Da li više lažu novinari ili političari?

1
788
Transparent sa aprilskih protesta Foto: Uroš Arsić / Noizz.rs

Svakodnevno slušamo brojne izjave političara, koje je potrebno provući kroz filter i videti šta je tu istina, a šta laž. Taj filter bi trebalo da predstavljaju mediji, ali i u njima postoji gomila neistina. Kako bismo utvrdili ko tu više laže, razgovarali smo s novinarkom Vesnom Radojević, koja je nekada na Istinomeru ocenjivala izjave političara, a sada na Raskrikavanju otkriva medijske manipulacije.

Jedna od onih koju je raskri(n)kala jeste da Luka Bojović ne stiže u Srbiju, iako je to na svojoj naslovnoj najavio tabloid Alo. Vest u kojoj Noam Čomski kaže da su Albanci „divlje pleme“ i „sramota Evrope“, takođe nije tačna, ali su nju masovno preuzeli najčitaniji mediji u Srbiji i regionu. Kroz taj primer nam naša sagovornica ukazuje na razliku između plasiranja lažnih vesti u Srbiji i razvijenim zemljama.

– U razvijenim demokratijama najveći problem su desničarski i marginalni sajtovi koji putem interneta dospevaju do većeg broja ljudi. Kod nas lažne vesti proizvode glavni mediji. Ne samo dve-tri televizije s nacionalnom frekvencijom, poput Pinka i Hepija, nego i većina štampanih glasila koji se prodaju na kiosku ili dele besplatno i imaju vrlo sumnjiv kredibilitet – objašnjava Radojević.

Lažne vesti postoje jako dugo, ali smo nakon pobede Donalda Trampa počeli da ih posmatramo kao fenomen, jer su one bile tas na vagi da on postane američki predsednik. Upravo je ta sprega politike i medija čest uzrok lažnih vesti i kada pitate ko više manipuliše, teško je to utvrditi jer to rade u tandemu.

– Kod nas pojedini mediji prate interes funkcionera i njima bliskih ljudi i tako čine njihovu propagandnu mašineriju. Većina tabloida konstantno idu uz dlaku vlasti, govore kako su oni u svemu u pravu, a da je opozicija zla koja želi da zemlju odvede u propast. Do te mere banalizuju stvari i stvaraju alternativnu stvarnost da ne prestajem da se čudim listajući novine dokle može da ide novinarska glupost. Plasiraju dezinformacije i manipulišu činjenicama, a trebalo bi da se vode javnim interesom.

Da Vas podsetimo:  Kod lekara uz poklon do 460 EUR, zakon kaže da to nije korupcija

– Apsolutno. Nažalost, imamo priliku da vidimo da političari govore neistine, skrivaju imovinu, zloupotrebljavaju funkciju i ne snose nikakvu odgovornost. Čak ni političku. Na medijima je odgovornost da na to ukažu. To sa druge strane znači da je namerno dezinformisanje javnost zloupotreba posla – kaže Radojević.

Laž novinara je opasnija od izjave političara

Kako bi ukazao na te zloupotrebe KRIK je odlučio da pokrene sajt na kome će biti navedeno koje su lažne vesti, koji mediji su rizični i kojima ne možemo da verujemo. Navavno, nije lako kada treba da se suočite s kolegama, ali Vesna nema dilemu da novinari imaju veliku odgovornost i da nje moraju da budu svesni.

– Toga koliko su mediji moćni, odnosno koliki uticaj mogu da imaju na javno mnjenje su svi svesni, političari naročito, samo ne novinari koji sede po redakcijama i proizvode vesti. Tu ne govorim o urednicima. Zbog te velike odgovornosti koju mediji imaju u društvu je potpuno opravdano govoriti i pokazati kome od njih možete da verujete, a kome ne. Uz dokaze, naravno – smatra Radojević.

Naravno, nekada novinari, baš kao i političari, pogreše, pa to bude razlog za dezinformisanje javnosti, ali kako kaže naša sagovornica jasno se vidi razlika izmešu greške i svesne manipulacije. Zato oni na sajtu imaju posebnu kategoriju za novinarske greške, a ti novinari se često i sami izvine svojoj publici zbog popusta i daju preciznu informaciju. Međutim, nisu problem medija samo lažne vesti.

– Ima različitih manipulacija, dezinfoirmacija, manipulacija činjenicama, klikbejtova. Kada čitate na primer Informer i Srpski Telegraf, kao po pravilu u vestima o nadolazećem haosu i pokušajima skidanja Vučića sa vlasti, nema izvora, odnosno oni su anonimni i iz „obaveštajnih krugova“. To im je omiljena fraza. Ipak, čitaoci bi trebalo da shvate da je tu odmah nešto sumnjivo. Da se razumemo, anonimni izvori su potpuno legitimni u novinarstvu, ali onda bi novinari trebalo da imaju potvrde iz drugih izvora – navodi Radojević.

Da Vas podsetimo:  Tužna priča: Kako je Mali Alek proveo letnji raspust

Kada bismo govorili o načinu na koji političari i novinari lažu nema mnogo razlike. Međutim, Vesna veruje da ono što novinar predstavi kao činjenicu ima mnogo veću težinu od onoga što učini političar.

– Zbog nedostatka vremena i potpunog odsustva veštine provere informacija većina novinara samo prenosi ono što političari govore, bez adekvatne analize i provere, kritičkog osvrta. Obične najave i prazne izjave uzimaju za činjenice, a kada znamo koliko građani veruju onome što su „čuli na televiziji“ shvatate u čemu je problem – zaključuje Radojević.

Upravo nedostatak vremena i velika produkcija, kao i zatvorenost institucija otežavaju proveru informacija, jer dnevno novinarstvo ne može da trpi čekanje od nekoliko dana ili nedelja na odgovor tromih institucija. Zato postoji elegantno rešenje, a to je da novinar svaki put jasno u tekstu naznači da je datu informaciju rekao političar ili neki drugi sagovornik, da je novinar pokušao da je proveri, ali od institucija još nije stigao odgovor. Na taj način može da objavi i ekskluzivnu informaciju, ali s jasnim otklonom da ona možda nije u potpunosti tačna.

Petar Paunović

noizz.rs

1 KOMENTAR

  1. Ех, као да то нисмо знали. Занимљиво, нигде се о Западној пропаганди не пише. На пример, када је у питању прикривање новца, да ли би новинарка могла да нам открије коликим богатством располаже породица Рокефелер, и слични? Ни на једној Форбсовој листи се то не види… Слично, волели бисмо да сазнамо како се нашао „Путинов пасош“ испод „душека“, хехе… Дакле, да би се могло имати поверења у новинарку, НЕОПХОДНО је да се да шира слика. Лако је са домаћим мешетарима.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime