Dahije

Nemojte nikada zaboraviti da nije dovoljno samo to što su nas naši preci postavili na pravi put. To što smo se zatekli na tom putu imaće smisla samo ako njim i hodimo. U suprotnom ako budemo samo nastavili da sedimo kao i svako ko sedi na putu bićemo pregaženi. Ono što nam je valjda jasno moramo se kretati ići napred samo tako možemo uspeti. Verujte svojim đedovima nisu oni slučajno čvrsto koračali putevima vere, časti, pravednosti.

Nikad taj put nije bio lak i vrlo često je delovao neizvesno, njih to nije zaustavilo. Ni kad krenemo uz stepenice želeći da stignemo do nekih vrata nismo sigurni da li će nam ih neko otvoriti kada do njih i dođemo. Tako je i u životu niko nam ne garantuje da sa druge strane ima nekog ko će nam otvoriti vrata sreće, ljubavi, uspeha. Ali bez obzira na to da li će se otvoriti ili ne da bi to saznali moramo se popeti uz stepenice. Zato pokrenimo se i počnimo da se penjemo čuvajući se od neljudi koje ćemo usput sresti.

„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi“.

Patrijarh Pavle

Svuda oko nas su neljudi, negde su oni davno zavladali kao recimo u Engleskoj, odmah posle toga zarazili su i njihovu sestru Ameriku. Zaraza zla se tu nije zaustavila, da bi se lakše prepoznali među sobom napravili su i klub zla i nazvali ga NATO. Za Evropske zemlje zahvaćene ovom epidemijom sem NATO kluba napravili su još jedan, nazvan EU. Kakva je to bolest i nesreća koja je zahvatila taj zapad, koliko su velike njihove patnje možemo shvatiti videvši da oni misle da će im pomoći, da će se spasti ako drugome nanose bol. Na njihovu žalost strašno greše, nesvesni da bol prolazi samo dubokom verom. Za veru je potrebna duša a tu im ništa ne može pomoći. Davno su se odrekli hrišćanstva davno su svojim izborom napustili pravoslavlje i nepovratno izgubili dušu.

Zapad je davno napustio veru i istinu tu se više ne može ništa učiniti , ali šta raditi sa onima među nama koji su se zarazili tom zapadnom pandemijom? Sada ti moderni janičari bez duše kao da im majke nisu srpkinje glume nove dahije. Možda su pomislili da je srpski narod zaboravio Aganliju, Kučuk Aliju, Mula Jusufa i Mehmed – Agu Fočića pa neće prepoznati sličnost sa njima ove nove vladajuće klike. Svetosavca neće zavarati tako lako samo zato što imaju srpska imena i prezimena jer iskreni pravoslavac jasno vidi da nemaju ono najvažnije , nemaju dušu. Onaj ko nema dušu ne može u sebi imati ni vere, ni časti, ni čojstva a onda bez obzira na ime i prezime ne može se zvati Srbinom.

U vreme osmanlija znali smo da su radili u turskom interesu pa smo ih mogli zvati turskim podanicima. Današnje srpske izdajnike više se i ne zna ko sve sa zapada plaća i za čiji interes rade. Zato ih ne možemo nazvati samo kaubojskim konjušarima ili krstaškim štitonošama ili švapskim podanicima … Sigurno je međutim da nećemo pogrešiti nazvavši ih dahijama jer ono što je evidentno u srpskom interesu ne rade.

Ne može se pogrešiti pored tolike sličnosti sa Aganlijom, Kučuk Alijom, Mula Jusufom i Mehmedom – Agom Fočićem. Njih četvorica su te 1801. Godine ubili dotadašnjeg beogradskog vezira Hadži- Mustafa pašu i podelile Beogradski pašaluk između sebe. Dahije se nisu zaustavile na tome već su zaveli diktaturu ukinuvši sve povlastice koje su Srbi imali do tada, vladavinu terora, uvodeći čitlučenje i dodatne namete Srbima. Preuzevši vlast sami su ubirali poreze, određivali dažbine, sami sudili i presuđivali po svojoj volji baš kao i zapadne hijene i srpski janičari današnjice.

„Bože mili! Čuda velikoga!
Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne
I da druga postane sudija,
Tu knezovi nisu radi kavzi,;
Nit’ su radi Turci izjelice,
Al’ je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može,
Ni trpiti Turskoga zuluma;
I radi su Božij ugodnici,;
Jer je krvca iz zemlje provrela,
Zeman doš’o valja vojevati,
Za krst časni krvcu proljevati,
Svaki svoje da pokaje stare…“

Filip Višnjić (Početak bune protiv dahija)

Ima li danas razlike nije li i danas Srbija podeljena između dahija? Nema li svako od njih svoj deo pašaluka gde slobodno sprovodi svoju volju i zakone? Zar vas ne podsećaju na dahije ovi koji danas ubiraju i određuju poreze? Sude nam danas ti moderni janičari po zakonima koji sami bez narodne volje kroje, presuđuju nam po nekoj njihovoj pravdi. Pokušavaju da narod naprave ludim ubeđujući nas da živimo nikad bolje, da je zaposlenost na najvišem nivou u poslednjih 50 godina, da su penzije najveće u istoriji… Srpsku vojsku i policiju su uništili i pretvorili u svoje lične patrole koje će im pomoći srpski narod da globe. Reći će oni koji još ne vide dobro da nisu oni ipak dahije jer nisu posekli srpske knezove.

Kako da ih poseku kad Srbija danas nema knezove, nije sada 1804. godina? Nema Srbija danas Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Stevana Andreića Palaliju, Stefana Mihajlovića, Teofana iz Orašja, Petra Resavskog, Marka Čarapića… Uvidevši da Srbija nema knezova oni su se ohrabrili valjda pomislivši da im niko ne sme stati na put. Tačno je da knezova nema ali je Majci Otadžbini svako njeno čedo knez. Sav srpski narod, svi pravi Srbi jesu kneževi Otadžbine Srbije.

Zato ti slugani zapada glumeći dahije i pokušavaju da poseku svekoliki nevini srpski narod, znajući da su oni knezovi Srbije. A te zapadne hijene sa izdajnicima i slugama ne mogu da trpe ni Srbiju a kamoli njene knezove. Seku oni danas umesto knezova svim modernim metodama (pretnjama, ucenama, kreditima, otkazima, izmišljenim nametima, prodajom svega srpskog…) srpski narod. Samo moraju biti svesni da će svetosavski narod što je veći zulum biti hrabriji. Što više srpski narod pokušavate da ugušite u njemu se sve više jača vera, čojstvo i junaštvo.

„…Potekoše hodže i ’vaizi,
Donesoše knjige indžijele;
Knjige glede, grozne suze rone,;
Dahijama ovako govore:
„Turci, braćo, sve sedam dahija“
’Vako nama indžijeli kažu:
„Kad su ’nake bivale prilike
„Viš’ Srbije po nebu vedrome,;
„Ev’ od onda pet stotin’ godina,
„Tad je Srpsko poginulo carstvo,
„Mi smo onda carstvo zadobili,
„I dva vlaška cara pogubili:
„Konstantina nasred Carigrada;
„Ukraj Šarca, ukraj vode ladne,
„I Lazara na polju Kosovu;
„Miloš ubi za Lazu Murata,
„Al’ ga dobro Miloš ne potuče,
„Već sve Murat u životu bješe,;
„Dok mi Srpsko carstvo osvojismo,
„Onda sebi vezire doziva:
„Turci braćo, lale i veziri!
„Ja umrijeh, vama dobih carstvo,
„Nego ovo mene poslušajte,;
„Da vam carstvo dugovječno bude:
„Vi nemojte raji gorki biti,
„Veće raji vrlo dobri bud’te;
„Nek je harač petnaest dinari,
„Nek je harač i trideset dinari;;
„Ne iznos’te globa ni poreza,
„Ne iznos’te na raju bijeda;
„Ne dirajte u njihove crkve,
„Ni u zakon, niti u poštenje;
„Ne ćerajte osvete na raji,;
„Što je mene Miloš rasporio,
„To je sreća vojnička don’jela:
„Ne može se carstvo zadobiti,
„Na dušeku sve duvan pušeći;
„Vi nemojte raju razgoniti;
„Po šumama, da od vas zazire,
„Nego paz’te raju k’o sinove,
„Tako će vam dugo biti carstvo;
„Ako l’ mene to ne poslušate,
„Već počnete zulum činit’ raji,;
„Vi ćet’ onda izgubiti carstvo. –
„Car umrije, a mi ostadosmo,
„I mi našeg cara ne slušasmo,
„Već veliki zulum podigosmo:
„Pogazismo njihovo poštenje,;
„Svakojake b’jede iznosismo,
„I grijotu Bogu učinismo,
„Sad su ’nake postale prilike,
„Sad će netko izgubiti carstvo;;
„Ne bojte se kralja ni jednoga,
„Kralj, na cara udariti ne će,
„Niti može kraljevstvo na carstvo,
„Jer je tako od Boga postalo;
„Čuvajte se raje sirotinje;;
„Kad ustane kuka i motika…“
Filip Višnjić (Početak bune protiv dahija)

Htele su dahije i te 1804 da ubijanjem Srba zastraše srpski narod, ali je ovaj čin samo još više razljutio Srbe. Kako prolaze oni koji Srbe razljute dahijama je tada objasnio Milenko Stojković. To bi trebala da bude dovoljna opomena svima onima koji žele da ubijaju Srbe da to neće proći nekažnjeno.

„Drumovi će poželjet’ Turaka,
„A Turaka nigde biti neće,
„Tako knjige indžijeli kažu…“

Filip Višnjić (Početak bune protiv dahija)

Danas opet srpskim drumovima polaze neki slični „Turci“ sada samo nose druge zastave, zastave EU i NATO. Opet nemaju mere što je valjda posledica toga što nemaju ni duše, opet zulumima hoće da nas promene. Videli su da ćutimo pa misle da to radimo zato što se plašimo, nisu dovoljno konstatovali prošlost da bi shvatili da je to znak da smatramo da više ne želimo na njih ni reči da trošimo.

Možda nemaju ili su izgubili knjige indžijele koje bi im jasno rekle da jesu srpske drumove pohodili ali da dolazi vreme kada će ih se drumovi poželeti ali njih na njima više biti neće. Možda negde drugde i mogu da žive po njihovim pravilima zla. Ali ovo je zemlja Srbija i ovde dok god ima svetosavaca će vladati naša pravila. Ta pravila jasno kažu da će svakog ko jede i pije sa neprijateljem i izdajnicima stići kazna i prokletstvo. Ta pravila jasno govore da je život stvarno život samo ako slobodno živimo na svome. Zato svetosavac neće dozvoliti da ga živog sahranjuju, ne postoje sile zla koje Srbina mogu da slome.

Nenad Blagojević