Dani kijevskog režima odbrojani

0
502

Ukrainian prisoners paraded in Donetsk

Zarobljeni ukrajinski vojnici

KRAJEM avgusta i početkom septembra se na frontovima Novorosije formirala situacija pozicionog ćorsokaka.

Boraca Novorosije nije bilo dovoljno za nastavak prave ofanzive, a kijevske snage ne samo da nisu bile u stanju da pređu u kontraofanzivu, nego su se i branile sa velikom mukom.

Radi poređenja, slična situacija je bila i krajem 1914. godine na frontovima Prvog svetskog rata. Tada je „pozicioni ćorsokak” doveo do uključivanja besmislene „mašine za meso” koja je odnela milione života, a na kraju su pale četiri imperije, zapadne „demokratije” su celu deceniju živele u strahu od revolucija, a u državama koje su bile slabe karike – poput Nemačke, Italije, Portugala i cele Istočne Evrope osim Češke – bile su uspostavljene fašističke diktature kao jedino sredstvo za obuzdavanje komunizma.

Dakle, pozicioni ćorsokak je strašna pojava. Jer, ratovati se mora, a ratovati se ne može. Vojnici više ne shvataju zbog čega moraju mesecima trunuti u rovovima, još im je nejasnije zbog čega ih teraju u sigurnu smrt kad se sve nove ofanzivne operacije završavaju probojem kilometar i po napred i deset kilometara po dužini fronta – po cenu stotina hiljada života.

Tada čak i ratovanje na iznurivanje gubi smisao jer moralni duh vojnika pada brže nego što se troše poslednje rezerve sukobljenih strana.

Vlade se u takvim vremenima suočavaju sa pretnjom da se bajonete njihovih armija okrenu protiv njih (nije takvo raspoloženje 1917. vladalo samo u armiji Ruske imperije – u Francuskoj su sopstvene pobunjene jedinice tukli artiljerijom).

Ali, u 2014. se nije stvorio pozicioni ćorsokak samo na frontovima Novorosije, nego i u „tihom” geopolitičkom ratu SAD protiv Rusije.

Evropska unija nije ni želela ni mogla (bez suočavanja sa sopstvenom katastrofalnom destabilizacijom) da dalje pojačava sankcijaški pritisak na Rusiju.

Ostali saveznici SAD takođe nisu – u slučaju da EU odbije da igra američku igru – bili skloni da sami snose posledice i da stradaju (mada sankcije po njihove ekonomije nisu bile razorne kao za evropske). A sankcije koje uvode samo Sjedinjene Države – ne mogu da budu efikasne.

U isto to vreme, ni Rusija –koja još ni izdaleka nije završila prestrojavanje svog ekonomskog i finansijskog sistema prema zemljama i tržištima BRIKS, Latinske Amerike i Azijsko-pacifičkom regionu – takođe nije mogla rizikovati. U Kremlju su odlično shvatali da EU sankcije ne želi, ali i da će Brisel – ako mu se ne daju argumenti za diskusiju sa Vašingtonom – plakati i gubiti milijarde, ali da će sankcije, uprkos tome, pooštravati.

Da Vas podsetimo:  Jelo na kome su odrasle generacije: Starinski recept za bećarac na masti

Uostalom, za razliku od Prvog svetskog rata, kada sukobljene strane godinama nisu mogle da izađu iz pozicionog ćorsokaka, sada je jasno da se privremena ravnoteža – kako na frontovima Novorosije, tako i na geopolitičkom planu – neće dugo održati.

U Novorosiji sukobljene strane nisu raspolagale dovoljnim snagama za formiranje neprekinute linije fronta, pa zato manevarsko ratovanje i nije moglo da se pretvori u klasični „konflikt rovova”. Zato je svaka strana – čim bi skupila dovoljno snaga da reši neki važan taktički zadatak – odmah preduzimala lokalnu ofanzivu.

Narodna vojska Novorosije je pri tom pokazala da protiv hunte jednako uspešno pobeđuje u „miru”, kao što je dotad dobijala rat.

Otkako je na snazi dogovor o prekidu vatre, kijevske snage su izgubile bezmalo jednako veliku teritoriju kao što su je izgubile za vreme avgustovske ofanzive narodne vojske. Jer, faktički je likvidirala brojne „džepove” na koje je otpadala gotovo trećina teritorije Novorosije iza linije fronta. Smanjen je Debaljcevski ispust, vojska Novorosije se našla na samim prilazima Volnovahi, ukrajinske kaznene snage su odbačene od Luganska, a oružane snage Novorosije već ugrožavaju Lisičansk i Severodonjeck.

U Donjecku se privodi kraju čišćenje aerodroma, posle čega će za Ukrajince držanje naselja Peski i Avdejevka postati besmisleno, a sa njihovim oslobađanjem – pogotovo ako bude oslobođena i Krasnogorovka – biće potpuno isključena mogućnost granatiranja Donjecka. Sve u svemu, armija Novorosije se polako, ali sigurno kreće prema spoljnim granicama Donjecke i Luganske Republike.

Što je još važnije, već je jasno da nema mira ni u huntinoj pozadini.

Kijev se boji ustanka. Fašistička vlast Dnjepropetrovska istupila je sa novim pretnjama pokretu otpora Dnjepropetrovska i Zaporožja. Da se ne boji – ne bi pretila. Uostalom, istovremeno su se pojavile vesti o doturanju oružja antifašističkoj ilegali Hersona i Zaporožja.

U Odesi su naprečac počeli da formiraju, naoružavaju i obučavaju punokrvni bataljon teritorijalne odbrane sa četiri čete. NJihov zadatak biće: da oružjem brane državne ustanove odod napada.

Dva takva bataljona su bila povučena sa fronta radi izvođenja akcija zastrašivanja u Harkovu. Opet, harkovski spomenik Lenjinu od februara do kraja spetembra fašistima nije smetao. Ne da nisu želeli da ga sruše, jesu, ali to nisu smatrali primarnim zadatkom, a još – rezonski – nisu želeli da nerviraju u celini poslušno stanovništvo. A s obzirom na to da su ipak odlučili da rizikuju sa provociranjem nezadovoljstva, verovatno znači da su shvatili da je pokornost na izmaku i da grad svaki čas može „eksplodirati”.

Da Vas podsetimo:  Napitak koji čini čuda: Brzinski topi šlauf oko stomaka i snižava masnoću u krvi

Generalno, kijevske snage na frontovima gube poziciju za pozicijom, a operativna pozadina je spremna za ustanak. Za to vreme je u Kijevu – zbog vanrednih izbora koje je Porošenko nepametno organizovao – u toku borba paukova u tegli. Grupacije oko Timošenkove, Porošenka, Jacenjuka/Turčinova samo vrebaju momenat kada će „saborcima po EU-izboru” pregristi grlo, a Kolomojski merka sa kime da se, protiv koga i u kojoj formaciji udruži.

Zasad je njegov izbor Porošenko kojeg su iznenada zavoleli i Filatov (glavni ordenonosac i zamenik Kolomojskog), a i cela svita. Samo, koliko će potrajati taj izbor? Gledaćemo.

Iza leđa nacističkih grandova, pritajili su se manji šakali. „Svoboda”, Desni sektor, LJaško i prebezi iz Partije regiona u „konstruktivnu opoziciju” – svi pokušavaju da se dočepaju svog komada na gozbi strvinara koji rastržu telo Ukrajine koja lipsava.

Bataljoni (ne njihovi komandiri, nego upravo bataljoni) koji nisu imali pristup podeli trofeja posle državnog prevrata – sada u tišini ropću i prete da će postreljati sve „izdajnike majdana”. Zasad bes iskaljuju na nepodobnim poslanicima koje bacaju u kontejnere za đubre, ali je javnost u Kijevu raspoložena znatno radikalnije nego u vreme borbe sa miroljubivim Janukovičem.

Na prve pucnjeve u glavnom gradu Ukrajine neće se više dugo čekati.

Na frontovima je gopolitička situacija takođe u celini povoljna.

Naravno, bakica Merkel povremeno glagolja o novim sankcijama, ali se to događa u vreme kada je EU deklarisala nameru da razmotri pitanje etapnog ukidanja već uvedenih sankcija. Možda ih i neće ukidati, ali se Brisel, evo, prvi put sprema ne da razmatra novi paket sankcija, nego ukidanje već uvedenih.

Poljska je iznenada dobila napad histerije povodom „Mistrala”, nosača helikoptera čiju se isporuku Rusiji Pariz navodno spremao da zamrzne. Da u Varšavi nisu uvereni da Pariz zamrznuto može odmrznuti – teško da bi pridikama nervirali Francusku. Paralelno sa Poljacima, nervira se i Obama koji poziva svet da „zbije redove protiv Rusije”.

Kada su saveznici zaista složni, njih ne pozivaju da zbijaju redove, pogotovo to ne čine javno.

Konačno, što je trenutno i najvažnije, Novorosija i Rusija su predstavile svetu masovne grobnice sa telima žrtava ratnih zločina koje nisu počinili samo ukrajinski dobrovoljački kazneni bataljoni, nego i regularna armija hunte (pored ostalih jedinica, i 25-ta dnjepropetrovska padobranska brigada), a time su Zapadu ozbiljno otežale dalje podržavanje Kijeva.

Jer, odsad će svaki političar, koji bude branio februarske pučiste, morati da vodi računa da ratni zločini ne zastarevaju. Da će istraga kad-tak biti sprovedena i krivci imenovani, a da se ni njihovi pokrovitelji neće oprati. Šlag na torti su učestali zhtevi Savetu bezbednosti UN da se završi istraga tragedije malezijskog Boinga i da se objave njeni rezultati.

Da Vas podsetimo:  Fantastična štrudla sa makom i orasima

A još ruske diplomate traže sasim konkretne stvari čiju realizaciju je praktično nemoguće odbiti: da se saopšti čiji su avioni, kada i gde leteli nad zonom gde se dogodila tragedija, da se otkrije ko je i kakve rakete lansirao.

To je već udarac ispod pojasa. Čim Zapad bude primoran da prizna da je avion oborila hunta – kijevska vlast će automatski preći iz statusa legitimne vlade u stanje zločinačkog terorističkog režima.

Sve ukazuje na to da su Rusija i Novorosija – iskoristivši operativnu pauzu sa korišću za sebe – nagomilale dovoljno vojnih, političkih i diplomatskih argumenata za izlazak iz pozicionog ćorsokaka, a da Vašington i Kijev sve više uvaljuju u probleme.

Svemu ovome treba dodati i koaliciju koju SAD prave za borbu protiv Islamske države, glupu američku izjavu povodom Hongkonga koja vodi konfrontaciji sa Kinom, a i američke resurse koji ni izdaleka nisu od gume a razvlače ih po celom svetu. Dakle: strateški interesi SAD se sve više lokalizuju u delovima sveta koji su daleko od Ukrajine i sve manje zavise od razrešenja ukrajinske krize.

A zna se: kad neko dođe u priliku da pozicioni ćorsokak reši u svoju korist – poraz protivnika je, po pravilu, brz i katastrofalan.

Možda je Brisel, upravo predosećajući katastrofu ukrajinske vlasti, i odlučio da potpuno podrži predloge Rusije kako da se reši problem gasa, a pri tom cinično odbio da Kijevu da novac neophodan da plati deo gasnog duga (2+1 milijarda dolara do kraja godine), a bez tog novca neće biti novih isporuka gasa Ukrajini.

A još je u samu formulu za dalje isporuke položena mina: isporuke samo uz avansno plaćanje. Jer, Kijev nema novac i neće ga ni imati. Otkud uzeti novac za avansiranje?

Evropska unija sve to odlično razume.

A s obzirom da EU sve razume, ali govori o ublažavanju sankcija i podržava Rusiju u sporu povodom gasa, to znači da je uverena da su dani kijevskog režima odbrojani.

Evropa ne želi da zimus ostane bez gasa koji će Kijev neizbežno krasti neposredno iz gasovoda. Ovo znači da kijevski režim – do vremena kada poželi da nešto ukrade – već treba da prestane da postoji.

Dakle: očekujemo prijatne novosti, A neki su još postavljali pitanje: „Šta će nam primirje?”.

fakti.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime