Dačićeve „crvene linije“ u državi koja nestaje

1
1147
Foto: MSP

Ovih dana čitamo i slušamo ministra Dačića, onog „s koferče“, da je ugled Srbije u svetu ojačao. Nije samo jasno, dokle ćemo još jačati? Da se ne prenapregnemo od takvog jačanja i ne eksplodiramo kao preduvan balon? I, konačno, u čemu se vidi da nam je ugled ojačao? Da li u tome što ministar spoljnih poslova peva i izvodi „trbušni ples“ pred turskim predsednikom Erdoganom? U tome što mu muftija lepi 100 dolara na čelo, kao na najprostijem seoskom vašaru ili pretencioznoj mediokritetskoj svadbi? Teško je pretpostaviti da postoji ijedan čovek zdrave pameti u Srbiji, koji se nije postideo pred takvim Dačićevim pevačko-igračkim „sposobnostima“ i pred bezočnim ponižavanjem države i naroda.

Slično Dačiću, već godinama, tvrdi i predsednik države. Iako je jasno i pticama na grani da AV igra kako drugi sviraju, on, začudo, uvek pronalazi onaj Lajbnicov „dovoljan razlog“, kojim narodu objašnjava zašto se ponižava.

Da se razumemo – kaže Veliki Vođa – ne činim ja to zato što sam slab, nego zato što sam jak.

I tome dodaje: Srbija je snažna! Na svaki napad i ugrožavanje njenih interesa odgovoriće energično, ali i onda kada se čini da se Srbija povlači ili ne reaguje na provokacije komšija, EU ili „međunarodne zajednice“, ona to čini zato što je svesna svoj snage.

Što kaže narod, da se čovek prekrsti i levom i desnom!

Obraćajući se polaznicima Diplomatske akademije, zabavljač-ministar Dačić je konstatovao, da Srbija ima „crvene linije“, koje ne sme nipošto da prekorači. Istina, nije rekao koje su to „crvene linije“ i gde se one uopšte nalaze. I u istom govoru, ministar koji pominje „crvene linije“, odmah u nastavku svog obraćanja budućim diplomatama, naglašava da Srbija ima spoljnopolitičke prioritete. Na prvom mestu, veli on, nalazi se bezalternativni put u EU, odnosno, najvažniji cilj naše države jeste njeno integrisanje (prijem u članstvo) Evropske unije. Dakle, čovek odmah, u samom startu svoje „diplomatske pouke“ školarcima, debelo prelazi granicu one „crvene linije“, koju je tako značajno potcrtao samo koji sekund ranije.

Da Vas podsetimo:  "Ručni" Savet za nacionalnu bezbednost

Čudno je da nikome od mladih ljudi, polaznika te Diplomatske škole, nije palo na pamet, da upita srpskog šefa diplomatije, kako je moguće da se ne pređe „crvena linija“, ako nam je glavni diplomatski orijentir Brisel? Evropska unija je više puta jasno dala do znanja da Srbija, eventualno, može da postane njena članica, ali samo u „skraćenom izdanju“ – bez Kosova i Metohije.

Otuda, logično se nameće pitanje, da li je teritorijalni integritet i suverenitet zemlje jedna od glavih „crvenih linija“ preko kojih se ne sme ići? Ako jeste (a trebalo bi da jeste), tada put ka članstvu u EU nikako ne bi smeo da bude „prioritet“. A ako teritorijalni integritet i suverenitet države nisu ona granica preko koje se ne sme prestupiti, tada je jasno da Srbija uopšte nema „crvenih linija“. Zašto ih nema? Pa zato što je odbrana integriteta i suvereniteta zemlje osnovni uslov (sine qua non), da bi bilo kakve granice („crvene linije“), u bilo kom smislu, uopšte mogle da se postavljaju.

U stvari, na našu žalost, prava realnost je sasvim drugačija. Srbija nema nikakvu političku snagu u međunarodnim relacijama. Narodski rečeno, Srbiju niko ni za šta ne pita, niti zarezuje. Zapravo, srpski narod, izgleda, nije svestan da uopšte nema svoju državu – i to već odavno! Ono što ima, jeste jedan nedefinisani teritorijalni provizorij na središtu Balkanskog poluostrva, u kome se fingira postojanje nekakve države i državnih organa. A praktično, nad ovim tlom, za koji ne znamo tačno ni odakle počinje niti dokle se prostire, vladaju neke druge sile, koje sa našim narodom nemaju nikakve veze. Da je to tako, dovoljno je da se pažljivo sluša ono što priča predsednik države, kada opravdava neke svoje nepopularne poteze (a gotovo sve mu je nepopularno) u političkoj, ekonomskoj ili finansijskoj sferi. Te mere je morao da preduzme, opravdava se on, jer je tako zahtevao MMF! Ispada da ostaje samo jedna stvar, koja se može prikazati kao ingerencija i uspeh srpske vlade, a to je smešteno u onom delu vladinih aktivnosti, kojima ona „uspeva“ da od MMF-a izmoli neke „povlastice“ za narod Srbije (na primer, umesto 20 posto, plate i penzije će se skresati za 10 posto).

Da Vas podsetimo:  Građani Srbije, pripremite se na još veće prevare

Kao što vidimo, Vlada Srbije nema nikakvih ingerencija u donošenju ključnih, strateških odluka u funkcionisanju zemlje. O tome, „brigu“ su preuzeli oni, koji Srbiju ne vide kao državu u pravom smislu, čak ni kao svoju koloniju, već sav ovaj imaginarni prostor srednjeg Balkana nazivaju – geografski netačno – Zapadni Balkan. Na celom tom „Zapadnom Balkanu“, za korporacijski i banksterski kapital i njihove političke eksponente koji vladaju Srbijom, postoji samo prostor za eksploataciju, porobljavanje i golu pljačku.

U svakoj situaciji zaštita interesa otadžbine nema alternative„, poručio je Dačić mladim ljudima koji se nadaju da će jednog dana biti u prilici da predstavljaju svoju zemlju. Naravno, ukoliko ta zemlja potraje dok oni stasaju za diplomatsku službu. Opet nije bilo reakcije na ovakvu „patriotsku paljevinu“ šefa srpske diplomatije; niti je bilo pitanja, koja bi ovde morala sama od sebe da isplivaju na površinu. Naaime, ako zaštita otadžbine nema alternativu, kako je moguće da alternativa ne postoji ni putu Srbije ka članstvu u, neprijateljski nastrojenoj, EU? A Evropska unija nije neprijatelj Srbiji samo zbog otimanja Kosova i Metohije, već i zbog mnogih drugih zala, koje oni pod plaštom „demokratskih vrlina“ rasprostiru Srbijom. Uostalom, EU je toliko ispunjena zlom, da i sam počinje da puca (nestaje) pod takvim destruktivnim teretom.

EU led se topi, puca, a mi bismo, uprkos svemu, da se po njemu bezalternativno klizamo? To je, reklo bi se, ne samo nediplomatski, nego je i krajnje nerazumno. Zašto bi neko, zdrave pameti, rizikovao da završi pod ledom, samo iz želje ili puke radoznalosti, da vidi kako izgleda komšijsko dvorište i da zaviri u komšijin raskošni dom?

Crvena linija Ivice Dačića nije nikakva linija odbrane Srbije, kako bi to on želeo da predstavi, već je to linija od koje se svaki pošten građanin Srbije grozi i crveni. Grozi se, jer zna da je crvena linija davno pregažena, da Srbija puzi u blatu najgrđe vazalne močvare, a crveni se, jer nema snage ni hrabrosti da ustane i vrati stvari tamo gde su one nekada bile, s onu stranu crvene linije, gde se hoda uspravno i ponosno uzdignute glave.

Da Vas podsetimo:  Manipulativni aspekti pandemije

D. Gosteljski

koreni.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime