Dan Republike Srpske i oružane snage BiH

0
626

foto-treci-rs-puk_620x0Mnogo će još proteći vode rekom Savom i rekom Drinom, dok se bar malo ne približe stavovi političara u BiH i tutora nad BiH, o tome kakva je država BiH i kako tumačiti osnovne odredbe Dejtonskog sporazuma, posebno njegovog aneksa IV, tj. Ustava. Parafiranje Dejtonskog i potpisivanje Pariškog sporazuma nije istovremeno značilo i bezrezervno prihvatanje svih njihovih odredbi, od strane svih potpisnika toga sporazuma. Za one koji su Dejtonski sporazum razumeli i prihvatili samo kao sporazum kojim je prekinut rat i uspostavljen mir (bošnjački predstavnici i većina zemalja garanata toga sporazuma, pre svih SAD), značio je samo predah i prelazak na nove metode i oblike borbe za konačno ostvarivanje njihovih ratnih ciljeva u BiH. Za one koji su Dejtonski sporazum shvatili i prihvatili ne samo kao sporazum o prekidu rata i uspostavi mira, nego kao sporazum kojim se uspostavljaju potpuno novi temelji ustavnopravnog uređenja BiH (srpski predstavnici), svesno su prihvatili gubitak elemenata državnosti RS i izrazili spremnost izgradnje mira u BiH i same BiH na potpuno ravnopravnim osnovama.

Dvadesetogodišnja praksa političkog delovanja ključnih političkih partija u BiH i samih institucija BiH, pokazuje svu složenost odnosa u BiH i nesposobnost izgradnje stabilne i normalne države. Bez namere da ukazujemo prstom na krivce za nefunkcionalnost BiH kao države i njenu lošu perspektivu i njeno dovođenje u poziciju „nemoguće države“, kako je to rekao profesor N. Kecmanović, pomenućemo samo neke osovne elemente i odredbe Dejtonskog sporazuma i njihovu primenu u praksi.

Povod za ovakvu vrstu analize su najnoviji procesi zaoštravanja prilika u BiH, kao posledica osporavanja Dana RS, ili bolje rečeno njenog postojanja kao takve, koji su eskalirali kada je ministarstvo odbrane BiH odbilo zahtev rukovodstva RS da na svečanostima obeležavanja Dana RS 9.januara u Banja Luci prisustvuju i pripadnici 3. Pešadijskog (Republika Srpska) puka. O odlukama Ustavnog suda u vezi sa Danom RS i naknadnim procesima u vezi sa tim, javnost je dobro upoznata. Kako je uopšte došlo do toga da Ustavni sud BiH posegne za tako radikalnim merama, da ukine 9.januar kao Dan RS, i time podrije sam Dejtonski sporazum i Ustav BiH. Pa to je samo nastavak dezavuisanja samog Dejtonskog sporazuma, i njegovog Aneksa IV – Ustava BiH, koji je mnogo puta ranije pretrpeo nametnute krupne promene, kojima je izmenjena dejtonska struktura BiH. Pogledajmo samo neke odredbe Dejtonskog sporazuma koje se odnose na status RS i na status VRS, predviđen Ustavom BiH, pa ćemo lako zaključiti, da su te odredbe bile poštovane, nebismo došli u poziciju da Ustavni sud, sve po nalogu bošnjačkih političara i njihovih mentora, ukida Dan RS, a time pokušava na indirektan način ukinuti i RS, ili da se pak sprečava učešće 3. Pešadijskog (Republika Srpska) puka u svečanostima povodom Dana RS.

U ime mira i stabilnosti u BiH, nijedan od političara, ne sme zaboraviti osnovni postulat, a to je, BiH je samo ono što su se dogovorili entiteti i pretočili u Ženevske principe, koji su predhodili prihvatanju Dejtonskog sporazuma. Znamo da je RS proglašena 09.januara 1992. “kao država srpskog naroda i građana koji u njoj žive“. RS kao takva aktivno učestvuje u definisanju “Ženevskih principa“, koji su bili osnova za postizanje Dejtonskog sporazuma. Dakle BiH nije neki nad subjekat, nadređen entitetima, nije nešto to bi bilo oktroisano entitetima, nešto što dolazi van neposrednog dogovora entiteta, nije poseban subjekat koji može postojati i delovati bez entiteta ili bez njihovog sporazuma. Entiteti su se sporazumeli, pre prihvatanja i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, da će se BiH „sastojati iz dva entiteta, Federacije BiH i RS. Svaki entitet će nastaviti da postoji u skladu sa svojim tadašnjim ustavom“. Ženevski principi su pretočeni u Dejtonski sporazum, u Ustav BiH. U preambuli Ustava se poziva, upravo na Osnovne principe o kojima je postignut sporazum u Ženevi 8.oktobra 1995. Dalje se u preambuli govori da „Bošnjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi (zajedno sa drugima) odlučuju o Ustavu BiH“. I već u članu prvom tački trećoj Ustava se kaže: „Sastav: BiH će se sastojati od dva Entiteta (entitet se piše velikim slovom, podvukao autor), Federacije BiH i RS“. Dakle sve odredbe Ustava BiH temelje se na usaglašenim odlukama konstitutivnih naroda i Entiteta, normalno uz prihvatanje i poštovanje svih Univerzalnih deklaracija o pravima čoveka i drugih relevantnih međunarodnih akata i deklaracija u vezi sa tim pravima.

Da Vas podsetimo:  Američki režiser snima film o zločinu u „žutoj kući“

Na osnovu Ustva BiH, vidimo da BiH nema bez entiteta, onakvih kakvi su oni nastali prema entitetskim Ustavima, kada su odlučili da prihvate Dejtonski sporazum. Republika Srpska je proglašena na osnovu odluka predstavnika srpskog naroda, kao osnovnog državotvoritelja i ustavotvoritelja. RS kao takva, sve vreme rata bila je priznata i uvažavana kao legalni i legitimni činilac, od strane domaćih i stranih faktora, kao činilac sa kojim treba pregovarati o rešavanju bosansko-hercegovačke krize. Strani pregovarači nikada, tokom rata nisu dovodili u pitanje postojanje RS. Kao dokaz za to je i status RS kao strane potpisnice Dejtonskog sporazuma.

Usaglašavanje odredbi Entitetskih ustava sa Ustavom BiH, ne znači promenu suštine Entiteta, niti umanjivanje njihovih nadležnosti na uštrb institucija BiH, osim onih odredbi koje se usaglase dogovorom tri naroda i dva Entiteta.

Nametnute odluke, u vezi umanjivanja ustavnih nadležnosti Entiteta, koje su preduzimali Visoki prdstavnici u BiH, podržani od strane bošnjačkog rukovodtsva, imali su jedan osnovni cilj, a to je da se revidira Dejtonski sporazum i da se obesmisli ustavno-pravno postojanje RS i da ona bude puka ljuštura bez ustavnih i zakonskih ovlaštenja. Obesmišljavanje ustavnih pozicija Entiteta, pokazuje da zapadne zemlje potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma i bošnjački političari, i sada nastoje po svaku cenu obesmisliti Dejtonski sporazum, promeniti Ustav BiH, ukinuti Entitete, pa samim time i RS. Glavna perjanica u tom procesu je Ustavni sud BiH, koji ukida Dan RS 9.januar. Na taj način se menja suština RS, njena istorija i dokida se postojanje one RS koju poznaje Ustav RS donesen 28.februara 1992. Istini za volju Ustavni sud „dopušta“ da RS ima svoj Dan. Da „izabere novi datum“, a najbolje bi bilo za RS, ako bi prihvatila datum koji bi joj odredio Ustavni sud, po volji i želji Bakira Izetbegovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Dakle borba za opstanak RS se nastavlja. Srpski narod to čini vrlo uspešno, hrabro i ponosno.

Kako se pojavio problem učešća 3.Pešadijskog (Republika Srpska) puka na svečanostima povodom Dana RS? Puka koji nosi ime Republika Srpska. Puka, kao vojne formacije koja baštini identitet i vojno nasleđe VRS. Ovaj puk je ono jedino u OS BiH što nas podseća na VRS (muzej puka, spomen soba VRS, kulturno-istorijsko nasleđe VRS, istraživanje i negovanje istorije VRS). To je formacija koja ide uz ime RS i njen Dan. Vojna jedinica koja nas podseća na dan kada je Narodna skupština RS donela odluku o osnivanju VRS (12.maj 1992.). To je jedinica koja nas podseća i na RS i njen Dan. Jedinica koja služi za protokol RS. Ovaj puk jeste formalno u sastavu OS BiH, ali on nema operativna ni administrativna ovlaštenja. Puk ima malu neoperativnu komandu i personal. Puk je počasna jedinica. Zbog svega navedenog, učešću 3.Pešadijskog (Republika Srpska) puka na svečanostima povodom Dana RS, žestoko su se usprotivili bošnjački kadrovi u Ministarstvu odbrane BiH (koje po slovu Dejtonskog sporazuma nije ni bilo predviđeno, niti je jedno vreme postojalo), bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH (general Jelač, koji je Hrvat po nacionalnosti, doduše on samo daje predlog), mnogi političari Bošnjaci, a posebno se usprotivio komandant NATO štaba u BiH američki brigadni general Žizel Vilc.

Da Vas podsetimo:  Preti li američki prevrat u Prištini

General Vilc, kao arogantni kolonijalista, prosto je zapretio pripadnicima OS BiH da ne smeju ni po koju cenu učestvovati na svečanostima povodom Dana RS, jer rizikuju gubitak posla u OS BiH. Vilc se čak poziva i na Aneks I A Dejtonskog sporazuma – Sporazum o vojnim aspektima mirovnog rešenja (čiji je bio vrhovni tumač američki general, komandant IFOR-a), iako se odredbe ovoga sporazuma ne mogu nikako dovesti u vezu sa predmetnom temom. General, dalje, podseća pripadnike OS BiH, da su položili zakletvu da će braniti ustavni poredak BiH. Pripadnici 3. Pešadijskog (Republika srpska) puka ne raspolažu bilo kakvim sredstvima, da kao takvi, kao pripadnici puka, brane ustavni poredak BiH. Pomenuti američki general se direktno umešao u lanac komandovanja OS BiH, jer njegova“upozorenja“ znače naređenja. On pokazuje ko ima stvarnu komandu na OS BiH, to je komandna struktura NATO, odnosno američki generali.

Prema odredbama ustava i zakona OS BiH ne mogu biti posve nezavisne od Entiteta, iako one imaju jedinstvenu komandu strukturu koja polazi od Predsedništva BiH, preko ministra odbrane, Načelnika Zajedničkog generalštaba, pa sve do operativne komande i komande za podršku. Kako sve u političkom i institucionalnom radu na nivou BiH, proizilazi iz Entiteta, tako se uticaj Entiteta ispoljava i u sferi politike odbrane i upotrebe OS BiH.

Sigurno da do navedenih problema ne bi došlo da nije bilo promena Ustva BiH i to člana V (Predsedništvo), tačka 5. (Stalni komitet). O čemu je reč? Ustav BiH, ne pominje OS BiH, niti razmatra pitanja odbrane i vojske, osim u pomenutom članu V u tački 5. Gde se pominje „Stalni komitet“. U ovoj tački se kaže: „Svaki član Predsedništva će po položaju imati civilnu komandu nad oružanim snagama. Nijedan Entitet neće pretiti upotrebom sile niti upotrebiti sili protiv drugog Entiteta, ni pod kojim uslovima OS bilo kog Entiteta neće ući niti boraviti na teritoriji drugog Entiteta bez pristanka vlade toga Entiteta i Predsedništva BiH…..“ “Članovi Predsedništva će izabrati Stalni vojni komitet za vojna pitanja koji će koordinirati aktivnosti OS u BiH. Članovi Predsedništva će biti članovi Stalnog komiteta“. Iz ovih odredbi se vidi da postoje OS ili vojske Entiteta, kojima komanduju članovi Predsedništva, i to član Predsedništva iz RS komandovao je VRS, a članovi Predsedništva iz Federacije BiH, komandovali su OS Federacije BiH, koje su bile sastavljene od komponente bivšeg HVO i ABiH.

Da Vas podsetimo:  U Srbiji se masovno umire od NATO bombardovanja

Sve do 2006.godine ove odredbe Ustava su se poštovale. Postojale su vojske – oružane snage Entiteta, a ne i OS BiH. Postojanje Vojski Entiteta, za „razbijače“ Dejtonskog sporazuma, je bila opasna činjenica. Ako Entitet ima i OS, odnosno Vojsku, to mu daje važne elemente državnosti i suverenosti u oblasti odbrane i bezbednosti. Zato je trebalo te ingerencije Entiteta preneti na nivo BiH. Sada smu tu gde smo. OS BiH se koriste kao arbitar između Entiteta i institucija BiH. Pripadnici OS BiH našli su se u situaciji da se opredeljuju između lojalnosti i vernosti OS BiH i komandnoj strukturi OS BiH, koja nasilno tumači i primenjuje odredbe Ustava BiH i odluke Ustavnog suda BiH, i vlastite savesti i odanosti svom narodu i svom Entitetu.

Republika Srpska obeležava svoj Dan u skladu sa Zakonom o Danu RS, a to je 9.januar i slavi se kao sekularni praznik. Taj Zakon je donesen nakon Referenduma, koji je sproveden 25.septebra 2016.godine o Danu RS 9.januaru, kao mera u procesu usklađivanja Zakona o praznicima sa Odlukom Ustavnog suda BiH. Novi Zakon o Danu RS je na snazi i Ustavni sud BiH o njemu se nije izjašnjavao. Zato, protivnici obeležavanja Dana RS i učešća 3.Pešadijskog (Republika Srpska) puka u tim svečanostima, nisu u pravu kada tvrde da je to protivustavno delovanje.

Pripadnici 3.Pešadijskog (Republika Srpska) puka imaju godišnje, samo jednom priliku da izvršavaju deo svojih aktivnosti koje se odnose na njihovu osnovnu ulogu, ili kako se to moderno kaže misiju, negovanja tradicija RS i VRS. Zato niko od njih ne bi smeo oklevati da li će učestvovati u pomenutim aktivnostima. Treba znati na koju se stranu prikloniti. Imamo skorašnja iskustva cepanja JNA u raspadu i razbijanju SFRJ, po nacionalnim šavovima i prelaska u vlastite nacionalne vojske. Bez RS nema ni 3.Pešadijskog (Republika Srpska) puka. Rukovodstvo RS mora dati podršku vojnicima svoga puka i zaštititi ih od svake vrste progona i garantovati im sigurnost radnih mesta.

Trenutno stanje zaoštrenih odnosa u BiH je samo jedna etapa procesa koji neprekidno traje, a koji se zove ukidanje RS, u ime centralizovane BiH, ili bolje rečeno BiH po meri bošnjačkih političara. Ovo je etapa, zakasnelog ostvarivanja ratnih ciljeva muslimanskog ratnog rukovodstva u BiH.

BiH je moguća država samo ako Entiteti rade na njenom opstanku, a ne obrnuto da BiH radi na rasturanju Entiteta.

Srbi će uvek radosno zapevati „Bosno moja Republiko Srpska“.

Neka je sretan Dan Republici Srpskoj! Neka živi Republika Srpska!

Dr Vinko Pandurević, general u penziji Vojske Srbije i VRS

www.fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime