Nakon što je ministar spoljnih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio da je predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću predložio da njihove dve stranke zajedno izađu na predstojeće izbore, usledili su burni komentari iz redova SNS. Mnoge je „Dačićevo nuđenje“ podsetilo na „Dačićevu prevaru“, kada su 2008. socijalisti raskinuli dogovorenu koaliciju u Beogradu, a Vučić ostao bez gradonačelničke funkcije.
A kako je to izgledalo nakon izbora 2008. godine?
Krajem maja te godine, u beogradskom restoranu „Kalemegdanska terasa”, predstavnici beogradskih odbora Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije potpisali su koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu.
Politika, 28. 5. 2008. godine
Na osnovu tog sporazuma, kandidat ove koalicije za gradonačelnika prestonice biće Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, koji će, ako odbornici u gradskom parlamentu potvrde juče parafirani sporazum biti prvi „radikalski” gradonačelnik Beograda. Vučić je juče obećao da će u sledeće četiri godine ova koalicija u Beogradu uraditi dvostruko više od prethodne vlasti.
Mnogi će biti iznenađeni time koliko će stranih investicija stići u Beograd i to u prvih 15 dana. Videćete s kim ću razgovarati o budućoj saradnji i investiranju u glavni grad– rekao je Vučić.
Vučić je tada pozvao aktuelne gradske funkcionere da „civilizovano i demokratski predaju vlast” i najavio da će obavestiti Zorana Alimpića, v. d. gradonačelnika Beograda da je formirana skupštinska većina i da očekuje da će konstitutivna sednica Skupštine grada biti zakazana što pre i u zakonskom roku. „Sednica Skupštine grada Beograda biće održana 14. jula, jer sam ja zakazao za taj datum“, saopštio je Alimpić, čime je, kako je pisao „Danas“, „donekle demantovao“ svoju raniju izjavu da pritisak koji na njega vrše predstavnici koalicije SRS, DSS i SPS može da bude samo kontraproduktivan i da dovede do toga da sednicu skupštine Grada zakaže još kasnije.
Aleksandar Antić, koji je u ime SPS potpisao koalicioni sporazum, tvrdio je da svoju reč neće pogaziti, ističući da to što predsednik Skupštine grada odlaže konstitutivnu sednicu za mesec dana neće uticati na socijaliste da promene odluku.
Politika, 31. 5. 2008. godine
I kada su mediji sve više isticali da se vode zakulisni razgovori o tome da SPS na republičkom nivou uđe u Vladu sa DS-om, Antić je bio nedvosmislen u izjavama da kršenja potpisanog sporazuma neće biti.
„Pregovori na republičkom nivou ne mogu da utiču na već formiranu koaliciju sa SRS-om i DSS-om u Beogradu. Nije u interesu SPS-a da se prekine dogovorena gradska koalicija, jer je DS proteklih osam godina vladao na nekvalitetan način. Na gradskom nivou isključujem mogućnost formiranja koalicije sa LDP-om, a pošto je ta stranka preduslov za formiranje bilo koje druge većine to znači da je tako nešto isključeno.“
Na sve učestalije najave da će novu Vladu Srbije formirati koalicija okupljena oko DS-a i SPS, i da će isti partneri praviti i savez u Beogradu, Antić je bio kategoričan:
Večernje novosti, 18. 6. 2008. godine
Vučić je uporno odbijao da prihvati da mu socijalisti rade iza leđa.
– Verujem i koalicionom sporazumu. Sumnjam da će moje poverenje biti izigrano, ali ni to nije nemoguće – rekao je on i dodao da ne oseća ‘veliku muku ili žal’ zbog izvesne mogućnosti da SRS i u naredne četiri godine bude u opoziciji na republičkom nivou.
Početkom jula, kada je prošlo više od mesec dana otkad je potpisan sporazum, Vučić još nije postao prvi čovek Beograda, ali, bar javno, tvrdio je da ne sumnja u one sa kojima se dogovorio.
NIN, 3. 7. 2008. godine
– Hoće. Apsolutno sam siguran u Antića, u Petronijevića, u ljude koji sede u gradskom odboru SPS-a. To su ozbiljni i časni ljudi koje lično poznajem i koji sigurno neće podleći pritiscima i glasaće po sopstvenoj savesti. Jedino mogu sve da ih smene. Ali nije lako tek tako raspustiti gradski odbor. S kojim obrazloženjem bi to uradili? Imam sve odluke organa SPS-a da idu s nama u koaliciju. Mislite da će odjednom reći da sve to ne važi?
Nije sumnjao ni u reč Ivice Dačića.
NIN, 3. 7. 2008. godine
‘Ja imam reč koju mi je dao Ivica Dačić. Pred svedocima mi je obećao da će SPS u gradu ostati s nama u koaliciji. Čovek se drži za reč, ne znam kakve je još dokaze trebalo da tražim od njega.’
Ipak, na sednici predsedništva SPS, koja nije bila otvorena za javnost, doneta je odluka da se ide u koaliciju sa DS, a samim tim raskida se dogovor sa radikalima. Dačić je saopštio da je sporazum sa radikalima i narodnjacima na gradskom nivou štetan za već formiranu većinu na republičkom.
Glas Javnosti, 14. 7. 2008. godine
‘Održavanje koalicionog sporazuma sa radikalima i DSS o formiranju vlasti u Beogradu ugrozilo bi koalicioni sporazum na nivou Republike, pa je predsedništvo Socijalističke partije Srbije odlučilo da ga raskine. Za SPS je, s druge strane, neprihvatljiva koalicija sa Liberalno-demokratskom partijom i ne isključujem mogućnost održavanja novih izbora u Beogradu – rekao je predsednik SPS Ivica Dačić i najavio da će odbornici SPS danas prisustvovati samo delu Konstitutivne sednice Skupštine Beograda, na kojoj će biti verifikovani mandati.’
Vučić nije krio razočaranje.
Kurir, 15. 7. 2008. godine
Ipak, tvrdio je da veruje da Dačić neće formirati vlast na gradskom nivou sa DS, jer ne želi da sarađuje sa LDP, od čijih glasova zavisi koalicija.
– Dačić mora da zna da, ako je došao na vlast, nije postao bog. Mi smo prošli tu lekciju 1998. i naučili smo nešto. Ne znam šta se dešava s tim čovekom, zaista nemam odgovor na to pitanje…
– Pa, jeste li ga pitali: „Čoveče, šta bi s rečju koju si mi dao?!“
– Pitao sam ga, naravno.
– I, šta kaže?
– Kaže da je bio pod stravičnim pritiskom DS. Međutim, ovog puta je čvrst u nameri da ne pravi kompromis sa LDP. Videćemo koliko je čvrst.
– I vi mu opet verujete?! Opet vam je dao reč?
– Opet je dao reč, a ja nemam drugog izbora nego da mu verujem. Ponoviću, čovek se drži za reč, ako je čovek.
Međutim, iako je pred izbore 2008. tvrdio da je saradnja sa DS i LDP „naučna fantastika“ („Novinski natpisi o sporazumu SPS, DS i LDP su naučna fantastika, jer SPS nikada ne može biti u koaliciji sa strankama koje vode antidržavnu i antinacionalnu politiku“), vlast SPS i DS u Beogradu formirana je uz manjinsku podršku LDP.
Aleksandar Antić je postao predsednik Skupštine Beograda, a nepoštovanje dogovora opravdao je – stranačkom disciplinom.
Dnevnik, 15. 7. 2008. godine
‘Neprijatno mi je što koalicioni sporazum sa SRS i DSS nije poštovan, ali ja sam kao član SPS-a obavezan da se ponašam u skladu sa odlukama organa stranke.’
Danas, 5. 1. 2011. godine
– Zašto to tvrdite?
– Ako me ozbiljno pitate, podsetiću vas na 2008, kada je potpisao sporazum da ja budem gradonačelnik Beograda, a meni u lice sto puta rekao da će to biti ispoštovano. Znate kako se završila ta priča.
– Da li ste mu to zamerili u nekom sledećem susretu i kakvo vam je objašnjenje dao?
– Naravno da sam mu zamerio i to mnogo oštrije nego što vama sada govorim, oštrije nego što i možete da pretpostavite. On je meni davao odgovore poput „pitaj žute, a ne mene“ zbog čega je to tako ispalo. Ja sam mu, naravno, ukazivao da sam ja protivkandidat „žutima“, da je njihov cilj upravo da ne budem gradonačelnik, tako da bi bilo apsolutno besmisleno i glupo da ih pitam bilo šta. Dačić se nikada javno nije izvinio ni zbog čega, pa ni zbog toga.
Ipak, Dačić i Vučić postali su partneri u novoj Vladi Srbije 2012. godine i koalicija njihovih stranaka, bez obzira na funkcije koje njih dvojica zauzimaju, traje do danas. A Dačić je pre nekoliko godina izneo svoju verziju „neverstva“ 2008. godine. Kazao je da su mu bivši predsednik Srbije Boris Tadić i preminuli funkcioner DS Miodrag Miki Rakić priznali da su se pokajali što nisu dozvolili da Vučić postane gradonačelnik Beograda, kao i da ga je tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer naterao da pravi vladu sa demokratama.
Alo, 1. 6. 2016. godine
Prema njegovim rečima, Tadić mu je 2012. rekao da su pogrešili što su postavili Đilasa za gradonačelnika Beograda.
‘I šta sad – Tadić sad priznaje da je pogrešio, a ja sam četiri godine ratovao s Vučićem kao da sam mu krvni neprijatelj. A oni su se s njim sprijateljili. I Vučić je u pravu – nisu meni oni krivi, ti si mi 2008. obećao da ću biti gradonačelnik. A Tadić me uslovio time da neće biti republičke vlade ukoliko Đilas ne bude gradonačelnik. Znate šta, ja sam posle svega toga rešio da više nikad ne zavisim od drugih.’
A na pitanje „Nedeljnika“, kako onda, posle svega, sarađuje s Vučićem, kazao je:
Da li će vam Vučić oprostiti taj greh?
Ne verujem da će mi to ikada oprostiti, ali to je već istorija. Ima mnogo drugih tema na kojima se možemo dokazivati.
