipak, era jeftinog zaduživanja neće večito trajati, spor rast evrojezgra će se nastaviti i u godinama koje predstoje, dok se sankcijama Rusiji ne nazire kraj. Iako naizgled nema značanijih naznaka optimizma, ograničavajući eksterni faktori ipak mogu da budu ublaženi pronalaženjem modela međusobnih odnosa od interesa za obe strane. Jedini održivi vid međusobnih odnosa koji bi odnos sučeljavanja na marginama razvijenog sveta pogurao ka transformaciji u sredinu ekonomskog rasta i prosperiteta je razdvajanje oblasti političkog i ekonomskog delovanja na one gde se može postići visok stepen saglasnosti od oobostranog interesa, i na one gde do dogovora verovatno ne može doći.

Na političkom zelenom stolu stoje dijametralno suprotni regionalni interesi, različiti pogledi na istorijska pitanja i pitanje statusa Kosmeta i unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. Žestoka konkurencija izražena je u sferi energetike, gde su proklamovani projekti Južnog ili Turskog toka sa Srbijom kao ključnim čvorištem, u direktnoj koliziji sa planiranim LNG terminalom na hrvatskom ostrvu Krk, i njegovim potencijalnim mogućnostima u eventualnom energetskom preslagivanju regiona. Ukoliko se tome doda nemački interes da do 2019. godine Zapadni Balkan veže za svoje transportne koridore, postaje jasno zbog čega u tom domenu najmanji zajednički sadržalac odnosa dve zemlje teško da može postojati. Takođe, konkurencija u značaju panevropskih koridora koji prelaze preko teritorija dve zemlje ne smeju se zanemariti. Ipak, problemi unutar koncerna Agrokor i INA prilika su da Srbija, uz pomoć ruskih partnera, ojača svoje pozicije, dok će naše učešće u projektu Pojas i put dodatno osnažiti naš položaj u infrastruri.

Da Vas podsetimo:  Jedinstvena BiH kao Bakirova fantazija

trimoraZa razliku od političkog nivoa, koji karakteriše visok nivo razilaženja oko ključnih pitanja, na socijetalno-ekonomskom nivou otvaraju se mogućnosti za različite vidove partnerstva na obostranu korist. Promene u globalnoj ekonomiji zahtevaju brže reakcije malih otvorenih ekonomija, kakve su Srbija i Hrvatska, kako bi uhvatile korak sa razvijenim svetom. Zbog toga bi saradnju treballo razvijati u oblastima koje mogu značajno da doprinesu privrednom rastu, imaju snažan spillover efekat, i koje su zasnovane na znanju, kao što su turizam i IT sektor. Na socijetalnom nivou značajnu ulogu igraju dominacija srpskog kulturnog činioca u domenu popularne muzike, filma, zabave, kao i Beograda u kategoriji noćnog života i sve značajnije tačke okupljanja mladih iz regiona. To će imati značajne pozitivne reprekusije na političkoj ravni u budućnosti, i tu je osnova šanse za politički i ekonomski uticaj Srbije u regionu.

USLOV JE POLITIČKA STABILNOST

Geopolitičko tržište je surovo i eliminiše one najslabije. Imajući u vidu posustajanje evrointegrativnog procesa, zemlje Zapadnog Balkana će biti sve više upućene jedne na druge, uprkos animozitetima u političkoj ravni. Zbog toga je neophodan realističan pogled na okruženje i jasno definisanje šta je naš interes. Jedini način da se zavisnost srpske ekonomije od relacije Istok-Zapad makar donekle neutrališe je intenziviranje ekonomskog rasta koji se generiše u regionu. Sa druge strane, Hrvatska nije u dovoljnoj meri konkurentna na evropskim tržištima, pa joj je od vitalnog interesa da očuva izvozne pozicije na okolnim tržištima, pre svega u Srbiji kao najvećem i najznačajnijem među njima. U tome leži najmanji zajednički sadržalac obostranog ekonomskog interesa.

Preduslov za ovakav razvoj situacije je politička stabilnost. Srbiji je u interesu da stabilnost očuva radi ubiranja plodova od promene odnosa snaga u svetu kroz infrastrukturne projekte, jačanje namenske industrije, kao i privlačenje novih stranih investicija. Zagrebu je stabilnost pre svega u interesu zbog velikog udela turizma u BDP i jačanja ekonomskih pozicija na najvećim izvoznim tržištima u okruženju. Kreiranje međuzavisnosti u određenim sferama u kojima bi to bio prirodan sled stvari svakako ne može da dovede do rešavanja kolosalnih problema koji opterećuju odnose dve strane, kao i prevazilaženja dijametralno suprotnih pozicija, ali svakako mogu doprineti višem stepenu razumevanja i pokušaju neutralizacije političkih pretnji kroz ekonomsku saradnju.

Odgovorna politika je uvek temelj snažnog ekonomskog rasta, posebno u uslovima karakterističnim za Zapadni Balkan. Srbija nastanak nove međunarodne arhitekture i njene reprekusije mora da dočeka spremna sa regionalnom politikom kao neophodnim ugaonim kamenom budućeg razvoja. Mesto preklapanja više sfera uticaja i prekretnica u geostrateškom i prostorno vremenskom smislu zahteva uspostavljanje „novih pravila igre“. Atmosfera rivaliteta se verovatno neće menjati, ali bi je trebalo usmeriti da bude na što je više moguće održivim osnovama.

mirkovicjarni04Svaka potencijalna nestabilnost biće plaćena ne samo političkim kapitalom već i konkretnim ekonomskim kategorijama, što je „mini carinski rat“ iniciran iz zvaničnog Zagreba i praktično pokazao. Ravnoteža straha na Zapadnom Balkanu bi trebala da ustupi mesto ravnoteži ekonomskog razvoja. Za to je, pak, potrebna saglasnost obe strane.

Ivan Ristić

www.standard.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime