Dok u Evropi bukti rat, a Nemačka hrli u osvajačke pohode, 19. septembra 1940. godine, kako piše list “Vreme” iz toga doba, mladi kralj Petar II Karađorđević, koji u tom trenutku nije još vladao Kraljevinom Jugoslavijom jer je bio maloletan, posetio je Niš. Obišao je Duvansku industriju, Ćele-kulu, Čegar, Nišku Banju i Sićevačku klisuru, a sve u društvu tadašnjeg predsednika Vlade, Nišlije Dragiše Cvetkovića.
Nešto više od godinu dana pre posete kralja i zvanično je započeo Drugi svetski rat okupacijom Poljske od strane Nemaca. U danima kada je kralj u Nišu i Vreme, ali i Pravda najviše članaka posvećuju ratu u Evropi. Pišu o bombardovanju Londona i Liverpula, o napredovanju Italijana na Malti, ali i o putu ministra spoljnih poslova Nemačke Vilhelma fon Ribentropa u Italiju.
Vreme i na naslovnoj strani posebnu pažnju posvećuje poseti mladog kralja Petra Nišavskom kraju. Putovanje je, kako piše, školsko-naučno, s obzirom da je Petar tada bio 16-godišnjak, a da je Jugoslavijom upravljalo Namesništvo.
Ipak, Nišlije su ga, piše u tekstu, dočekale uz ovacije “Živeo, kralj”.
Mladi Kralj je na ulasku u grad. Iz daleka već dopiru poklici, a kada kralj prolazi gradskim ulicama prekrivenim beskrajnim masama sveta, ovacije izlivi radosti i sreće prolamaju topao jesenji vazduh. Ceo Niš pozdravlja svog Visokog Gosta, pozdravlja svog Mladog Kralja – piše novinarka Julija Lazarević.
Proces proizvodnej u Duvanskoj; foto: VremeDočeci su bili isti i u Duvanskoj industriji, ispred Saborne crkve i u Niškoj Banji, gde je i završen prvi dan posete, a kralj je prespavao u dvorskom vozu.
Sutradan je obišao Sićevačku klisuru i Čegar gde je, kako piše, sa licem punim zadovoljstva primio cveće “od ljupke devojčice”.
Drugog dana, već oko 17:30 voz kralja Petra bio je na stanici Topčider u Beogradu.
Mladi kralj tih dana nije ni slutio da će za svega nekoliko meseci, posle martovskih demonstracija, i zvanično biti postavljen za kralja, sa svega 17 godina.
Nije slutio ni da će već mesec dana kasnije, u aprilu 1941. godine, nakon bombardovanja Beograda, zauvek napustiti Srbiju i Jugoslaviju i ostati upamćen kao poslednji kralj Kraljevine Jugoslavije.
Emigrirao je sa nikšićkog aerodroma preko Grčke i Egipta do Londona, a na kraju se skrasio u Deneveru (SAD). Tamo će i okončati svoj život 1970. godine, u 47. godini.
Digitalne arhive srpskih i jugoslovensih novina dostupne su na sajtovima Narodne biblioteke i Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković“.
A. S.
Izvor: Južne vesti
