Dan kada mislimo na Jasenovac

MUČENICI JASENOVAČKI SU SIMBOL MUČENIŠTVA CELOG SRPSKOG NARODA… toga se treba setiti danas 13. septembra, kada Srpska Pravoslavna Crkva obeležava praznik Mučenike jasenovačke, u znak sećanja na više od 700.000 Srba, ubijenih u sistemu nacističkog ustaškog logora Jasenovac- u periodu od 1941. do 1945. godine.

U ovom najmonstruoznijem i najstrašnijem fašističkom logoru smrti na svetu, Srbe su ponižavali, mučili i ubijali sa zadovoljstvom na čak 57 načina. A ko može toliko mrzeti čoveka do sam đavo. I sad, kad se setimo reči Sv Vladike Nikolaja, napisanim u samici nacističkog logora Dahau, kojima objašnjava zašto smo toliko postradali između dva svetska rata, a kojima kaže da smo imali školu bez vere, politiku bez poštenja, vojsku bez rodoljublja i državu bez Božijeg blagoslova, onda je razlog za naše stradanje više nego jasan.

Danas ne obeležavamo mučenistvo naše braće, sestara i dece mučenički postradalim u Jasenovcu, danas obeležavamo mučenistvo svih nas, mučeništvo Sv Cara Lazara, Karađorđa, mučenika iz Jadovna, Prebilovaca, mučeništvo srpske vojske koja je u Golgoti pregazila Albaniju i sa neviđenim eleanom i moralom ubrzo oslobodila našu namučenu Srbiju, mučeništvo heroja sa Košara i Paštrika, sa svetog Kosova i Metohije i svih onih Srba koje ovde nisam spomenuo jer se srpsko mučeništvo ne može tako lako nabrojati niti u par rečenica popisati.

Ali šta smo braćo i sestre naučili iz našeg mučeništva. Sv Vladika Nikolaj, u svojoj knjizi iz logora Dahau, koju je sa pravom nazvao “Srpskom narodu kroz tamnički prozor“, jasno poručuje zašto se raspala veštačka tvorevina Kraljevina Jugoslavija. Odali smo se idolopoklonstvu, psovali smo Boga, odrekli se Slave i ugasili slavsku sveću, uvredili pretke, ukaljali smo se svakakvim nevaljalstvom, i kako smo merili tako nam je odmereno. Da li nam je jasno da se iz istih ovih razloga raspala se i ona nova Jugoslavija. I šta mi to danas radimo. Kako se ponašamo. Da li smo mi i naša sadašnja država dostojni Svetih mučenika jasenovačkih i na stotine hiljada drugih srpskih mučenika, a nekada nas je bilo koliko sad Engleza.

Da li će nam sreću doneti to što smo sve oko sebe pretvorili u rijaliti, što smo se odali svim ovovremenim pošastima i porocima, što ne poštujemo svoje roditelje, braću, sestre, komšije, prijatelje, Svetu Slavu i što smo zaboravili ko smo i šta smo. Nema tu sreće braćo i sestre. Uzmimo se upamet i nemojmo od drugih tražiti da nas poštuju ako sami sebe i svoje pretke, istoriju i veru Pravoslavnu ne poštujemo i ne živimo onako onako kako to kaže onaj od kog smo postali i zakoni nebeski. Uzalud nam molitve nad humkama u Jasenovcu, monaha na Hilandaru, u Gračanici, Pećkoj Patrijaršiji- ako se i posle  zločina naših dušmana sa njima se solidarišemo nepamćenjem.

I kao što odlazimo u svete svete srpske manastire koje nam ostaviše Nemanjići, počnimo da odlazimo i na mesta stradalništva našeg naroda. Eto za početak u Jasenovac. Poklonimo se Mučenicima jasenovačkim. Uveren sam i znam da će svako ko oseti tišinu koja sad vlada u tom prelepom selu na obali Save i spozna svu strahotu i užas koji su se tamo desili, shvatiti zašto hodamo zemljom i šta moramo promeniti ako mislimo da nam budućnost bude svetlija.

Novica Antić
Izvor: Ucentar