Dačićeva „meka“ (UN) stolica

0
472

Šta je Dačić obećao Briselu i Vašingtonu?

Šta se krije iza izjave premijera Srbije, da je spreman da razgovara u Briselu o mogućnosti dodeljivanja „stolice“ u Ujedinjenim nacijama NATO paradržavi Kosovo; paradržavi koja je nasilno (bombama) formirana na teritoriji Srbije?

Da pokušamo  da zanemarimo ono što piše u Ustavu Republike Srbije, jer je jasno, da bi svaki oblik priznanja Kosova kao nezavisne države, u stvari, bio čin veleizdaje, te da vidimo šta je to konkretno ponudio Ivica Dačić svom šiptarskom „kolegi“ Tačiju.

Složićemo se, trenutno, ništa konkretno. Na osnovu onoga što je ranije predlagao predsednik srpske vlade, moglo bi se zaključiti, da on traži podelu Kosova i Metohije. Možda da sever Kosova pripadne Srbiji, a potom da se ostatak Kosova i Metohije prizna kao nezavisna država Kosovo, koja bi time mogla da postane članica Ujedinjenih nacija.

Ipak, Ivica Dačić, koliko se iz njegovog političkog „razvijanja“ date teme može sagledati, doveo je srpsku stranu do jedne tačke u kojoj je podela Kosova nemoguća. Zapravo, tražeći da se srpska politika zasnuje na prihvatanju „realnog stanja“, Dačić (i ostali vodeći srpski političari) uspeli su da „ubede“ javnost u Srbiji i ceo svet da najviše što oni mogu da zahtevaju u „razgovorima“ s Prištinom (to jeste, s Briselom), jeste nekakav oblik srpske autonomije unutar međunarodno priznate države Kosovo.

Naravno, to još niko pre Dačića nije eksplicitno rekao. Njegova poslednja izjava, koju je on kasnije pokušao donekle da „amortizuje“ i obesnaži, samo dodatno potvrđuje onu slutnju, koja sve više obuzima građane Srbije, da je srpska vlada, izgleda, spremna da prihvati za Srbiju i neprivatljivo. Tu više, smatraju neki, nema nikakve dileme. Rezolucija o Kosovu i Metohiji, koju je usvojila Narodna skupština, sročena je na takav način, da se u njoj istovremeno poziva na Ustav Republike Srbije i na Rezolucije 1244 i da se traži nekakva autonomija unutar „autonomije“ (odnosno države).

Zapravo, najveći problem Srbije je odsustvo jasne strategije spram Kosova i Metohije, koja je zamenjena onim „pragmatičnim“  prilagođavanjem „u hodu“, čije su katastrofalne posledice po srpske interese danas jasno vidljive. Srpske vlasti su godinama podvlačile nekakvu „crvenu liniju“, a da, reklo bi se, niko jasno nije znao gde se ta linija nalazi.

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Običan čovek, koji se na bavi politikom, najverovatnije bi danas na sledeći način opisao srpsko mesto u međunarodnim odnosima: Sada postaje sve „vidljivije“ da su srpsku politiku godinama unazad krojile strane (zapadne) obaveštajne službe. Ispočetka tajno, a danas neskriveno, preko svojih ambasada u Beogradu, kojima se srpski „vazali“ moraju obratiti pre nego što donesu bilo kakvu ozbiljniju spoljnopolitičku odluku. Doguralo se dotle, da se najvažniji dokumenti, kojima se odlučuje sudbina Srbije, najpre moraju napisati na engleskom jeziku, a potom dostaviti službenicima stranih ambasada na „proveru“.  Čak nije isključeno da se takvi dokumenti i originalno pišu u briselsko-vašingtonskim kancelarijama i kao gotovi prosleđuju srpskim „satrapima“ na realizaciju.

Dačićev odlazak na pregovore u Brisel, sa temom o „paralelnim institucijama“, jasno govori da srpska strana priznaje da su institucije države Srbije na Kosmetu nelegalne; jer, jasno je da evropski posrednici ne smatraju da se pod pojmom „paralelnih institucija“ mogu posmatrati ilegalne institucije NATO paradržave Kosovo. Stvar je tu krajnje jasna: ako predsednik srpske vlade pristaje da razgovara o „paralelnim institucijama“, tada on tu čini ogromnu, neprocenjivu i nepopravljivu štetu interesima države Srbije.

Uostalom, kako Srbija misli da isposluje bilo šta korisno za srpsku stranu u pregovorima s evroatlantskom alijansom, ukoliko, potpredsednik srpske vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić ovih dana izjavljuje da je za Srbiju sada najbitnijeda dobije datum za početak pregovora o ulasku u Evropsku uniju„. Time on indirektno šalje poruku, da će srpske vlasti biti spremne da progutaju svako poniženje, samo ako će ih neko na kraju potapšati po ramenima i kazati: „Hajde, kad ste navalili, sedite da malo popričamo!“

Šiptarska strana koristi srpsku neodlučnost i nesnalaženje i ne pristaje ni na kakvo drugo rešenje koje bi značilo da Priština odustaje od kontrole nad severom Kosmeta, niti pristaje na bilo kakav status osim potpune nezavisnosti te NATO paradržave. Zapravo, Šiptari nemaju ni jedan jedini razlog da pristanu na bilo kakav srpski predlog, kada srpska strana unapred signalizira da će ispuniti sve uslove koje pred nju postavi Evropska unija. A EU jasno podržava nezavisnost Kosova.

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Hašim Tači je odbio mogućnost da Srbiji „vrati sever Kosova“ kako bi zauzvrat ta NATO paradržava dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama. Time se potvrdila sumnja da je Dačić pokušao da ponudi Šiptarima učlanjenje u Ujedinjene nacije za „otcepljenje“ severa Kosova i „priključenje“ tog dela teritorije Srbiji.

Dešava se nešto u šta je teško iko u Srbiji doskora mogao da poveruje.

Iako su četiri opštine na severu Kosmeta još uvek praktično pod upravom republike Srbije, srpska vlada taj deo „slobodne“ srpske teritorije gura u šiptarske kandže, da bi ga potom, kobajagi, pokušala odonud da „iščupa“. Koliko je takav srpski „manevar“ nerazuman, jasno govori nemušta Dačićeva ponuda, koja se u konačnom, valjda, svodi na to da se Šiptarima da deo teritorije koju Srbi svakako kontrolišu, da bi potom Srbija priznala ostatak paradržave Kosovo i dopustila joj da uđe u članstvo UN?!

U nastavku prenosimo članak Glasa Amerike, iz kojeg se jasno može videti, da Srbija može da dobije datum za početak pregovora s Evropskom unijom, samo ukoliko ispuni sve uslove koje je pred nju Brisel postavio u decembru prošle godine. A najvažniji uslov jeste integracija severa Kosova u šiptarski „državno-pravni“ sistem, čime će se Srbija i praktično odreći svoje svete zemlje – Kosova i Metohije.


Van Rompej: Neophodni novi koraci

Premijer Srbije Ivica Dačić u Briselu se sastao sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem.

Dan posle susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i evropskom komesarkom Ketrin Ešton, premijer Srbije Ivica Dačić se sastao i sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, koji je poručio da je Brisel spreman da ispuni obećanja data Srbiji – ali da su to neophodni novi koraci.

Tokom noćašnjeg petočasovnog razgovora premijera Srbije, premijera Kosova i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton postignut dogovor da se carina i dažbine na severu Kosova uplaćuju u poseban fond za razvoj severa. Kako je posle četvrtog susreta sa Hašimom Tačijem objasnio Ivica Dačić iznete su i zamisli kako bi mogle delovati srpske institucije i kako bi se došlo do posebnog položaja za zajednicu srpskih opština.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Dačić je istovremeno negirao tvrdnje kosovskog premijera Hašima Tačija da je postignut dogovor o demontaži srpskih institucija na severu Kosova.

Posetu Briselu premijer Srbije završio je današnjim susretom sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, a kako je poručio Ivica Dačić cilj Srbije je dinamični tok evropskih integracija, to jest što skorije dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU.

Premijer Srbije je istakao rešenost Beograda za saradnju u regionu, mirno rešavanje sporova i naglasio da srpski narod zaslužuje da živi bolje, imajući u vidu da je društveni proizvod Srbije sada samo 60 odsto onoga iz 1989 godine:

Želimo da ostvarimo dva cilja naše nacionalne politike – a to je da, vodeći jednu konstruktivnu politiku dođemo do održivog rešenja za odnose između Beograda i Prištine, vodeći računa o legitimnim interesima Srbije i Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Naravno, imajući u vidu i legitimne interese Albanaca.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare predsednik Evropskog saveta je istakao da će Unija ispuniti obećanje Srbiji i Evropski savet će razmotriti napredak s ciljem da se pokrenu pregovori o članstvu EU sa Srbijom. A tu je vreme od velike važnosti, rekao je Herman van Rompej i dodao da :

„Normalizacija odnosa sa Prištinom je ključni uslov za Srbiju i za otvaranje procesa pregovora o pristupanju. To uključuje i puno poštovanje principa regionalne saradnje, aktivnu saradnju sa Euleksom u pronalaženju rešenja za nova, teška pitanja na severu Kosova.“

A ambasador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije Denio je istakao da Francuska podržava Srbiju na putu ka EU i zalaže se za datum početka pregovora čim budu ispunjeni uslovi koje je postavio Brisel. Dijalog Beograda i Prištine se dobro odvija i mislim da se, u ovakvim okolnostima, stiču uslovi kako bi odgovor bio pozitivan, kaže Denio.

Kako smatra predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević nastavak dijaloga Beograda i Prištine i njegovo podizanje na najviši politički nivo predstavljaju dobru osnovu za rešenje problema i mogu dovesti do napretka u evropskim integracijama Srbije.

VOA

PODELI
Prethodni tekst17. januar 2013.
Sledeći tekstSa Facebook-a (15)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime