Da ne pa’ne mrak

Nesumnjivo da je u Srbistanu uobičajeno da vlastodršci, poput nekada onih komunističkih, onomad espeesovskih ili danas radikalno-naprednih, kritiku, drugačije stavove, pa čak i nepobitne činjenice koje im ne idu u prilog doživljavaju kao subverzivnu delatnost koju treba saseći u korenu. Naročito kada su u pitanju mediji koji ne pristaju da žmure pred činjenicom da su car, njegovi dvorjani i verni mu satrapi goli golcati. Odnosno da je Srbistan i situacija u kojoj se nalazi, evo već šest godina, daleko od one kakvu nam predstvljaju gospodar Vučić i njegovi “nezavisni” i “slobodni” mediji, čija je uređivačka politika bazirana konceptu – verujete li vi nama ili sopstvenim očima, stomacima i džepovima?

S toga ne čudi neskrivena težnja gospodarevih partijskih podanika i čankoliza, od kojih svaki po na osob, od Horgoša pa do Krive Feje, nastoji da se predstavi kao veći naprednjak od samog Vučića, da disciplinuju lokalne medije ne bi li ćutke prelazili preko moralne i svakojake druge golotinje koja nas okružuje. Onako kako su to perfidno uradili u Vranju ili kako ovih dana pokušavaju da urade u našoj kapitalnoj selendri.

Pa tako u poslednje vreme nema dana a da do redakcija Čačanskih novina i OzonPressa iz “jedinstvenog” naprednjačkog tabora ne dopre neki aber, da, ako je verovati glasinama, poslaničko-lubeničarsko-limarski dvojac traži način kako da nas ili privoli da zažmurimo pred svakodnevnim brljotinama lokalne vlasti ili zanavek ućutka. Ne čudi, budući da je reč o vernim sledbenicima nekadašnjeg ministra informisanja i jednog od kreatora najrigidnijeg Zakona o informisanju, koji je za cilj imao gušenje medija koji nisu pristajali da duvaju u Miloševićevu tikvu. Samo izgleda da za sve ove godine poslanički duo Fantastikus nije savladao lekciju.

Dal što im to skromni kapaciteti ne dozvoljavaju, uprkos visokoškolskim diplomama kojima se diče, dal zahvaljujući poslovičnoj srbistanskoj površnosti?

A da su pazili na nastavi znali bi da to što oni pokušavaju nije devedesetih uspelo ni njihovom ljubljenom vođi ni ateničkom magistru nad magistrima pod čijim skutima je bio ušuškan prislonički auto plekadžija dok se od ljutog novosrbijanca nije presaldumio u još ljućeg naprednjaka. Naučili bi da oni što se plaše vrabaca ne seju pšenicu. Da, šta god oni mislili, mrak i glib ipak nisu čovekovo prirodno okruženje. Da čak i u njihovom naprednjačkom Srbistanu ima onih što ne mare za cenu kada je u pitanju pravo na istinu.

Sve u svemu, da je spremnost na beskompromisnu borbu porotiv mraka pre svega stvar lične higijene.

Aleksandar Arsenijević

ozonpress.net